utorak, 21.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:26

Dve žene i jedan rat

U Domu Jevrema Grujića, u režiji Jelene Kajgo, biće izvedena predstava o beogradskom susretu dve izuzetne ličnosti
Autor: Borka Golubović-Trebješaninpetak, 06.12.2019. u 19:24
Мабел Грујић (Фото: Дом Јеврема Грујића) Јелена Лозанић (Фото: Википедија)

Drama „Dve žene i jedan rat” Jelene Kajgo bavi se životom dve izuzetne žene, koje se sreću u Beogradu neposredno po završetku Prvog svetskog rata. To su Mejbel Grujić koju su u Beogradu svi zvali Mabel, pa joj je to ime i u ovoj predstavi, Amerikanka udata za srpskog diplomatu Slavka Grujića, i Jelena Lozanić, udata za velikog srpskog dobrotvora, Amerikanca Džona Frotingama. Kroz razgovor ove dve žene pratimo istorijske događaje u Srbiji i Americi pre i po završetku Prvog svetskog rata... Predstava „Dve žene i jedan rat” po delu Jelene Kajgo, u režiji Aleka Conjića biće premijerno izvedena u subotu, 21. decembra u Domu Jevrema Grujića u Beogradu. Likove Mabel Grujić i Jelene Lozanić oživeće glumice Vjera Mujović i Marija Bergam.

 

– Radnja komada dešava se dan nakon venčanja kralja Aleksandra i kraljice Marije, dakle devetog juna 1922. godine, i to upravo u Domu Jevrema Grujića, što predstavi daje zanimljivu dozu autentičnosti, jer je Mabel Grujić živela baš u toj kući. Privukla me je tema koju sam obrađivala u komadu, a to je dobročinstvo, filantropija, i vrsta najčistijeg rodoljublja koja je bila odlika tih strašnih godina i događaja u vezi sa Prvim svetskim ratom, kaže Jelena Kajgo i dodaje:

– Bilo je veliko iskušenje ali i veliko zadovoljstvo oživeti likove Mabel Grujić, Jelene Lozanić, Mihajla Pupina, podsetiti se kakve su stvari radili u to vreme. Recimo, Pupin je u Americi založio celo svoje imanje da bi se obezbedio novac za proboj Solunskog fronta, lobirao je za pomoć Srbiji istrajno i neumoljivo.

Jelena Kajgo (Foto: M. Radovanović)

Mabel Grujić je, priča Jelena Kajgo, bila pripadnica svetske elite, družila se sa Teodorom Ruzveltom, Vudroom Vilsonom, sa Romanovima, kraljevskom porodicom u Engleskoj, sa Dženi Čerčil, i mnogim drugim važnim ličnostima tog vremena. Ipak, i pored bogatstva i uticaja koji je imala, ona je veći deo života provela u Srbiji trudeći se na svaki način da pomogne. Osnovala je sa Pupinom u Njujorku Srpski komitet za pomoć, potom Srpski potporni fond u Londonu... Sa mužem Slavkom i srpskom vojskom preživela je egzodus i povlačenje preko Albanije, a onda posle rata prikupila sredstava za osnivanje Američke kuće za ratnu siročad u Crkvenici, potom i za osnivanje Univerzitetske biblioteke u Beogradu... Bila je neumorna i plemenita osoba.

Fascinantan je i lik Džona Frotingama, muža Jelene Lozanić, koji je diplomirao na Harvardu, i kao pripadnik jedne od najbogatijih i najuglednijih američkih porodica tog vremena donirao je Srbiji ogroman novac.

– U današnjem odnosu reč je o milionima dolara. Zatim, otvarao je bolnice i sirotišta u Đevđeliji, Vranju, Sremskoj Kamenici, potom u Nici, spasio je život nekoliko hiljada srpske dece. A Džon Frotingam nema ni ulicu ni spomenik u Beogradu. Retko ko je uopšte čuo za njega. Mislim da je to nedopustivo. Takve ljude zaista ne smemo zaboraviti. Sa druge strane, čini mi se da ovakve priče mogu biti inspiracija i korektiv nama koji živimo u današnjem trenutku, u vremenu egomanije, selfija, rijalitija, tabloida, društvenih mreža na kojima se širi zastrašujuće more mržnje, zlobe i zavisti – kaže naša sagovornica uz komentar:

– Mi dakle živimo u zatrovanoj sredini i fizički i duhovno, kao narod posrćemo i čini se da smo u stalnoj regresiji. Zato je važno da se kroz ovakve teme i ličnosti, iznova preispitujemo i orijentišemo. Jako volim taj period srpske istorije, sam kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka, pre nego što su počeli da se nižu ratovi, period kada se stvara istinska srpska politička, naučna i kulturna elita. Svakako je dragoceno osvrnuti se na to vreme, ali i na ljude koji su ga svojim duhom i dobrotom obeležili.


Komentari3
5050c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

артиљерац
У излагању постоје неке фактографске грешке.Прво.Михајло Пупин НИЈЕ стављао своје имање под хипотеку да би "обезбедио новац за пробој солунско фронта".Рат је УЖАСНО скупа ствар и 10 имања Михајла Пупина не би намирила трошкове српске војске на солунском фронту.Јесмо добијали,али преко Француске,кредите од САД.Које смо вратили до 1932. Универзитетска Библиотека у Београду је комплетно саграђена новцем Фондације Карнеги Зато и јесте Карнегијева улица одмах поред Библиотеке.
Stevo
Problem Srbije nije uspesan pojedinac nego neobrazovan nacija! Neprestano se cudimo kako ne znamo ko je i koliko je zasluzna neka licnost za Srbiju! To se stice kroz obrazovanje i vaspitanje nacije a ne spektakularnim predstavama ili vestim novinarskim osvrtima! Pa sta onda ucimo u skoli kad za pola tih zasluznih nikad nismo culi? Sta znamo o jednom vremenu, ako nista ne znamo o glavnim ucesnicima znacajnih dogadja?
Морамо исправити гршеке прошлости
То захвалите Титу и комунистима, за чије време се није могло чути о оваквим личностима. У време комунизма заборавили смо своју културу и историју. Сада то треба надокандити.
Preporučujem 56

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja