ponedeljak, 27.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:00

Pomalo smešan, pomalo tužan film pastelnih boja

Ni sa jednim svojim filmom nisam želeo ništa da predviđam. Samo sam se trudio da moji junaci žive okruženi važnim i opasnim događajima, da socijalni i politički kontekst ima vidljive uticaje na njihove sudbine, kaže Srđan Karanović povodom restauracije i digitalizacije njegovog filma „Nešto između”
Autor: Dubravka Lakićčetvrtak, 05.12.2019. u 13:20
Карис Хофман у филму „Нешто између” (Фото: Vip Кинотека)

U zdanju Jugoslovenske kinoteke večeras u 19.30 biće prikazana restaurirana i digitalizovana kopija filma „Nešto između” Srđana Karanovića. Posle „Mirisa poljskog cveća” i „Petrijinog venca” ovo je već treći Karanovićev film otrgnut od mogućnosti nagrizanja zuba vremena zahvaljujući projektu „Vip Kinoteka”.

Ova Karanovićeva melodrama snimljena je 1982. godine u produkciji „Centar filma”, kao priča o Amerikanki, novinarki, koja je stigla u Beograd i na toj razmeđi između Istoka i Zapada se upustila u ono što se zove ljubavni trougao. Još su živa sećanja na beogradsku premijeru tog filma za koji su scenario pisali Srđan Karanović, Miroslav Marinović i Endru Horton, a uloge tumačili Karis Hofman (njena tada prva uloga), Dragan Nikolić, Predrag Miki Manojlović (kao i Renata Ulmanski, Sonja Savić, Gorica Popović, Nina Kirsanova), a uz autora stali i direktor fotografije Živko Zalar, slavni scenograf Miljen Kreka Kljaković i kompozitor i prijatelj Zoran Simjanović, bez čije muzike je teško zamisliti filmove ovog reditelja.

U vreme nastanka „Nešto između” je bio brz, moderan, urban film (takav je i ostao) koji je ponudio sliku modernog Beograda, život obrazovanih ljudi, njihovu slobodu u profesiji i ljubavi u kojima se iskazuje i odvažnost glavne junakinje Eve u borbi i traganju za ljubavlju. S druge strane, u ovoj Karanovićevoj priči u kojoj život nije onakav kakav nam se čini da izgleda, otvara se i širok prostor za spoznaju našeg (srpskog, jugoslovenskog, balkanskog) mentaliteta, ali i za ono večno pitanje: ostati, otići ili živeti negde između.

Danas, kada je zamoljen da se za „Politiku” osvrne na taj svoj film, Srđan Karanović kaže:

– Posle „Petrijinog venca” opet sam pokušao da snimim, pre svega za mene, drugačiji i neočekivani film. Drugačiji i od „Društvene igre”, „Mirisa poljskog cveća” i serije „Grlom u jagode”. Dugo sam razmišljao o tome kako u Jugoslaviji i tadašnjem Beogradu, tih osamdesetih godina prošlog veka, svi živimo u tom nečem između. I geografski i politički. Između prijateljstva i ljubavi, lagodne svakodnevice i straha od rata. Između urbanog Beograda i velikog sveta. Tako je nastala ta priča o američkoj novinarki koja se slučajno našla u Beogradu i provela izvesno vreme s dva najbolja, inače po karakteru različita druga (Dragan Nikolić i Miki Manojlović). Priču sam napisao sa Milosavom Marinovićem, a kasnije nam je u pisanju scenarija pomogao i moj tada jedini američki prijatelj, profesor filma Endru Horton koji je pristao da radi za honorar koji smo mogli da mu ponudimo i najviše nam pomogao u pisanju lika same novinarke.

Srđan Karanović (Foto R. Krstinić)

Na pitanje o žanrovskom opredeljenju i atmosferi koju je u ovom filmu kreirao Srđan Karanović je odgovorio da je „Nešto između” snimao da i „stilski bude nešto između: romantične komedije i drame, američkog i urbanog beogradskog filma” i da se zajedno sa svojom odličnom ekipom trudio da „bude u što pastelnijim bojama, pomalo smešan, pomalo tužan”.

– Trudio sam se da neobičnim sredstvima stvorim atmosferu Beograda u kome se ukrštaju svi mogući uticaji, ljudi, mišljenja. Uz pomoć mnogih dovijanja uspeli smo da snimimo film koji se događa i u Njujorku, Beogradu i Istanbulu, ali najvećim delom na beogradskoj Kopitarevoj gradini i okolini – priča Karanović.

Kako je i ovaj Karanovićev film, poput njegovog „Za sada bez dobrog naslova”, neka vrsta proročkog filma, jer su u oba predviđeni neki kasniji nemili događaji u zemlji, pitala sam reditelja da nam i o tome nešto kaže:

– Ni sa tim, ni sa jednim drugim mojim filmom, nisam želeo ništa da predviđam. Samo sam se trudio da moji junaci žive okruženi važnim i opasnim događajima, da socijalni i politički kontekst ima vidljive uticaje na njihove sudbine. Kao da svi oni beže od dnevne politike, ali ih ona uveliko sustiže. Ne kažem da mi ne prija kad danas neko kaže da su ti filmovi, pored svega, naslutili i predvideli razna zla koja su nas kasnije snašla. Naprotiv, čini mi se da sam nešto uradio.

O reakcijama tadašnje kritike i publike Srđan Karanović sa ove vremenske distance zaključuje da je film „doživeo veoma lep uspeh”. Tada je dobio čak četiri „Zlatne arene” u Puli, uključujući i „Arenu” za najbolju režiju, bio je pozvan i prikazan i na Kanskom festivalu i što je najvažnije, bio je prikazivan i u redovnoj distribuciji u zemljama, poput Francuske i Kanade, koje i nisu tako često u svojim bioskopima „vrteli” jugoslovenske, srpske filmove. U to vreme ovaj Karanovićev film je samo u Beogradu videlo više od 200.000 ljudi.

– Kad je reč o reakcijama tadašnjih kritičara, one su bile podeljene. Bilo je dobrih i loših kritika. Najviše ga nisu voleli oni koji su voleli moje prethodne filmove. Nisam se ljutio: neko voli popa, neko popadiju – kaže Karanović.

A da li bi danas nešto u „Nešto između” promenio? Karanović na to odgovara: „Danas bih mnoge stvari u filmu uradio drukčije, ali je veliko pitanje da li bi danas, iz raznih razloga, takav film uopšte bilo moguće snimati...”


Komentari0
7ddca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja