subota, 18.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:43

Političari pregovaraju – svet se pregrejava

nedelja, 01.12.2019. u 17:59
(Фото Пиксабеј)

MADRID - Od kada su političari sveta počeli pregovore o klimi, plaća se „taksa” za to: svet je jedan stepen topliji, a hiljadu milijardi tona leda se istopilo i nestalo.

Dok politički lideri govore o rešavanju problema klimatskih promena, čovečanstvo je izbacilo više gasova koji povećavaju toplotu, zagreva se i pretrpeo je stotine ekstremnih vremenskih nepogoda.

Požari su goreli, led se otopio i mora su porasla.

Prva diplomatska konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama bila je u Rio de Žaneiru 1992. godine, a najnovija počinje u ponedeljak u Madridu, prenosi Beta.

Evo šta se dogodilo sa Zemljom od tada:

- Nivo ugljen-dioksida u vazduhu je skočio sa oko 358 delova na milion, na gotovo 412 - po američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu. To je porast od 15 odsto za 27 godina.

- Godišnja emisija ugljen-dioksida iz fosilnih goriva i industrije skočila je sa 6,06 milijardi metričkih tona ugljenika 1992. godine na 9,87 milijardi metričkih tona 2017. godine - po organizaciji „Global Carbon Project”. To je povećanje od 63 odsto za 25 godina.

- Prosečna temperatura u svetu je porasla ;za 0,57 stepeni Celzijusa za 27 godina, prenosi NOAA.

- Od 1. januara 1993. godine, dogodile su se 212 vremenske nepogode, svrstane među katastrofe u Sjedinjenim Državama od kojih je svaka koštala najmanje milijardu dolara, računajući i inflaciju. Ukupno koštale su 1.450 milijardi dolara i ubile više od 10.000 ljudi. To je u proseku 7,8 takvih katastrofa godišnje od 1993, dok ih je od 1980 do 1992. bilo ;3,2 godišnje, prenosi NOAA.

- Američki „Indeks klimatskih ekstrema” skoro se udvostručio od 1992. do 2018. godine, po NOAA. Taj indeks uzima obuhvata velika odstupanja od uobičajene temperature, sušu i prateće pojave, veoma jake pljuskove, jače od uobičajenih.

- Devet od 10 najskupljih uragana koji su pogodili Sjedinjene Države (šteta prilagođena za inflaciju) dogodilo se od 1992, prenosi NOAA.

- Izgorela površina u Sjedinjenim Državama se više nego udvostručila od petogodišnjeg proseka od 1.335.462 hektara (1,3 miliona) 1992. na 3.075.610 hektara (3,0 miliona) 2018. godine.

- Prosečna godišnja pokrivenost Arktičkog mora (okolina Severnog pola) ledom se smanjila sa 12,1 miliona kvadratnih kilometara 1992. godine, na 10,1 miliona kvadratnih kilometara 2019. godine, po Nacionalnom centru SAD za podatke o snegu i ledu. To je smanjenje od 17 odsto.

- Ledena ploča na Grenlandu izgubila je 5,2 hiljade milijardi tona (4,7 hiljada milijardi metričkih tona) leda od 1993. do 2018. godine, po studiji Zbornika Nacionalne akademije nauka SAD.

- Ledena ploča na kopnu Antarktika (Južni pol) izgubila je 3.000 milijarde tona (2,7 hiljada milijardi metričkih tona) leda od 1992. do 2017. godine, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu „Nejčr”.

- Nivo mora u celom svetu se ;od 1992. u proseku podizao ;za 2,9 milimetara godišnje. To je ukupno 78,3 milimetara, prema NOAA.


Komentari5
3818b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јован К.
Сад би требало да је многима јасно зашто се политичари све гласније баве темом климатских промена - да би, као и обично, нашли изговор за увођење нових дажбина и намакли новац (који немилосрдно троше), а не и решења. Уместо набрајања података (на гомилу), треба да се установи који су последица активности људи, а који утицај фактора над којима човек нема контролу (периодична активност Сунца, прецесиона померања Земљиних полова, промене Земљиног магнетног поља, активности вулкана).
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
"Прегрејава" или "прегрева"?
Milan
Uskoro dolazi porez na disanje po kilogramu tezine.
Srdjan Loncar
Ova ujdurma nije potekla od naucnika vec od politicara.Radi se o epizodnom GH radu, koji su oni iskoristili za tvrdnju da je ozon omotach otac i majka za klimu na Planeti! To je slicno punktualnoj evoluciji, skok iz vrste u vrstu (iz nista se stvori 1 cel. bakterija; od kita se kroz jako dugo vreme stvori - slon), za sta je potrebna "naucna religija", da bi to zdrav mozak svario. Decu u skoli treba uciti da je nas mozak ogranicen, pojma nemamo kako gravitacija drzi gasove u Suncu, sta menja irad
Srdjan Loncar
Kazu da se Mujo utopio u reku, za koju su mu rekli da je u PROSEKU duboka 30 cm. Smece ubacis u komp. izadje smece vani. Samo merenje srednje T Planete: Vecina stanica, balona, vrem. podataka pokrivaju uglavnom S. AM i EU. U AFR i J. AM. skoro da nema pouzdanih data.Podaci od pre 100 godina su skoro nista. Kad ih saberes sa danasnjim dobijes smesnu aritm. sred. Od 1410 do 1750 je bilo MINI LEDENO DOBA, koje je stvorilo glecete na Alpima i Grenlandu.Od kud to? Staklena Basta gasovi, CO2, fabrike?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja