ponedeljak, 03.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 09.12.2019. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Roditelj kao drugar

Mama i tata ne treba da izbegavaju svaki konflikt s detetom i da veruju da se svaka situacija može rešiti objašnjenjem i dogovorom, njihov cilj je da decu disciplinuju i pripreme ih za samostalni život
(Срђан Печеничић)

Deca imaju potrebu da se igraju s drugom decom. Nekada, ne tako davno, deca su se igrala u dvorištima, igralištima i ulicama. Danas se taj javni prostor smatra potencijalno opasnim i samim tim neprikladnim za boravak dece bez nadzora odraslih. Jedno, odbačeno, zakonsko rešenje predlagalo je da deca do 12 godine ne smeju biti na ulici bez nadzora odraslih.

Iz toga razloga, deca, naročito u većim gradovima, svoje drugare nalaze u vrtićima, s kojima se do određenog vremena međusobno igraju pod nadzorom odraslih. Ostatak vremena provode u svojim domovima, gde ih povremeno na nekoliko sati posećuje neki drug ili drugarica. Zato deca, naročito u onoj polovini porodica u kojima nemaju brata ili sestru, očekuju da se s njima igraju njihovi roditelji. Roditelji koji na ovaj način spasavaju svoju decu od usamljenosti i dosade postaju „drugari u igri”.

Značaj autoriteta

Zbog velike razlike između odraslog i deteta, njihov odnos ne može da bude ravnopravan. Roditelj treba da vodi i usmerava dete, i bez obzira na količinu ljubavi prema detetu, on je taj koji treba da disciplinuje dete. Zato odnos roditelja i deteta treba da ima, onda kada je to potrebno, vertikalnu dimenziju u kojoj je roditelj autoritet koji je „nadređen” detetu, a da je dete njemu „podređeno”. Najbolje je kada roditelj ima sposobnost da menja uloge između autoriteta i drugara u igri, jer na taj način zadovoljava dve vrste detetovih potreba.

Problem u odnosu roditelja i deteta nastaje onda kada roditelj pretežno funkcioniše kao „drugar” izbegavajući poziciju nadređenog, ostajući na „horizontalnom” nivou, pokušavajući da se oko svega dogovori sa detetom. Tipično za ove roditelje je da izbegavaju svaki konflikt s detetom i da veruju da se svaka situacija može rešiti objašnjenjem i dogovorom. To u nekom malom broju slučajeva može biti ispravan pristup, ali većina ovih roditelja „drugara” otkrije da njihova deca, koja su do tada bila poslušna, oko sedme, osme godine postaju neposlušna, kao i da se problem njihovog ponašanja povećava sa svakom sledećom godinom.

Pored toga što deci treba da pruže što više ljubavi, roditelji treba da ih disciplinuju, kako bi ostvarili svoj roditeljski cilj, a to je da pripreme decu za samostalni život u ljudskom društvu. Malim detetom upravlja njegova biologija, „princip prijatnosti”, to jest uverenje da je korisno samo ono što je prijatno, a da je štetno sve što je neprijatno. Roditelj zastupa ljudsko društvo i on je taj koji jednostavno mora da ulazi u konflikt sa detetom i njegovim željama, i da kroz različita „ne smeš” i „moraš” nauči dete da postoje granice između dopuštenog i nedopuštenog, kao i da mu izgradi higijenske i druge navike. Upravo kroz disciplinovanje od strane roditelja, dete polako izgrađuje sposobnost samodiscipline koja će mu i te kako trebati kasnije u odraslom životu.

Često deca koju su vaspitali „roditelji-drugari” uprkos svojoj inteligenciji, talentima i širokoj obaveštenosti jednostavno ne umeju da upravljaju sama sa sobom. Nedostatak samodiscipline ih čini neuspešnim u svim onim oblastima u kojima je potrebno duže vremena koračati ka cilju. Kako ova deca nisu naučila da se kod kuće nose s autoritetom, ona pokazuju da ne podnose kasnije autoritete u životu. Ona ne razlikuju „biti podređen”, što je društvena uloga, od „biti ponizan”, što je priznanje niže vrednosti.

Zamena uloga

Posebno su ugrožena ona deca čiji roditelji insistiraju da im budu najbolji drugovi u njihovim tinejdžerskim godinama. Pored toga što često opterećuju decu negativnim pričama o drugom roditelju, od njih očekuju razumevanje i podršku. A kada dete pokuša da ostvari neku emotivno intenzivniju vezu s nekim vršnjakom, ovi roditelji reaguju uvređenošću, ljubomorom i zajedljivošću. Nekada, umesto da se ponašaju kao mama ili tata, ponašaju se kao starija sestra ili brat, ili u još gorem slučaju, zamenjuju uloge, tako da dete stavljaju ulogu njihovog roditelja koji treba da zadovolji njihove potrebe.

Iako je najbolje da oba roditelja i vole i disciplinuju, kada je jedan roditelj „drugar”, dobro je da bar drugi roditelj disciplinuje. U redu je povremeno biti detetov „drugar u igri”, ali treba znati da se iz te pozicije ne može pravilno vaspitati dete.

Komentari10
d0506
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar V. Terzic
Roditelji mogu biti krajnje autoritativni apsolutisti i formirati decu koja ce kasnije biti disciplinovani roboti bez invencije i inicijative.S druge strane su roditelji koji robuju drugoj vrsti krajnosti i vaspitavaju mazene "slobodnjake" koji ce kasnije predstavljati drustvene probleme.Da bi izbegli zamke ovih krajnosti, roditelji moraju balansirati tako sto ce u dovoljnoj meri sacuvati roditeljski autoritet i druziti se sa svojom decom kroz razne oblike zabave i igre.Vazan je porodicni sklad.
Berislavci
"Hajde tata da igramo",kaze sin ocu. - "Nemam vremena sine, sutra cemo igrati, obecavam ti",rece otac. -"Ah tata, uvek kazes sutra, a kad dodje sutra, opet odlazes za sutra!", rezignirano ce sin. -"Sine, imam puno drugih obaveza", izgovara se otac.-"Tata, nesto mislim i kazem sebi da necu da ucim velike skole kao ti i da nemam vremena da igram sa svojom decom! Nemoj me vise terati da sto bolje ucim!", sin ce odlucno ocu. -"Hajdemo sine, moram naci vreme da igram sa tobom", postidjeno ce otac.
Slavka T.
Za napredak drustva jako je vazno da se gaje zdrave mlade generacije. Roditeljska odgovornost je velika, jer ako oni omanu nastaju siri drustveni problemi. Potrebno je da i drustvena zajednica pomaze ulaganjem u: jaslice, obdanista, vrtice, dnevne boravke dece, savetovalista, KUD-ove, sportska takmicenja itd.. Autoritet roditelja je nuzno potreban za disciplinovanje dece. U skladnim porodicnim odnosima znaju se obaveze i prioriteti, a za igru se svakako mora naci odgovorajuce porodicno vreme.
MegatrendasZinat
" Она не разликују 'бити подређен', што је друштвена улога, од 'бити понизан', што је признање ниже вредности". Priznajem da ne shvatam razliku i ne znam da li je do mene ili do nase "kulture" u kojoj se autoritet ispoljava drskim, pretecim ili uvredljim ponasanjem prema ponizenom...pardon - potcinjenom.
Nikola
Prvo Deci je treba reci sta ne treba raditi vec sta treba, a treba znati i za sta su talentovanu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja