sreda, 22.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:38
BELEŠKE S PUTA: Drvar

Grad proslavila Titova pećina, ali i drenjine

Sitni, crveni nakiseli plod postao je zaštitni znak, a odnedavno i jedan od zvaničnih simbola ovog mesta, a rakija „drenja” se nadaleko pročula
Autor: Jovo Simišićpetak, 06.12.2019. u 15:40
(Фотографије Јово Симишић)

Drvar je jedan od tri grada koja su nastala nakon Berlinskog kongresa 1878. godine. Nakon što je Austrougarska preuzela upravu nad Bosnom i Hercegovinom, Austrijanci su ustanovili u ovom području ogromne površine pod šumom, kao najvažnijom sirovinom koja ih je interesovala. U kotlini, u kojoj je bilo dovoljno vode i uglja, za potrebe industrije i stanovništva, odlučili su da podignu naselje.

Novi grad, koji su nazvali Drvar, ubrzo je postao centar za eksploataciju drvnog bogatstva ovog dela Bosanske Krajine. Austrijanci su podigli pilanu i izgradili mrežu železničkih pruga, kojima su dovozili posečena stabla na preradu i odatle drvenu građu odvozili na evropsko tržište. Kasnije su izgrađeni fabrika celuloze i pogon za održavanje i opravku lokomotiva i vagona. Zajedno s industrijom rastao je i grad, koji je tokom dvadesetog veka bio među industrijski najrazvijenijim u Bosni i Hercegovini.

Martin Brodjedinstveni slapovi na reci Uni

Beše nekad gigant „Šipad”

Grad je dobio naziv po obližnjem Drvar selu i rečici Drvari, koja se u centru naselja uliva u reku Unac. Ovi nazivi sugerišu na to koliko je drvo bilo važno i pre austrougarske uprave. Tako je bilo i u prvoj i drugoj Jugoslaviji. Čuveni „Šipad”, gigant koji je svojevremeno obuhvatao gotovo celokupnu drvnu industriju BiH, nastao je od istoimenog šumsko-industrijskog preduzeća Drvar – Dobrljin.

Ovde se zahvaljujući bogatim, nepreglednim šumama, seči i preradi drveta, dugo godina živelo više nego dobro. Samo je u „Šip Grmeč”, kako se posle rata nazivao pogon „Šipada” u Drvaru, bilo oko 2.600 stalno zaposlenih, plus sezonski radnici koji su tokom letnjih meseci bili angažovani na eksploataciji šume. Postojali su ovde i Fabrika celuloze i papira, Jugoturbina, pogon Unisa, Ćilimara....

Pored toga, Drvar je u velikoj meri živeo i od turizma. Titovu pećinu, muzej „25 maj” i spomen-područje u centru grada, godišnje je posećivalo u proseku 200.000 posetilaca. Martin Brod, s jedinstvenim slapovima na Uni i manastirom Rmanj, bio je ništa manje atraktivna turistička destinacija. U gradu je bilo čak pet srednjih škola, živelo je ovde oko 19 hiljada stanovnika, nezaposlenost je bila ispod pet procenata.

Tokom minulog rata i prvih poratnih godina, kompletna drvarska industrija potpuno je uništena. Zahvaljujući nekolicini novih, malih, privatnih pilana i danas manji broj porodica u ovoj opštini živi od eksploatacije šume, a gotovo celokupno stanovništvo preživljava zahvaljujući jeftinom energentu – drvetu. Samo, to nije dovoljno ni za stanovništvo, ni za finansiranje najosnovnijih socijalnih i društvenih aktivnosti opštine. Nakon Dejtonskog sporazuma, gradovi Drvar, Bosansko Grahovo i Glamoč, s apsolutnom srpskom većinom, ušli su u sastav novoformirane muslimansko-hrvatske federacije, a opština Drvar je podeljena između dva konstitutivna elementa sadašnje BiH, Federacije i Republike Srpske i čak tri kantona. Grad i većina sela su pripali Livanjskom, Martin Brod Unsko-Sanskom kantonu, dok je jedan manji deo, gde je formirana nova opština, Istočni Drvar, ušao u sastav Republike Srpske.

Martin Brod – manastir Rmanj

Tokom rata u Bosni, kao jednonacionalna sredina, i istovremeno dosta udaljen od ratnih žarišta, Drvar je ostao po strani ratnih sukoba. Početkom avgusta 1995. godine, tokom operacije Oluja, hrvatske oružane snage su počele da granatiraju Drvar, nakon čega je gotovo celokupno stanovništvo deportovano i izbeglo u srpske gradove. Posle 43 dana granatiranja, hrvatska vojska ušla je u razoreni i napušteni grad, koji su ubrzo naselili izbeglicama iz centrale Bosne. Veliki broj Drvarčana se među prvima u poratnoj Bosni vratio u zavičaj i povratio svoje kuće i stanove, međutim, ni jedne ni druge izbeglice nisu više imale od čega da žive. Hrvatski tajkuni su, u međuvremenu, prisvojili sve što je preostalo nakon razaranja, a imalo bilo kakvu vrednost. Nakon nekoliko godina besomučne seče i eksploatacije šume, prestao je da radi i poslednji predratni pogon – pilana.

Nakon povratka iz izbeglištva vratilo se nešto više od trećine izbeglih, koji su odlučili da se vrate korenima, onome od čega su njihovi preci vekovima živeli – zemlji i zemljoradnji. S posebnom pažnjom i ljubavlju odnosili su se prema drenjini – sitnom, crvenom, pomalo nakiselom plodu žbunastog drveta drena.

Drvarčani su obnovili stare i počeli da podižu nove zasade. Grupa najupornijih osnovala je udruženje „Drvarska drenjina”, a pre 18 godina organizovali su prvu privredno-turističku manifestaciju „Dani drvarske drenjine”. U gotovo svim okolnim selima počeli su da niču novi zasadi, moglo bi se reći, čak i plantaže. I pored toga što je biljka veoma osetljiva na vremenske uslove, proizvodnja drenjine se iz godinu u godinu povećava, kao i količina proizvedene rakije i drugih proizvoda. Zoran Pećanac, predsednik ovog udruženja, kaže da se u srednje rodnoj godini ubere oko 30 vagona, odnosno 300 tona drenjina, a u najboljim godinama i do 50 vagona.

Od drenjina se tradicionalno spravljaju ukusni džemovi, slatko i sokovi. Poslednjih godina drenjina je počela da se suši, da se od nje prave likeri i slatko.

Članovi Kulturno-umetničkog društva u promociji drenjina

Robna marka iz bakarnih kotlova

Ali, u drvarskom kraju od drenjine se najviše pravi rakija – „drenja”. I to, ne obična. Ko je bar jednom probao ovu, kako je meštani nazivaju, „kraljicu zdrave kapljice”, zapamtio je zasvagda njen ukus, bogati miris, jačinu... Prave je na tradicionalni način, u bakarnim kotlovima, na hrastovom i bukovom drvetu. Porodice Puzić, Grujić, Pećanac, Jovandić, Jović, Rodić, Trninić, Šobić, Kecman... proslavile su drvarsku drenju, koja je našla kupce širom sveta. Bez reklame, bez prodaje u trgovinskim lancima...

Od drenjine, danas, mnoge drvarske porodice popunjavaju kućni budžet i lagodnije žive. Drvarčani kažu da im je cilj da od drenje naprave svoju robnu marku. Ali, ne samo od toga: u toku su pripreme za brendiranje Drvara kao drenjinarske regije, predstoji ne baš jednostavan i lak posao oko nacionalne i međunarodne zaštite, putem oznaka geografskog porekla. Ako uspeju, Drvar bi se ubuduće mogao zvati i Drenjingrad.

Rakija s kotla

„Dani drvarske drenjine” održavaju se obično prvog vikenda u oktobru, najčešće u Spomen-kompleksu „25 maj”, u sklopu kog je Titova pećina. Obično se tokom manifestacije „potpali” jedan kotao da posetioci mogu da vide kako se peče drenja i da probaju svežu rakiju – s kotla.


Komentari2
48b35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mike Kovian
Lepo podsećanje na nekada srećno provedeno vreme u Ličkoj Kaldrmi i Drvaru.
Drvarski zet
Lijepe fotografije, ali jedno me buni. Drvar obidjem svakog ljeta i prije i poslije rata, obilazio sam ga i u ratu. Nikad ne vidjeh da je neko posadio novu drenjinu. Ali zato redovno oberu postojece, od ljudi koji tu vise ne zive ili staraca koji nemaju vise snage, kao moj punac. Znam da je nemastina, ali nije lijepo da se krade, makar i drenjina. Inace, divna biljka. Cista, zdrava, ne prska se i rodi svake godine. A Drvar je prelijepo mjesto, steta sto je svake godine sve manje ljudi u njemu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja