Od kada je na 20. spratu „Beograđanke” otvoren Centar za mentalno zdravlje, koji organizaciono pripada Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, za nepunih dve godine više od 8.000 ljudi zatražilo je stručnu pomoć psihijatara i psihologa ovog centra. U poslednjih jedanaest meseci više od 3.900 osoba pozvalo je SOS liniju za sprečavanje suicida bolnice „Laza Lazarević” i preko telefonske linije 011/7777- 000 potražilo pomoć za sebe ili za blisku osobu u čijoj se glavi vrzmaju samoubilačke misli. Docent dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora klinike „Dr Laza Lazarević” podseća da je ovogodišnji svetski dan mentalnog zdravlja  posvećen prevenciji suicida, jer se svakih 40 sekundi u svetu učini jedan suicid i to postaje veliki zdravstveni problem svih zemalja sveta.

– Simbolično poigravanje statistikom govori da je 40 sekundi sasvim dovoljno da osoba bude odvraćena od suicidalnih namera – ponekad je dovoljno jednostavno pitanje „kako si”, da bi osoba shvatila da postoji neko koga je briga za njeno mentalno zdravlje. U martu smo specijalno za adolescente otvorili „čet rum”, a na svetski dan mentalnog zdravlja, koji se svake godina obeležava 10. oktobra, SOS linija ušla je u sastav prvog centra za prevenciji suicida u Srbiji koji se nalazi u klinici „Dr Laza Lazarević” – ističe naša sagovornica.

Ona dodaje da je Vlada Srbije 21. novembra usvojila nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja, za period od 2019. do 2026. godine, a tim programom obuhvaćen je rad službi mentalnog zdravlja koje su dužne da pruže savremenu sveobuhvatnu prevenciju, lečenje i rehabilitaciju, kao i adekvatan socijalni pristup.

– To podrazumeva da se sve aktivnosti preduzimaju u sredini u kojoj osobe žive. Suština reforme zaštite sistema mentalnog zdravlja opšte populacije jeste da se svi segmenti društva brinu o mentalnom zdravlju. Ako se bolest na vreme dijagnostikuje, bolja je prognoza, jer mentalne bolesti uzrokuju invalidigtet i mortalitet. Ne treba smetnuti sa uma da je depresija drugi uzrok invaliditeta na svetu – osobe sa melanholičnim pogledom na svet manje su sposobne za rad, ljubav, porodicu i prijatelje i često su na bolovanjima. O veličini ovog mentalnog poremećaja dovoljno govori podatak da je jedna od prvih tema ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu bila mentalno zdravlje, jer se ono direktno odražava na ekonomiju – osoba sa psihičkim problemima je, jednostavno rečeno, manje produktivna – kaže dr Ivana Stašević Karličić.

Nacionalnom programom takođe je predviđena reforma i deinstitucionalizacija velikih psihijatrijskih ustanova i otvaranje centara za mentalno zdravlje u zajednici koji bi svima bili lako dostupni. Beograd je u februaru prošle godine dobio prvi centar za metalno zdravlje u zajednici, smešten u palati „Beograđanka”, kroz koji dnevno pređe preko pedeset ljudi.

– Razumljivo je veliko interesovanje naših sugrađana za taj centar, jer ljudi jednostavno ne žele da otvore karton u psihijatrijskoj ustanovi i mučno im je da prolaze kroz administrativnu proceduru zakazivanja termina. Naš centar za mentalno zdravlje otvoren je sedam dana u nedelji, od devet do 18 časova. Kroz njega dnevno prođe oko 50 osoba oba pola i svih starosnih kategorija – najmlađa osoba koja je potražila pomoć bio je adolescent, a najstariji je imao 85 godina. Ljudi nam se najčešće obraćaju zbog problema na poslu, u porodici, sa decom, sa partnerom... Sve je više depresivnih, samih, otuđenih i zavisnih od psihoaktivnih supstanci, što je logična posledica činjenice da sve više radimo, sve manje vremena provodimo sa porodicom i sve se više „družimo” preko društvenih mreža – objašnjava naša sagovornica.

Ona primećuje da se veliki broj pacijenata, umesto psihijatru, za pomoć obraća lekarima Urgentnog centra, jer su zbog intenzivnih telesnih simptoma ubeđeni da umiru i od lekara traže „potvrdu” za dramatično stanje u kojem se nalaze. Ove osobe zaista imaju ozbiljne smetnje tipa lupanje srca, skok krvnog pritiska, drhtanje, bledilo.... Iskustvo psihijatara govori da se čak 80 odsto pacijenata sa paničnim napadom prvo obrati lekaru urgentne medicine, pa tek onda stručnjaku za dušu.

– Mogu da prođu godine od nastanka psihičkih patnji, pa sve do prvog javljanja psihijatru. Naravno, prognoza je uvek bolja ako se osoba na vreme obrati stručnjaku za dušu jer je, primera radi, psihoza toliko „toksična” za mozak da može napraviti moždani „šumski požar”, koji je nemoguće ugasiti ukoliko se na vreme ne uzmu antipsihotici. Ako se terapija ne primeni u pravi čas, smetnje mogu da eskaliraju i osoba može postati opasna po sebe i okolinu – zaključuje dr Ivana Stašević Karličić.