petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 03.12.2019. u 20:00 Aleksandar Miletić
REKORDERI EVROLIGE (KUPA ŠAMPIONA)

Larkin na jednom meču 49, Koraćev prosek 54,8 poena

Rekord Šejna Larkina, u eri Evrolige, daleko je od ostvarenja asova iz vremena Kupa šampiona, u kojem je, u istoj sezoni Korać na dva uzastopna meča postigao 170 poena
Рекордер за сва времена: Радивој Кораћ (Фото: Радиша Младеновић)

Košarkaš Efesa Šejn Larkin obeležio je prethodno kolo Evrolige, pošto je postavio rekord tog takmičenja, postigavši 49 poena na meču Efes – Bajern 104:75. To je najbolji učinak u ovom milenijumu, otkako je Evroliga preuzela najbolje klupsko takmičenje na kontinentu od Fibe, ali je daleko ispod onoga što su radili asovi Kupa šampiona. Evroliga se u svojim almanasima donekle nadovezuje na to takmičenje, pokrenuto 1958 (jedan od osnivača Bora Stanković), međutim, ne vodi jedinstvenu listu rekorda. Mada je 2008. proglasila 50 ličnosti koje su najviše doprinele razvoju Evrolige u „njenih” prvih 50 godina (1958–2008).

Ako se gleda samo ovaj milenijum, Larkin je bez premca, a iza njega su četiri igrača sa 41 poenom: Bobi Braun (klub Sijena, godina 2013), Kaspars Kambala (Efes, 2001), Karlton Majers (Fortitudo, 2001) i Alfonso Ford (Peristeri, 2001). Šesto mesto, sa 40 poena, dele sadašnji pomoćnik trenera u Partizanu Vlado Šćepanović (Partizan, 2002), Mark Seljers (Roan, 2007) i Arvidas Macijauskas (Vitorija, 2003). Još jedan igrač „crno-belih” je na deobi devete pozicije, Frederik Haus, sa 39 poena (2003). Kad je reč o plej-ofu, Majers je bez premca sa 41 poenom.

Od uvođenja fajnal-fora, 1988. godine, najviše poena na jednom meču Kupa šampiona postigao je košarkaš madridskog Reala Džo Arlauskas – 63 – na meču protiv Virtusa iz Bolonje, u sezoni 1995–1996. Drugi najbolji rezultat u ovoj eri ima izraelski košarkaš Doron Đamši (49, Makabi, sezona 1990–1991), treći Majkl Jang (47, Limož, 1993–1994), četvrti Nikos Galis (46, Aris, 19911992), a trojica su postigla po 45 poena (jedan od njih je Karlos Lisboa, igrač Benfike, protiv Partizana, sezona 1995–1996).

Osamdesetih godina Dražen Petrović (Jugoslavija) i Nikos Galis (Grčka) često su davali 40 i više poena. Jedna od najboljih sezona koju je imao neki igrač u najboljem klupskom takmičenju u Evropi bila je ona Dražena Petrovića, 1985–1986, kada je zagrebačku Cibonu predvodio do druge uzastopne titule, sa prosekom od 37 poena. Makabiju je ubacio 44, Milanu 47, Žalgirisu 40, Realu 48, Limožu 51…

Sedamdesetih godina naši strelci su takođe često prebacivali „kotu 40”, a Žarko Varajić je upisan u anale ovog takmičenja kao najbolji strelac finala svih vremena. U finalu Bosna – Emerson 96:93, 1979. godine, postigao je 45 poena. U toj deceniji Dražen Dalipagić je u dresu Partizana, protiv Spartaka iz Brna, dao 44, Dragan Kapičić (C. zvezda) ubacio je 41 poen Makabiju…

Kao nenadmašni strelac ovog takmičenja ostaje legenda naše i evropske košarke Radivoj Korać koji je početkom 1965, na meču OKK Beograd – Alvik, postavio rekord za sva vremena – 99 poena. Na dve utakmice protiv tog švedskog tima, 6-14. januara, postigao je ukupno 170 poena (71 na prvoj utakmici). U toj sezoni ostvario je rekordan prosek poena (54,8). Dva puta je imao više od 40: protiv AEK-a (43) i Reala (60), u revanšu polufinala Kupa šampiona. Sezonu pre toga, francuskom PUC-u je dao 52, grčkom AEK-u 46, a bugarskom Akademiku – 41. Na svim mečevima Kupa šampiona u svojoj karijeri imao je prosek od 41,4 poena.

Tih godina u najbolje strelce ovog takmičenja spadao je i kapiten Olimpije i reprezentacije Jugoslavije Ivo Daneu. Ovaj izuzetni plejmejker postigao je na dva uzastopna meča više od 40 poena, protiv Antverpena (42) i Reala (45). Pred utakmicu sa Madriđanima imao je posebnu motivaciju, zato što je jedna slovenačka zlatara obećala svakom igraču Olimpije po dva grama zlata za svaki poen. Tako je Daneu posle tog revanša polufinala bio „teži” za 90 grama zlata.

Komentari0
c82d4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja