četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.12.2019. u 15:19 Ljiljana Petrović

Od konobara do uloge kraljevog oficira

Spremajući se za ulogu Nikole Stanimirovića u seriji „Crveni mesec”, Miloš Đurović je svakodnevno išao na časove jahanja kod Marine Gunjače i Miše Đukića kojima je zahvalan za savete i strpljenje. Priznaje, iako mu je bilo teško, ni u jednom trenutku nije pomislio da odustane. „Kada padneš s konja samo treba da ustaneš i popneš se. Nema čekanja. Padneš, osetiš bol, ustaneš i nastaviš da jašeš. Tako je i sa glumom. Samo gledaš napred i ideš dalje”
Милош Ђуровић и Ивана Дудић у серији „Црвени месец” (Фотографије Лазар Ковачевић Јовановић)

Sve počinje u detinjstvu, a tek se mnogo kasnije spoznaje. Posle se želje i talenat pročiste kroz mladalačka traganja i isprobavanja. Tako razmišlja Miloš Đurović koga gledamo kao oficira Nikolu Stanimirovića u istorijsko-dramskoj seriji „Crveni mesec”, na TV Pink.

Prvi put je na scenu stao kao član glumačke sekcije u školi i od tada više nije bilo dileme oko njegovog životnog poziva. Lako je upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu i već na četvrtoj godini studija dobio prvu veliku ulogu, pa još – istorijsku ličnost. Zaigrao je Gavrila Principa, atentatora na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju u filmu „Branio sam Mladu Bosnu”.

– Tu ulogu sam dobio sasvim slučajno, kao u holivudskom filmu – kaže naš sagovornik. – Mada sve više verujem da ništa nije slučajno. Radio sam kao konobar u kafiću dok sam studirao. Uslovno rečeno, i to je bila neka uloga... Sećam se, padala je kiša, kolega je kasnio na smenu, razočaran i dalje sam čistio kafe-aparat, menjao pepeljare... Kao i obično, gledao da li su gosti zadovoljni i da li je nekome još nešto potrebno. Primetio sam da me jedan čovek uporno posmatra. Pitao sam se zašto gleda u mene, šta hoće. Prvo što mi je palo na pamet – možda hoće da mu zamenim pepeljaru. Ali...

Našla ga rediteljeva kćerka

Bio je to reditelj Srđan Koljević koji je u društvu svoje ćerke Katarine, tada studentkinje režije, ispijao espreso kafu, kasnije sam to saznao. Objašnjavao joj je da je našao sve mlade glumce koje je tražio za uloge mladobosanaca u filmu „Branio sam Mladu Bosnu”, jedino nije pronašao ko će igrati Gavrila Principa. „Vidiš konobara koji nam je doneo kafu? Treba mi baš takav glumac. Koji ima taj pogled... „Pa, tata, to je student četvrte godine glume iz Kruševca”, rekla je Katarina Koljević.

U danu kada je bio kasting za film „Branio sam Mladu Bosnu”, Miloš Đurović je otputovao u rodni Kruševac. Reditelj ga je tog kišnog majskog dana pozvao na novi kasting. „Dođite, da vidimo...”. Još kaže da nije mogao da veruje kada je čuo da je dobio ulogu. Bio je u gradskom prevozu kada mu je zazvonio mobilni telefon. Od uzbuđenja je izašao iz autobusa.

– Za glumca je posebno uzbuđenje kada se javi producent i saopšti mu da je dobio ulogu. To je neopisivo.

Od tada uloge su se nizale, jedna za drugom. Bio je i mladi Stefan Nemanjić („Nemanjići – rađanje kraljevine”), Steva Bajić („Urgentni centar”), Radišin mali („Sumnjiva lica”), kolega sa fakulteta („Andrija i Anđelka”)... Sada je oficir Nikola Stanimirović, desna ruka regenta prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, častan, čestiti oficir koji sticajem okolnosti upada u dvorske intrige i zavere. Radnja je smeštena u period od 1913 (nakon pobede Srbije u Balkanskim ratovima) do kraja 1915 (austrougarske okupacije Beograda i Srbije).

Žestok tempo

– Moj Nikola se teško snalazi na dvoru, ali kao i svako ko je bačen u vodu a ne zna da pliva, mora da nauči da bi opstao na površini – objašnjava. – Ja sam morao da pređem, kao i svaki glumac, put sazrevanja, oblikovanja i otkrivanja samog sebe da bih zaigrao u tako velikom projektu kao što je „Crveni mesec”. Inače, to što sam dobio ulogu Nikole Stanimirovića rezultat je rada koji traje šest godina. Diplomirao sam 2014. godine.

Zatim priča o „Crvenom mesecu”. Tvrdi, kako radnja odmiče sve će biti zanimljivije, posebno ljubavna veza njegovog Nikole i Sofije, ćerke austrougarskog poslanika Ota Baumana. Oduševljen je uslovima u kojima radi. U Pinkovom filmskom studiju, u Šimanovcima, na gotovo šest hiljada kvadratnih metara, između ostalog, rekonstruisani su velelepna palata hotela „Moskva”, Beli dvor, avenija, tri gradske ulice, kuće Ružičića, Stanimirovića, Apisova kancelarija, komanda... Otkriva nam da se pojedine scene snimaju i u Domu garde u Topčideru. Svaki snimajući dan je drugačiji, tempo je žestok, kaže. Sa snimanjem su počeli sredinom maja i tek svake druge subote imaju slobodan dan. Svakodnevno je išao na časove jahanja kod Marine Gunjače i Miše Đukića kojima je zahvalan za savete i za strpljenje. Priznaje, iako mu je bilo teško, ni u jednom trenutku nije pomislio da odustane. „Kada padneš s konja samo treba da ustaneš i popneš se. Nema čekanja. Padneš, osetiš bol, ustaneš i nastaviš da jašeš. Tako je i sa glumom. Samo gledaš napred i ideš dalje”.

Za glumca Aleksandra Srećkovića Kuburu, koji igra u seriji Stojana Stanimirovića, kaže da je veliki posvećenik poslu i da je s njim zadovoljstvo raditi. U šali ga pitamo kakav je Kubura kao Nikolin otac:

– Brižan i pažljiv! Naravno, tako je postavljena njegova uloga.

Čujemo da je od svog profesora glume, iskusnog pedagoga Vladimira Jevtovića naučio kada da kaže – ne! „Govorio nam je: Karijera se ne gradi samo na da, postoji i – ne. Ne prihvatajte sve što vam se nudi”. Iako profesor Jevtović više nije među nama, iza sebe je ostavio svoje nekadašnje studente koje je svojim radom i posvećenošću zadužio da nastave njegovim stazama, tako da danas Miloš Đurović ima prijatelja, asistenta na fakultetu. Reč je o Dušanu Matejiću, glumcu i pedagogu, Nišliji kojem se on u trenucima nedoumice obraća za savete. Naglašava da se među glumcima retko može nađi prijatelj...

Za Đuroviće, užu i širu familiju, kaže, da su ponosni i da im je drago što su dočekali da ga vide u tako značajnoj ulozi na malom ekranu. Stalno ga zovu da dođe u Kruševac, a on za posete nema vremena. Mladi Đurović još veli da mu se dopada vojna uniforma. Već pet meseci – kao Nikola Stanimirović – služi vojsku koju nije odslužio. Teško se navikao na vojne čizme.

Inače, osim glume, voli i slikarstvo. Beg je neophodan i delotvoran. Voli da se bavi stvarima koje oživljavaju duh, usmeravaju i obogaćuju misli na druge sfere umetnosti i života. „Gluma nekad može i da umori pa od nje moraš malo da pobegneš i brzo joj se vratiš.”

Komentari0
ed6e4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja