nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02

NATO i svet sumnjaju u merenje siromaštva BDP toplomerom

Bruto društveni dohodak je isuviše ograničeno merilo ekonomskog stanja država, slažu se Emanuel Makron, nobelovci Ester Diflo i Džozef Štiglic
Autor: Tanja Vujićnedelja, 08.12.2019. u 20:00
Мали Авганистанац продаје кувана јаја надомак Кабула: колико БДП једне земље говори о сиромаштву њене деце? (Фото EPA-EFE/Jawad Jalali)

Amerika zasigurno neće Bugarskoj uskoro uvesti dodatne carine na izvoz u SAD, dok to za Kanadu ili Nemačku nije baš sigurno. Ovaj zaključak nameće se nakon istupanja šefa Bele kuće protekle sedmice u Londonu, tokom obeležavanja 70 godina od osnivanja NATO-a. Naime, 45. predsednik SAD je u britanskoj prestonici zapretio finansijski nedisciplinovanim članicama vojne alijanse da bi Vašington njima mogao „da se pozabavi”, odnosno da protiv njih razmotri „trgovinske kazne, možda i dodatne carine”. U pitanju je odranije poznata, oštra zamerka članstvu NATO-a da ne izdvajaju dogovorenih dva odsto BDP-a za razvoj Alijanse, odnosno za sopstvene vojno-odbrambene sposobnosti.

Prema najnovijim podacima, Bugarska je druga članica NATO-a po izdvajanjima za vojsku (3,25 odsto BDP-a), odmah iza Amerike (3,4 odsto BDP-a), dok Kanada tu veoma zaostaje s mršavih 1,3 odsto izdvajanja za odbranu. Nemačka je najavila da će investicije u njenu armiju 2024. dostići 1,5 odsto BDP-a dok će izdvajanja od dva odsto za ratničku gotovost dostići „početkom 2030-ih”. Kanada je tu „pomalo delinkventna”, ocenio je Tramp u Londonu.

Na ovu primedbu vrhovnog komandanta najjače armije na svetu smesta su reagovali francuski predsednik Emanuel Makron, kao i štampa u Otavi. „Bugarski BDP je toliko mali da, kada Sofija kupi osam borbenih aviona F-16, po ceni od 1,5 milijardi dolara, odmah se pridruži američkoj supersili kao jedan od najizdašnijih vojnih aktera u NATO-u. Istovremeno, Kanada trenutno podiže borbenu gotovost godišnjim ulaganjima od 21,8 milijardi dolara. Otava se sprema da tu sumu do 2026–2027. podigne na 32,7 milijardi dolara. Kanada se neće ravnati po formuli dva odsto BDP-a”, tvrdio je dnevnik „Otava sitizen” tokom zasedanja NATO-a u Londonu.

Sedeći rame uz rame s Trampom, šef Jelisejske palate podsetio je na jedan za Pariz delikatniji razlog za to što „BDP kriterijum” možda nije najbolje merilo prilježnosti članova u jačanju sopstvenih armija.

„Kad govorimo o NATO-u stvar nije samo u novcu. Prvi teret koji delimo, prvi ulog koji unosimo, jesu životi naših vojnika. Francuska je na terenu trupama rame uz rame s Amerikom. Kada pogledamo Siriju i Irak, Francuska je definitivno prisutna”, istakao je predsednik Francuske koja za odbranu izdvaja tek nešto ispod dva odsto BDP-a.

Civili širom sveta odavno – posebno od globalne krize 2008. godine – na svojoj koži osećaju da zaklinjanje političara i starovremenih ekonomista u BDP toplomer privrednog uspeha ni izbliza ne govori mnogo o stvarnom kvalitetu života običnog naroda. S milionima naglo osiromašenih ljudi u poslednjih deset godina, osećaj da BDP nije dovoljno celovito „ekonomsko-egzistencijalno merilo” dele eksperti brojnih međunarodnih institucija (OECD, Svetski ekonomski forum…), kao i i generacije dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Ovih dana, Ester Duflo (47), najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju (zajedno sa suprugom Abhidžitom Banerdžijem i kolegom Majklom Kremerom) podržala je dugogodišnje uverenje nobelovca Džozefa Stiglica da je BDP „isuviše materijalistički pokazatelj”.

O neadekvatnosti BDP-a za ekonomsku dijagnostiku blagostanja pojedinca u krhkom lancu globalne privrede govore brojna istraživanja. Podsticaj novom promišljanju o adekvatnijim stručnim merilima privrednog uspeha ili neuspeha država naročito se umnožavaju od globalnog finansijsko-privrednog kraha 2008. Naime, u to doba BDP vodećih ekonomija zapada delovao je prilično pozitivno (SAD su, na primer, u 2006. zabeležile rast BDP-a od 2,7 odsto), da bi ondašnje urušavanje američkog hipotekarnog tržišta i njegove lančane posledice po dobar deo ostatka sveta pokazali koliko su milioni ljudi u stvari bukvalno živeli na kredit.

U međuvremenu, pitanje kako izmeriti koliko narod radi, i kako pored toga još i živi, srećom, danas više ne interesuje samo ekonomske teoretičare. I političari širom sveta počinju, izgleda, da uviđaju da je BDP toplomer samo jedan u nizu neophodnih merača dobrobiti naroda (i među njima birača).

Tako je ovog proleća Novi Zeland postao prva zemlja zapadnog sveta koja je izglasala „budžet za blagostanje” (well being budget), s preciznim izdvajanjima za unapređenje lečenja mentalnih poremećaja, iskorenjivanje siromaštva među decom i rekordnim ulaganjima za borbu protiv nasilja u porodici.

„Želimo da Novi Zeland bude mesto gde se dobro živi. Blagostanje znači da ljudi imaju uravnoteženi život sa smislom i ciljem i da imaju mogućnosti da ostvare takav život. Populisti širom sveta upravo iskorišćavaju provaliju između retorike i realnosti, između onih koji imaju i onih koji nemaju, između elite i naroda”, poručio je u maju Grant Robertson, ministar finansija Novog Zelanda.

Džozef Stiglic: Tri egzistencijalne krize

Svet se suočava s tri egzistencijalne krize, na koje državne privredne statistike – zasnovane prvenstveno na merenju bruto društvenog dohotka – uopšte ne ukazuju, smatra Džozef Stiglic (76), dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i autor nove knjige „Merenje onog što se računa: globalni pokret za blagostanje”. Po Stiglicu, političarima je dovoljno kada vide da BDP raste, bez obzira na to što taj ekonomski pokazatelj ne mora ništa da pokaže o klimatskoj krizi, rastućim nejednakostima i krizi demokratije u društvima širom sveta.

„BDP kao glavni oslonac tvoraca makroekonomskih politika treba penzionisati”, radikalan je Stiglic.


Komentari4
648e6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

tja
Bruto domaci proizvod (BDP) je nerealna mera uspeha domace privrede. Recimo kineska zelezara u Smederevu moze da znacajno poveca srpski bruto proizvod ali Srbi, osim plata, imaju malo vajde od toga ako ona taj proizvod izveze. Bolja je mera Bruto nacionalni dohodak (BND) u kome se dohodak stranih firmi ne racuna kao domaci dohodak. Za MacDonaldsove burgere je svejedno da li je BDP ili BND posto se oni pojedu u zemlji. Cini mi se da autor clanka upotrebljava oba termina kao da imaju isto znacenje
Nemanja
Kud bas sad da ukinu BDP kad je srpskoj vlasti taman krenulo
Ја оволико
Зашто се толико крије да је самит у Лондону доживео дебакл, јер га је Трамп демонстративно напустио када су му показали како га оговарају уз спрдњу иза леђа остали "савезници"?
tja
O kakvom debaklu i sakrivanju vi to pricate? Valjda niste ocekivali da zapocnu neki rat da bi njihov sastanak za vas bio uspesniji?
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja