nedelja, 23.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:29

Uz pomoć opština obnova fasada, krovova, liftova...

Pravo je vreme da se predsednici zajednica stanara ili upravnici informišu u opštinama o pomoći koju mogu da dobiju da bi osposobili objekte u kojima ima problema
Autor: Branka Vasiljevićpetak, 29.11.2019. u 14:13
(Фото Р. Крстинић)

Odluka kojom će se sredstvima iz budžeta grada do 90 odsto finansirati investiciono održavanje zgrada već je stupila na snagu. Zato je sada pravo vreme da se predsednici zajednica stanara ili upravnici zgrada informišu u opštinama o pomoći koju mogu da dobiju da bi objekte u kojima ima problema osposobili.

– U okviru procesa decentralizacije koju sprovodi grad opštinama su date veće nadležnosti pa je tako sada i ova odluka o bespovratnom finansiranju u investiciono ulaganje u stambene zgrade preneta na njih. Ovo je izuzetno važan korak jer će opštine obezbediti do 90 odsto sredstava za ulaganje u kapitalne poslove na zgradama što omogućava stanarima koji nisu imali sredstava da reše neke od gorućih problema – kaže Zoran Adamović, član Gradskog veća.

Grad i opština do sada nisu mogli da izađu u susret stanarima jer su zgrade u vlasništvu stanara. Ovom odlukom omogućeno je da im opštine, a po potrebi i grad, pomognu.

– Svaka od 17 opština je jedna urbanistička zona, ali će u okviru njih pojedinačno biti određeni blokovi. Za svaki od tih blokova opština će raspisati konkurs sa određenim kriterijumima – rekao je Adamović.

Objekat za koji se podnese zahtev biće bodovan pa će se na osnovu broja bodova određivati i sredstva koja će izdvajati opština i sredstva koja će ulagati stanari. Na broj bodova uticaće i stepen oštećenja zgrade, da li se obnovom zadovoljava javni interes, da li je zgrada pod zaštitom države…

Kada je reč o vrsti investicionih radova, oni podrazumevaju obnovu fasada, ali i popravke krovova, liftova…

– Obnova fasada je izuzetno važna jer osim što zadovoljava estetski i pre svega bezbednosni kriterijum, ona utiče i na energetsku efikasnost. Posle ovih ulaganja zgrada će dobiti takozvani energetski pasoš. Zbog svega toga je važno da se predstavnici skupština stanara angažuju, odu do opština, raspitaju se o konkursu, pripreme tehničku dokumentaciju i sve ono što konkurs bude predviđao – napominje Adamović.


Komentari5
39241
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miodrag Stojkovic
Све активности преко Инфостана, сигурно квалитетније и чистије. Управници чист промашај, људи који само да нешто ново измисле па макар и лошије.
Marko
Infostan je sistem objedinjene naplate, da prevedem na srpski, štampaju i dele račune, kako mislite preko njih da održavate zgradu?
Preporučujem 5
Miodrag Stojkovic
Сви радови ради свакојаке сигурност требало би да се одвијају преко Инфо стана а не преко управника, биће квалитетније и чистије.!!!
улагање
Било би добро да се среди насеље Церак-виногради, јер представља целину, јер је заштићено, и јер је ретко које није угрожено дивљом градњом. Надградњом јесте ту и тамо. Пропали су кровови, тротоари и степенице, лифтови, нема довољно паркинг места. Ако би се обновило, лепо би изгледало, чак и за посету оних које занима архитектура јер је пре свега урбанистички сјајно решено.
sacuvajmo stari Beograd
Dorcol , najstariji i najlepsi deo grada, sa starim zgradama ostecenih fasad, krovova i oluka. Danas, taj deo grada skorojevici dele na gornji otmeni deo, i donji zapusten i zrtvovan za jeftinu novogradnju. Proizvod ovog je ne poznavanja istorije i arhitekture starog Beograda.Pa tako na "donjem " Dorcolu imamo zgrade koje su bile zasticene od drzave, vredne , deo jednog arh- istoriskog vremena ,a sada su "osticene" a njihova istoriska vrednost za grad je sigurno veca.
Preporučujem 12

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja