subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:55
INTERVJU: NIKOLA RISTANOVSKI, glumac

Staro nije otišlo, a novo nikako da dođe

Najveći izazov za glumca je da dovede na scenu normalnog čoveka
Autor: Borka Golubović-Trebješaninsubota, 07.12.2019. u 22:00
Никола Ристановски (Фото: Д. Јелен )

makedonski glumac Nikola Ristanovski kojeg i te kako beogradski pozorišni esnaf voli da vidi u svojim redovima posle Ahmeda Nurudina, Leonea Glembaja, Nikolaja Aleksejeviča Ivanova… upravo ćemo gledati u liku Semjona Semjonoviča Podsekaljnikova. Makedonski nacionalni teatar Skoplje gostovaće sutra uveče (19. 30) na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu sa dramom „Život je lep”, rađenom po tekstu „Samoubica” ruskog autora Nikolaja Erdmana, poznatog po satiričnim dramama o samoubistvu, u adaptaciji i režiji Aleksandra Morfova. U velikom glumačkom ansamblu su i Nikolina Kujača, Zvezdana Angelovska, Saško Kocev, Tanja Kočovska, Emil Ruben, Gorast Cvetkovski, Slaviša Kajevski, Blagoj Veselinov, Aleksandar Gorgioski...

Iako napisana 1928. drama „Samoubica” deluje neverovatno aktuelno sa svim problemima, strahovima, nadama koje prate i naš trenutak življenja. Šta je u centru pažnje u vašoj predstavi „zbog koje ćemo plakati i smejati se”?

Nikada se ne zna šta je za plakanje, a šta za smejanje, ali uglavnom u ovoj predstavi bavimo se malim, običnim čovekom koji ima svoj osobeni odnos prema životu koji nije opterećen velikim idejama, nego realnim životom u njegovom primarnom obliku. Ono što smo, složićete se, svi mi pomalo zaboravili. U tom smislu naša predstava „Život je lep” nije pretenciozna da razjasni društvene stvari nego život običnog čoveka koji je opterećen tim istim društvenim normama, pritiscima zajednice, politike, religije i svega ostalog.

Ne volite utabane staze. Kako se uloga Semjona Semjonoviča Podsekaljnikova uklapa u spektar junaka koji na svojim leđima nose velike probleme, a koje ste do sada radili: Ahmeda Nurudina, Leonea Glembaja, Nikolaja Aleksejeviča Ivanova…?

Možda se i ne uklapa. Čini mi se da je to i najveći izazov za glumca da na sceni igra nekoga ko nije opterećen velikim idejama, i pitanjem zašto živeti, šta je najvažnije, gde se kreće svet, šta je sve nepravda, nego čoveka koji je zapravo unutar nekog, hajde da kažemo, jednostavnog života koji ima potencijala da bude najlepši od svega. I zato ovo nije predstava o samoubistvu, već o primarnoj želji običnog, malog čoveka da živi svoj život i da dođe do zaključka, spoznaje koliko život može biti zaista lep. Zato se lik  Semjona Semjonoviča Podsekaljnikova ne uklapa u sve ostale junake koji su pokušavali nešto više od toga. Još mislim da je najveći izazov za glumca da dovede na scenu normalnog čoveka.

U svoje vreme ovo delo je bilo zabranjivano jer su Staljinovi saradnici smatrali da je opasno po tadašnju vlast. Reditelj Aleksandar Morfov nije uradio komad o samoubistvu, niti o smrti, već o čoveku koji ponovo otkriva život i koliko je on, u stvari, lep. Zašto je život Podsekaljnikova lep?

Zato što u njemu ima puno malih stvari koje se dešavaju samo jednom u ovom našem životu. Mi nemamo rezervne živote i Podsekaljnikov dolazi do zaključka da je taj i takav život koji živi sa svim problemima lep. To je ujedno i poruka da živimo trenutak, osim konteksta ovog komada koji je naravno vrlo društveno zanimljiv i u isto vreme sugestivan oko manipulacije sa idejama uopšte, i oko iskorišćavanja malog čoveka za megalomanske potrebe. Kada sve to ogolimo, ipak ostaje i pored svih naših zadovoljstava, odnosno nezadovoljstava činjenica da imamo samo taj jedan život i da ga treba živeti punim plućima.

Bavite se malim čovekom. Semjon Semjonovič Podsekaljnikov je ostao bez posla, živi sa ženom Mašom i taštom Serafimom… Koliko nam je blizak Podsekaljnikov? Kako malom čoveku dati nadu da živi i traje?

Mali čovek mora da uzme život u svoje ruke, svoju nadu jer mu je niko drugi neće dati. To je više nego evidentno i u tome i jeste neodoljivost komada „Život je lep” koji bismo mogli da svrstamo u crnu komediju. Ali ako bismo morali žanrovski da ga odredimo, rekao bih da je blizu života. Nema tu neke velike filozofije, naravno da se u celom kontekstu može analizirati šta sve tu imamo, ali za to nema ni potrebe jer će gledaocu sve reći predstava.

Prate vas ruski dramski karakteri. Sa 20 i nešto godina ste igrali Raskoljnjikova i tada ste mislili da je to najteže na svetu. Kakav odnos imate u tom smislu prema Podsekaljnikovu, po čemu je sličan, različit u odnosu na vas?

Evo i u ovom trenutku življenja imam na repertoaru dva Čehovljeva junaka, dva Bulgakovljeva, jednog Erdmanovog i sigurno još nekog Rusa… to je jednostavno tako, ruska literatura, posebno dramska je velika i zato na tu činjenicu gledam sasvim normalno. Zanimaju me ti odnosi, ruska literatura, i svi ti junaci. I branim naravno svaki lik koji zastupam na sceni.

Priča o glumcima je i priča o društvu njihovog doba i onome što se dešava u njemu. Po čemu je, prema vama, osobeno ovo vreme?

Po svemu, to bi bio najkraći odgovor. Da smo na raskrsnici gde treba ponovo da izgradimo neka pravila, neke norme i sistem. Staro nije otišlo, a novo nikako da dođe.

Gde vidite izlaz iz naših balkanskih nagomilanih problema, u kojima, nažalost, najviše strada mali čovek?

Mnogo štete je napravljeno u svakom pogledu. Mi želimo da se prilagodimo vremenu u kojem živimo, a s druge strane nikako da zaboravimo ono što jesmo, što možda i nije loše. Gde vidim izlaz? Ne znam. Kada bih bio radikalan rekao bih, hajde sve iz početka, da se učimo kako da se pozdravljamo na ulici.


Komentari2
46d7f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Talentovani glumac koji nastavlja tradiciju velikih glumaca sa ovih područja koji samo pokazuje da za talenat i umetnost nema granica ni barijera... umesto da iskoristimo isti jezik i kulturu i preko umetnosti podignemo porušene mostove mi nastavljamo sa poltičkim podelama i svađama...
Radovanka
U mojoj verziji to glasi: da sadasnji sto pre odu,a da se stari nikad ne vrate.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja