četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 05.12.2019. u 22:55 J. Rabrenović

Domaćinstva prošle godine trošila 64.481 dinar mesečno

Potrošnja od 2016. stalno raste, što je posledica veće zaposlenosti i povećanih plata
(Фото Лука Вулетић)

Potrošnja domaćinstava kontinuirano se oporavlja od 2016. godine, što je posledica rasta zaposlenosti i povećanja plata u privatnom sektoru, do kojih je došlo zahvaljujući poboljšanju poslovnog i investicionog ambijenta, navodi se u analizi Narodne banke Srbije (NBS). Pozitivni efekti na potrošnju potekli su i od ublažavanja monetarne politike centralne banke, nižih kamatnih stopa u zoni evra, kao i pada premije rizika zemlje. Sve to povećalo je raspoloživi dohodak domaćinstava usled niže cene novog zaduživanja i veće raspoloživosti kredita, kao i manjih troškova otplate postojećih kredita. Rast potrošnje se postepeno ubrzava, čemu, pored rasta mase zarada u privatnom sektoru, od 2018. doprinos daje i povećanje plata u javnom sektoru i penzija.

– Važno je naglasiti da je rast potrošnje domaćinstava i dalje sporiji od rasta ukupnog BDP-a. Sa učešćem od oko 68 odsto, potrošnja domaćinstava predstavlja dominantnu komponentu BDP-a Srbije, ali se njeno učešće u BDP-u iz godine u godinu smanjuje zahvaljujući bržem rastu investicija i smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Najveće učešće, od čak blizu 80 odsto BDP-a, potrošnja domaćinstava je imala neposredno pre izbijanja svetske ekonomske krize, jer je u periodu od 2001. beležila znatno brži rast od rasta BDP-a, koji je naglo zaustavljen izbijanjem svetske ekonomske krize. Nakon toga usledio je period njenog prilagođavanja realnoj ekonomskoj snazi zemlje – navode u centralnoj banci.

Gotovo svi pokazatelji potrošnje od početka 2016. su iznad desetogodišnjeg proseka. Tako je rast prometa u trgovini na malo iz 2016. od 7,3 odsto međugodišnje nastavljen i u narednom periodu, nešto manjim intenzitetom, pa je u 2018. iznosio četiri odsto. Sličnu dinamiku imaju i prihodi po osnovu PDV-a, koji su u 2018. povećani za 4,3 odsto. I pokazatelji iz oblasti turizma snažno rastu, pošto je od 2016. do 2018. godine broj domaćih turista i ostvarenih noćenja u proseku povećavan za oko deset odsto godišnje. Rast životnog standarda stanovništva bio je praćen i rastom uvoza potrošne robe, koji je u 2018. ubrzan na oko 12 odsto.

Pozitivne tendencije u kretanju ključnih pokazatelja potrošnje domaćinstava nastavljene su i u ovoj godini. Prema podacima iz ankete o potrošnji domaćinstava, raspoloživa sredstva za ličnu potrošnju domaćinstava u 2018. prosečno su iznosila 64.481 dinar mesečno i u odnosu na 2015. bila su veća za 9,1 odsto. U istom periodu je izmenjena i struktura potrošnje stanovništva, tako da je smanjeno učešće hrane, pića i duvana (sa 40,2 na 39,2 odsto), dok je povećano učešće potrošnje u restoranima i hotelima (za 0,4 procentna poena na 3,1 odsto), kao i učešće potrošnje namenjene obrazovanju (za 0,3 procentna poena na 1,5 odsto), što ukazuje na rast životnog standarda.

Primarni izvori potrošnje domaćinstava jesu zarade privatnog i javnog sektora i penzije, sa učešćem u ukupnim izvorima potrošnje od oko 75 odsto, od čega masa zarada privatnog sektora, koji uključuje i procenu zarada i zaposlenosti u sivoj ekonomiji, iznosi oko 50 odsto.

Rast potrošnje domaćinstava od 2016. bio je vođen pretežno rastom mase zarada u privatnom sektoru, koji se pre svega može dovesti u vezu sa oporavkom na tržištu rada. Naime, pored rasta formalne zaposlenosti, koja je delimično potekla i od smanjenja neformalne zaposlenosti, porasle su i zarade. Tako je od 2016. do 2018. godine rast fonda zarada u privatnom sektoru, uključujući i sivu ekonomiju, iznosio oko 3,5 odsto prosečno godišnje. Kako je nastavak pozitivnih tendencija na tržištu rada prisutan i u 2019. godini, uz najavljeno povećanje minimalne zarade za 2020. godinu, u NBS procenjuju da će rast mase zarada u privatnom sektoru u 2019. biti ubrzan na oko četiri odsto u 2019, odnosno oko pet odsto u 2020, čime se stvara stabilna osnova za dalji rast privatne potrošnje. Pored toga, nakon uspešno sprovedenih mera fiskalne konsolidacije, od 2018. postepeno se ublažavaju mere štednje u javnom sektoru. S obzirom na to da je rast zarada u javnom sektoru i penzija nastavljen u ovoj godini i da je najavljen i za narednu, procenjujemo da će budžetski izvori potrošnje domaćinstava rasti po stopi od četiri odsto u 2019, odnosno pet odsto u 2020. godini.

Sekundarni izvori potrošnje, koji se odnose na priliv po osnovu doznaka i kredite stanovništvu namenjene potrošnji, takođe su pozitivno doprineli rastu potrošnje u prethodnom periodu.

– Očekujemo da će priliv po osnovu doznaka u narednom periodu ostati relativno stabilan, dok će prirast kredita namenjenih potrošnji biti nešto niži nego 2018. zbog primene mera NBS koje se odnose na nenamensko neobezbeđeno kreditiranje stanovništva po neopravdano dugim rokovima otplate, uz neznatan negativan doprinos rastu privatne potrošnje. Prema našoj proceni, rast potrošnje domaćinstava od oko 3,3 u ovoj i 3,6 odsto u narednoj godini biće gotovo u potpunosti finansiran iz primarnih izvora – zarada, i to prvenstveno u privatnom sektoru, kao i penzija, što ukazuje na to da će i dalje rasti sporije od ukupne ekonomske aktivnosti, odnosno da je održiv i da ne predstavlja rizik po cenovnu stabilnost – kažu u NBS.

Komentari10
3e4fe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mona
Nema koja struktura stanovnistva trosi ovoliko, nema kolika je potrosnja po regionima, bez Beograda. Da se malo osvrnemo ne jug, istok Srbije, da tu utvrdimo nivo potrosnje. Zna se, hleb I jos ponesto najjeftinije na akcijama.
djordje
Neko je pio vino a neko vodu (sa česme). Što znači da nam ni prosek nije normalan.
MP 1
Au kakav "izvestaj". Rastu Vam strane investicije, pa kolike su? Zivotni standard najgori u Evropi ali je "u blagom porastu"..domacinstva vise trose ?? a potrosnja je za najosnovnije. A sto ne razlozite tu potrosnju na nekoliko grupa po nivou porodicnih primanja ? Ni nivo investicija, ni nivo potrosnje nije dovoljan da stimulise razvoj Srbije. Zemlja NE moze da se razvija samo sa srafciger industrijama sa kojima se vlasti hvale.
Београђанин
И онда се питају зашто запослени у Пошти штрајкују. Па како неко са 32.000 до 39.000 динара месечно да преживи у Београду? То је једноставно не могућа мисија, не дај боже ако имате породицу или више од једног детета.
Vila
Veća je potrošnja jer su cene porasle, ja kupujem isto što i ranije(najosnovnije)a trošim više.Žalosno je kada bračni par sa dvoje dece koji radi i prima dve plate ima samo za hranu i račune, ostalo je sve nedostižan luksuz.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja