utorak, 04.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.12.2019. u 18:00 Borka Golubović-Trebješanin

O ženi koja se rađa jednom u hiljadu godina

Monodrama „Pu spas za sve nas” o Diani Budisavljević, ove godine bila je jedina inostrana predstava selektovana na festivalu „Zlatni vitez” u Moskvi
Јелена Пузић у мондрами „Пу спас за све нас” (Фото: Катарина Павловић)

Predstava „Pu spas za sve nas” bavi se herojskim delom Diane Budisavljević, koja pred nama proživljava najupečatljivije slike ratnih godina. Ideja se javila spontano, pošto do svojih kasnih dvadesetih nikada nisam čula za tu ženu, priča za „Politiku” glumica Jelena Puzić čija je monodrama „Pu spas za sve nas” o Diani Budisavljević, ove godine bila jedina inostrana predstava selektovana na festivalu „Zlatni vitez” u Moskvi. Reč je o projektu Jelene Puzić (ideja, režija, vizuelni identitet i uloga Diane). Predstava je rađena u koprodukciji centra „Ispad” i UK „Vuk Karadžić” iz Beograda. Polazna osnova za rad na ovoj monodrami bio je „Dianin dnevnik”, koji i čini najveći deo teksta. Dramaturg Nina Džuver i saradnik istoričar Đorđe Mamula, zajedno sa stručnjacima iz Muzeja žrtava genocida pronašli su relevantnu stručnu literaturu, kojom su dopunjene scene iz dnevnika, a značajna su i usmena kazivanja preživelih logoraša, sa kojima se Jelena Puzić sastala nekoliko puta. Tekst sadrži i neke scene iz Dianinog privatnog života koje je Nina Džuver domaštala, da bi se upotpunio lik, kao i songove, koji su apstraktniji od ostatka monodrame, ali služe da naglase njene prelomne tačke. Muziku je pisao mladi kompozitor Matija Anđelković.

– Biti pozvan na festival u Moskvu, najveća je moguća čast i za mnogo veće predstave i pozorišne kuće, tako da se ne može rečima opisati koliko sam se radovala tom igranju. Budući da je tema univerzalna, a u ovom trenutku i vrlo aktuelna, ne govorim samo o Diani, već uopšte o relativizaciji zločina, opravdavanju nacizma, fašizma i opštoj uzburkanosti u svim društvima i generalno nedostatku ljudskosti, mislim da može značiti svakome ko je pogleda, koje god pripadnosti bio. Ovo je priča o ženi, koja je iz iskonskog čovekoljublja, u najgorim okolnostima koje se mogu zamisliti, uradila nešto što niko drugi ne bi. Priča o čoveku koji se rađa jednom u hiljadu godina. Kada budete iskreni prema sebi i shvatite da ne biste, kao što i niko od nas ne bi, nikada bili sposobni za toliku žrtvu, ostajete nemi pred veličinom njenog podviga. Ne mogu da se setim nijednog boljeg primera na kojem bismo se učili životnim lekcijama koje su nam svima neophodne.

Monodrama „Pu spas za sve nas” postavlja pitanje odgovornosti. Do kakvih spoznaja, odgovora je došla istrajavajući na ovom projektu, pitali smo Jelenu Puzić:

– Pre više od dve godine imali smo premijeru ove monodrame, koja je prošla skoro nezapaženo. I od medija i od institucija. Tek sada, posle treće sezone, i jedni i drugi se polako bude, ali i dalje uglavnom zbog ličnih kontakata ili entuzijazma pojedinaca. Naša prvobitna zamisao, pošto tada niko nije govorio o Diani, što sada, na sreću nije slučaj, bila je da, promocijom njenog dela, kroz predstavu, dođemo do toga da jednoga dana ta priča postane deo školskih udžbenika istorije. Vreme je pokazalo da je to previše ambiciozno za naše srednje škole, u kojima nema interesovanja ni da se priča čuje, a tek ne da se dalje prenosi i dopunjuje. Ta situacija se polako menja, pa bih se usudila da kažem da smo najgore pregurali. Ipak, nisam mogla da se ne zapitam da li se današnji autoriteti razlikuju od ondašnjih, posleratnih, koji su Dianu i skrajnuli, zabranili joj rad i, na kraju planski sproveli taj nepravedni zaborav.

Stvarajući predstavu „Pu spas za sve nas”, dodaje Jelena Puzić, želeli smo da postavimo pitanje njihove odgovornosti, ne samo za Dianinu sudbinu, već i za kolektivno sećanje na zločin koji nikada nije smeo da bude zaboravljen i na postojanje tih hiljada i hiljada bezimene dece koja su na najteži način sebi obezbedili višnji život. Njihova odgovornost je dokazana i potvrđena, ali usput se nametnulo i pitanje naše odgovornosti; nas, generacija naučenih da svaljuju krivicu na one koji su bili pre nas, ne primećujući da činimo iste greške, da nastavljamo taj bezumni niz, a pravi put čeka tu pored, nadajući se da ćemo mu se jednoga dana vratiti.

Komentari2
f0089
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Деда
Веома бих волео да видим ову представу али не знам да ли се она још увек игра. Нит знам када ни где.
Lepa
Igra 13.12. u Vuku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja