sreda, 22.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:01
AKTUELNO: Aerozagađenje

Košava, naš saveznik u borbi za čist vazduh

Ovaj vetar pomogao je da svi opet normalnije dišemo, ali s početkom grejne sezone povećane su šanse za nove „epizode prekomernog zagađenja” rizičnog po zdravlje ljudi
Autor: Aleksandra Mijalkovićsubota, 07.12.2019. u 10:14
(Фотографије А. Васиљевић)

Jak vetar koji je proteklih dana „produvao” deo Srbije označio je dolazak prave pozne jeseni. Iz ormana su izvučene toplije jakne i kaputi, jer je, uprkos vedrom nebu i sunčanom vremenu, takozvani subjektivni osećaj odavao utisak da je mnogo hladnije nego što bi se zaključilo na osnovu izmerenih temperatura.

Za sve to je, naravno, kriva košava, specifičnost Balkana.

Jugoistočni vetar poreklom s Karpata, tipičan za ovo doba godine, dobro poznat stanovnicima Podunavlja, istočne Srbije, Banata i Bačke, šiba po Timoku i Subotici, Nišu i Šidu, a Beograđani ga smatraju jednom od znamenitosti svog grada. Okrivljuju košavu za izlomljeno granje, polupane prozore, proklinju je zbog odnetih šešira, pokvarenih frizura, glavobolje i kijavice – i u tim trenucima zaboravljaju da je ona i naš veliki saveznik. Košava je prirodni „čistač” vazduha koji je, naročito u gradovima, u vreme grejne sezone dodatno podložan zagađenju.

Jedna takva epizoda se dogodila početkom prošlog meseca. Na društvenim mrežama i u medijima preneto je da je Beograd metropola s najzagađenijim vazduhom na svetu. A košave niotkuda.

Nevolja svih metropola

Koji su bili uzroci tog ekstremnog aerozagađenja, da li je u njegovoj oceni bilo i preterivanja, može li se ova situacija uskoro ponoviti, i šta bi trebalo preduzeti da je predupredimo ili barem ublažimo, za „Magazin” govore dr Andrej Šoštarić iz Laboratorije za vazduh u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda, i dr Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

– Epizode povećanog zagađenja vazduha nisu ni nove ni neobične za Beograd, događaju se povremeno u svim velikim evropskim i svetskim gradovima, kad se steknu nepovoljni vremenski uslovi. U nekom trenutku jedan grad dospe u vrh liste najzagađenijih, drugi put neki drugi. Najveći broj dana u godini vazduh u Beogradu je čistiji od ostalih metropola – tvrdi dr Šoštarić, podsećajući da beogradski Zavod za javno zdravlje više od tri decenije iz sata u sat prati kvalitet vazduha na 30 mernih mesta. Svi prikupljeni podaci objavljuju na sajtu Beoeko.

U trenutku dok nastaje ovaj tekst, na tom sajtu piše da je „kvalitet vazduha u Beogradu odličan”. Napolju je šest stepeni, vedro, i duva jaka košava.

– Košava je jedan od prečišćivača vazduha, baš kao i kiša ili sneg. Kad se nađemo u polju visokog vazdušnog pritiska, anticiklona, a tada njih nema, dogodi se takozvana temperaturna inverzija: umesto da temperatura opada s visinom, ona raste, pa se nad površinom zemlje napravi neka vrsta „poklopca”. Još kad se aktiviraju mala kućna ložišta, eto uzroka porasta koncentracije zagađujućih čestica u vazduhu. Upravo se to dogodilo početkom novembra – objašnjava naš sagovornik.

Iako i dalje uveren da situacija nije alarmantna, on priznaje da je gotovo izvesno da će se ove zime epizoda prekomernog zagađenja vazduha ponoviti bar još nekoliko puta, kad počne puna grejna sezona. Uz već postojeće izvore aerozagađenja – pre svega je to saobraćaj – tad prorade i individualne kotlarnice na čvrsta goriva i mazut. Beograd ima takvu strukturu da se javlja „kanjonski” tip zagađenja. On se dugo zadržava u uskim ulicama, između visokih zgrada koje blokiraju vazdušna strujanja. Urbanisti bi, smatra Šoštarić, o ovome trebalo da vode računa u svojim planovima. Nije dovoljno da se oslanjamo samo na Plan kvaliteta vazduha u Beogradu, usvojen 2016. godine, u kojem se navode i aktivnosti koje bi trebalo preduzeti, kao i institucije nadležne da ih sprovedu.

– Na kraći rok ne možemo očekivati da postignemo sve što bismo želeli. Nastavićemo da pratimo indeks kvaliteta vazduha, da objavljujemo podatke na sajtu i dajemo zdravstvene preporuke, ali što pre počnemo da sprovodimo dugoročne mere, pre ćemo osetiti rezultate. Recimo, da se zabrane dostavna vozila u gradu između sedam sati ujutru i osam uveče jer remete protočnost saobraćaja, da se smanji broj starih automobila i dozvoli samo uvoz onih novih tipa evro 4 i evro 5, da se zatvore male kotlarnice na ugalj i drva i što više njih poveže na ekološki prihvatljivije toplotne izvore, i da se poboljša izolacija na zgradama – navodi dr Šoštarić.

Što sitnije čestice, to opasnije

Beograd pripada takozvanoj trećoj kategoriji gradova u Srbiji, s najvećim aerozagađenjem, odnosno onih gde su prekoračene granične vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija koje se prate – bilo da je u pitanju količina tih materija, ili broj sati u danu, odnosno dana u godini kad su iznad dozvoljenog maksimuma. To su sumpor-dioksid, čađ, azot dioksid, ugljen-monoksid, benzen, olovo, ozon i takozvane suspendovane čestice PM 10 i PM 25.

– Ove su čestice posebno opasne jer su toliko sitne da dospevaju u disajni sistem i pluća, pa i u krvotok, i u mozak, odakle organizam više nije u stanju da ih izbaci. Potiču iz različitih izvora i sadrže prašinu, ostatke sagorevanja i razne tečne i gasovite molekule – kaže dr Đurđević.

Upravo su te čestice jedan od glavnih pokazatelja „lošeg” vazduha, onog zbog kojeg u treću kategoriju, prema poslednjem izveštaju nacionalne Agencije za zaštitu životne sredine, osim Beograda, spadaju i Pančevo, Kragujevac, Kraljevo, Valjevo, Subotica, Sremska Mitrovica, Smederevo, Kosjerić i Užice.

Što je više dana u kojima je povećano zagađenje vazduha, to je veći zdravstveni rizik, naročito za hronične bolesnike. Drugi problem je što su ti nepovoljni efekti po zdravlje kumulativni, odnosno, čak i kad se vazduh pročisti, posledice ostaju.

– Situacija se redovno pogoršava u vreme grejne sezone, u Beogradu tad bude i po šest, sedam epizoda prekomernog zagađenja, od kojih tri ekstremne. Dešavalo se to i ranije, ali sad postoje internet platforme koje građanima omogućavaju da iz sata u sat prate kvalitet vazduha u svom gradu i upoređuju ga s drugim gradovima u svetu – navodi naš sagovornik.

Tako je, na primer, ovog meseca Beograd postao „najzagađeniji na svetu” zahvaljujući mobilnoj aplikaciji AQI koja meri indeks zagađenja vazduha na osnovu nekoliko parametara, kao što su aktuelne izmerene vrednosti pojedinih materija i njihov dozvoljeni maksimum – pa ih poredi s istim pokazateljima u nekom drugom gradu. A on se, sticajem okolnosti, baš nalazi u „dobroj” sezoni i povoljnim vremenskim prilikama...

Druga je vrsta problema što naše akreditovane merne stanice, u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, prate samo ograničen broj zagađujućih materija, u odnosu na neke druge države, pa kao što ponekad nezasluženo ponesemo epitet najzagađenijih, desi se i da nas proglase „najčistijima”, mada to baš i nismo.

– Uz industriju i saobraćaj kao glavne zagađivače vazduha, Beograd ima i tri velike termoelektrane u blizini, iz kojih u obliku gasa izlaze azotovi i sumporovi oksidi, pretvarajući se u najsitnije čestice. U zapadnoj Evropi se termoelektrane polako gase i tamo je vazduh već čistiji, u poređenju s recimo Poljskom i Mađarskom gde ih još ima. Kod nas dodatnom aerozagađenju doprinosi i paljenje poljana u jesen, a u zimu loženje na drva i ugalj. Stare šporete („smederevac”) bi trebalo konačno ukloniti, baš kao i stare automobile (evro 3) jer i jedni i drugi kvare vazduh koji udišemo – ističe dr Đurđević.

On ukazuje da je tehnologija za proizvodnju struje i toplotne energije u Srbiji prilično zastarela. Gasifikacija je trenutno najbolje rešenje u manjim gradovima.

Više drveća, manje solitera

– Potrebno nam je ozbiljno unapređenje energetske efikasnosti. Moramo da investiramo u modernizaciju. Tako je u prošlom veku London rešio problem smoga, a SAD problem kiselih kiša. Umesto da plaćaju visoke „ekološke kazne”, ulagali su u bolja ekološka rešenja, pokazalo se da su ona na duži rok i opravdana i ekonomski isplativa – tvrdi naš sagovornik.

Prirodni čistač vazduha, osim košave, jesu i zelene površine. Parkovi i drvoredi nisu važni samo iz estetskih, već i iz ekoloških razloga, složni su stručnjaci.

Dakle, više drveća a manje solitera, bolja organizacija saobraćaja i savremeniji izvori grejanja – onda će nam anticikloni naneti manje štete i nećemo morati da se oslanjamo samo na košavu da nam pročisti vazduh koji udišemo.

Džipovi zagađuje više

Čistijem vazduhu pomogle bi i druge ekonomske mere: dr Đurđević predlaže da registracija džipova, koji tri puta više zagađuju vazduh od malih automobila, bude trostruko skuplja, da se „sečenje” katalizatora na vozilima oštro kažnjava, i da se zabrani uvoz starih automobila.

Brz vetar

*Košava je jugoistočni vetar koji u naše krajeve donosi suvo i hladno vreme: tad nikad nema kiše, a temperatura može da padne i do 30 stepeni ispod nule. Postoji izreka: „Kada košava udari, Nišava se zamrzava”.

*Duva u udarima čija jačina ponekad prelazi 100 kilometara na sat: rekordni su zabeleženi u delovima Beograda januara 1972. godine, kad je dostigla 137 kilometara na sat. Najjača je na ulazu u Đerdapsku klisuru.

*Obično ne staje po nekoliko dana, a najduže je trajala 1972. ceo februar, pa 1951. (27 dana) i u oktobru 1953. godine (takođe gotovo ceo mesec).

*U „košavska” područja spadaju delovi Srbije, Rumunije i Bugarske, u kojoj njeno ime označava jugoistočni ili istočni vetar. Naziv inače potiče iz turskog jezika i znači „brz vetar” (od kos – brz i hava – vetar).

Čisti gradovi

– Na listi država s najčistijim vazduhom u Evropi su Finska, Estonija, Island, Irska i Engleska, a najzagađeniji su gradovi u Makedoniji, Turskoj, Srbiji, Crnoj Gori, BiH, Bugarskoj, Poljskoj i Mađarskoj. U Holandiji je dozvoljena brzina vožnje na auto-putu nedavno smanjena sa 130 na 100 kilometara na sat kako bi se smanjila emisija azotovih oksida i tako očuvao vazduh – kaže dr Đurđević.


Komentari6
c2341
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mara
Pre par dana iz druge smene sam se vraćala kući i ništa bukvalno ispred sebe nisam videla, kao da se najgušća magla podigla.
sara
Strasno kad morate da udisete tako zagadjen vazduh, ja pokusava da resim problem bar u svom domu, po preporuci sam kupila ambilife aparat za prociscavanje vazduha, kosta, ali vredi svaki udisaj cistog vazduha, posebno ako imate u kuci pusace.
B1
Ovo bi trebalo da pročitaju one što čitaju vremensku prognozu na RTS-u pošto njih hvata blagi užas kada duva košava zato što im - kvari frizuru ??!!
Мунгос
Знате, најопасније су ситне честице. Крупне и нису толико опасне, сем ако Вас не ударе у главу. Иначе, многи су заборавили старо добро правило да је градове најбоље градити на селу. Тамо је ваздух најчистији, а и еколози тамо не тупе много ону еколошку ствар.
Simon
Uvek je u Beogradu duvala košava.I ovde godine je bilo.Ali nikada Beograd nije bio zagađeniji.Dakle ni košava više ne pomaže.Grad je postao prenatrpan vozilima i to lošim vozilima.Osim toga gužve su velike i to pojačava stajanje vozila u mestu samim tim i raste procenat zagađenosti.Gradske vlasti samo odmaže večitim građenjem i razvaljivanjem ulica preko cele godine.To tako ne biva...umesto da se potrude da pojačaju protok vozila i prevoza.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja