Čačak – Na obnovljenom platou između Robne kuće „Ineks” i poslastičarnice „Pelivan” u središtu Čačka, postavljena je fontana „Devojčica”, rad vajara Oskara Berbelje (Aranđelovac 1921 – Beograd 1999). Istovremeno, Umetnička galerija „Nadežda Petrović” u ovom mestu priredila je monografiju o vajaru koja će biti predstavljena 17. decembra u Domu kulture, povodom dana grada.
„Pamteći doprinos čuvene porodice Berbelja našem gradu traženi su pogodan trenutak i mesto de se ponovo postavi fontana koja je svojevremeno stajala ispred zgrade pošte. Stariji sugrađani se sećaju, skulptura ’Devojčice’ u fontani je tu stajala od 1959. godine do početka devedesetih kada je demontirana a na njeno mesto postavljen spomenik našem velikom vojskovođi, vojvodi Stepi Stepanoviću. Fontana je premeštena bliže službenom ulazu u Čačansku banku. Pre oko 15 godina skulptura iz fontane je izvaljena i bačena na dno stepeništa u ’Gradskoj rupi’. Od tada je bila u depou Galerije, čije je vlasništvo”, saopšteno je iz UG „Nadežda Petrović”.
Galerija poseduje 13 skulptura dobijenih na poklon od ovog umetnika. Davnih šezdesetih u dvorištu Galerije postavljene su dve, a tri skulpture 2010. u Gradskom parku.
Obnova platoa kod takozvane Gradske rupe bila je dobar povod da se u sklopu uređenja tog prostora u središtu grada postavi fontana i u njoj delo sa značajnom zavičajnom bojom. Reč je o prvoj fontani i ujedno prvom modernističkom kipu u gradu.
Oskar Berbelja uradio je i unutrašnje uređenje Doma kulture i reljef „Puž” po kome je zgrada prepoznatljiva, a Berbeljinih skulptura ima i u gradu i okolini, najpoznatiji je spomenik u Guči. Jedan deo današnjeg javnog preduzeća „Gradsko zelenilo” proizašao je iz kamenorezačke radionice Oskarovog oca Frančeska Berbelje.
Frančesko je rođen 1896. u okolini Peruđe i kao pripadnik italijanske vojske zarobljen 1915. u Novoj Gorici i deportovan u Mađarsku. Zatim je u Velikom Bečkereku upoznao buduću suprugu, Rumunku, i ubrzo se zaposlio u majdanu „Venčac” u Aranđelovcu, čiji je vlasnik bio takođe Italijan. U Čačak je prispeo 1924. i tu ostao sve do kraja života (1977) držeći kamenorezačku radnju u Ciganmali, preko puta bioskopa „Prag”. Jedan od njegovih sinova, Oskar, završio je akademiju u Beogradu na odseku za primenjeno vajarstvo, i autor je brojnih umetničkih dela, uglavnom u kamenu i staklu.
