sreda, 29.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:51

Smisao „Deklaracije o neutralnosti”

Autor: Dragomir Anđelkovićponedeljak, 02.12.2019. u 18:00
(Новица Коцић)

Najavljeno je da ćemo početkom 2020. da usvojimo „Deklaraciju o neutralnosti”. Pre nego što se na nju osvrnem da se podsetimo da Srbija ima važeću „Rezolucija Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka”, usvojenu krajem 2007. Ključna su dva njena elementa. Prvi se odnosi na naše opredeljenje da u okolnostima kada je bilo jasno da su vodeće zapadne države odobrile donošenje secesionističkog akta od strane političkih predstavnika kosovskometohijskih Albanaca – iskažemo odlučnost da tako nešto odbacimo i naglasimo spremnost da nastavimo da se borimo za svoj suverenitet nad, faktički, okupiranom južnom pokrajinom.

Drugi suštinski deo Rezolucije – očito kao vrsta revolta skopčanog sa prethodno rečenim – govori o našem odbacivanju da se priklonimo NATO-u zbog njegove, po nas negativne, uloge u vezi sa Kosovom i  Metohijom. Drugim rečima, kada je taj pakt prestao i reda radi da se pretvara da je nešto drugo, te je u potpunosti potvrdio svoju okupacionu ulogu, proglašena je vojna neutralnost Srbije „do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka po tom pitanju”. Za više od toga – npr. za raspisivanje referenduma već tada – nije bilo saglasnosti među članicama ondašnje vladajuće koalicije.

Toliko o sadržaju Rezolucije, a sada da vidimo da li je njom zaista „cementirana” naša neutralnost jer se može očekivati da će je građani podržati na direktnom izjašnjavanju. Da li je tako? Nažalost – nije! Rezoluciju nije ništa drugo do „pisana odluka” koju može da anulira svaki novi skupštinski sastav sa običnom tj. natpolovičnom većinom glasova. Tako bi pala u vodu i obaveza da na referendumu birači daju definitivan sud o vojno-političkoj orijentaciji Srbije. Stoga, pominjanje referenduma u Rezoluciji u praksi ništa ne mora da znači. Polazeći od svega toga za pohvalu je izrečena namera državnog vrha da Srbija dogradi i učvrsti svoju površnu neutralnost. Ali da li se to po automatizmu postiže donošenjem najavljene Deklaracije?

Da odmah budem jasan – ne! Deklaracija je „svečana izjava”. Ona možda – čisto zbog asocijacija na neke važne akte te vrste u prošlosti (francuska „Deklaracija o pravima čoveka i građanina”, američka „Deklaracija nezavisnosti”) – načelno ima veću moralnu težinu od skupštinske rezolucije, ali ne i veći obavezujući značaj od nje. I nju sa prostom većinom može da poništi neki novi parlamentarni saziv (možda već sledeći sa istom partijskom većinom). Otuda, daleko je od toga –  kao što već čujemo u ovo naše doba devalviranih reči i nabujalog političkog poltronstva – da će sama po sebi „Deklaracija o neutralnosti” imati istorijski značaj. Može da se desi da tako bude ali samo ako i kontekst bude odgovarajući. A to znači ako posle ponovljenog iskazivanja opredeljenja za neutralnost od strane većine narodnih predstavnika, Skupština Republike Srbije, primera radi, raspiše referendum o tom pitanju.

Tada bi čitava priča imala dubinski a ne tek marketinški značaj i mogli bismo da kažemo da je Srbija zaokružila svoju vojno-političku orijentaciju. Podrazumevalo bi se da posle odluke građana u prilog neutralnosti – a sva ispitivanja javnog mnjenja svedoče da drugačija ne bi moglo da bude – ona bude ugrađena u novi, već nagovešteni, Ustav Srbije. Zatim bi bilo logično i da se, kao što je to pre nekoliko decenija sa uspehom učino Turkmenistan, obratimo OUN sa zahtevom da naša neutralnost bude međunarodno potvrđena. Tada bismo dobili ozbiljnu rezoluciju donetu od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (tu za razliku od Saveta bezbednosti niko nema pravo veta i srpska neutralnost bi sigurno bila podržana).

Ako je najavljena tzv. Sretenjska deklaracija put ka tome, onda je uistinu vredna pohvale. U protivnom nema preveliki značaj! Da bi „Deklaracija o neutralnosti” suštinski imala smisla, odnosno kako ne bi bila tek običan dnevnopolitički čin, mora u naš koncept neutralnosti, na način o kojem sam govorio ili drugačije, da stvarno unese neki novi kvalitet!

Politički analitičar


Komentari3
63540
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radovan III
Rezolucija NSRS je pogažena onog momenta kada je Republika Srbija, a samim tim i Vojska Srbije, postala član Borbenih grupa Evropske Unije, tačnije Borbene grupe HELBROC. Mi smo naše vojne snage stavili na raspolaganje EU. Takođe je pitanje da li učešće u međunarodnim misijama i operacijama (pod zastavom UN ili EU) i dalje odražava stanje vojne neutralnosto.
Tomka
I deklaracija i rezolucija u jednoj državi ako nema težinu i značaj koji joj daje verifikovanje u Ujedinjenim nacijama ne služe ničemu osim zamazivanju očiju zbunjenom narodu. Tako su na primer Ujedinjene Nacije donele Rezoluciju 1244 kojom se definiše status Kosova i Metohije od strane međunarodne zajednice. Težina ove rezolucije je takva da po međunarodnom pravu Kosovo pripada Srbiji, ali ta težina je takođe noćna mora domaćim i stranim neprijateljima Srbije.
Branislav
Kakva je to uvrnuta logika da Srbija bude vojno neutralna dok je 15% njene teritorije pod okupacijom jednog vojnog saveza? Nekako mi mnogo logicnije zvuci da bi pre izglasavanja jedne takve deklaracije bilo potrebno da se okupator povuce sa nase teritorije i tek posle toga da odrzavamo nekakvu ekvidistancu. Sve do tog trenutka bi trebali davati prednost protivnicima nasih neprijatelja. Ovako jos ispada da radimo na svoju stetu i u korist okupatora. Mozda je to deo plana?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja