nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 27.11.2019. u 19:00 Danijela Davidov-Kesar

Oboleli od HIV-a živeće kvalitetnije

Testiranje, pravovremena dijagnoza kao i lekovi koji podstiču obnovu imuniteta produžiće život mlađe inficirane osobe za još 50 godina
Повећан број тестирања у саветовалиштима први је корак у примени нове стратегије (Фото ЕПА/Gustavo Amador)

Oko 3.000 ljudi u Srbiji je krajem prošle godine živelo sa HIV-om, a među njima 400 osoba i nije znalo da je inficirano ovim virusom. Važan je i podatak da se svake godine kod nas bolest otkrije kod otprilike 180 osoba. I u svetu ova bolest nije iskorenjena. Procenjuje se da trenutno na planeti živi 37,9 miliona ljudi koji imaju HIV, među njima 1,7 miliona čine deca.

Iako se više od 30 godina svetski naučnici i lekari bore sa ovom infekcijom, ona i dalje ima epidemijske razmere i predstavlja jedan od najvećih izazova zdravstvenog sistema u celom svetu. Da li su stručnjaci u Srbiji nadomak potpune kontrole epidemije HIV infekcije pokušaće da odgovore lekari koji se bave ovom oblašću medicine okupljeni u strukovno udruženje „HIV asocijacija Srbije” (HIVAS) i to na skupu danas u Dekanatu Medicinskog fakulteta.

– Prvi slučajevi HIV-a u Srbiji su zabeleženi 1985. godine u Beogradu i od tada srpski infektolozi, ali i lekari drugih specijalnosti, primenjuju terapije preporučene od Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ali nikada nisu formirani multidisciplinarni timovi, koji bi učestvovali u lečenju HIV pacijenata i sistemskom praćenju epidemije HIV infekcije. Sa tim ciljem i formiramo prvo strukovno udruženje HIVAS – rekao je prof. dr Jovan Ranin, infektolog Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije.

Prim. dr Danijela Simić, epidemiolog u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, naglašava da su u 2018. godini na HIV kod nas testirane 76.653 osobe (ne uključujući dobrovoljne davaoce krvi), što je za 61 odsto više u odnosu na 2009. godinu.

– Važno je da se i dalje čini sve da se poveća broj testiranja u savetovalištima za dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje na HIV, jer se na taj način otkrije najveći broj HIV pozitivnih osoba – ističe dr Simić.

Prof. dr Ranin dodaje da antiretrovirusna terapija koja se daje obolelima, za sada, dovodi do funkcionalnog izlečenja, što znači da ne izbacuje virus iz zaražene osobe, ali uspeva da ga potpuno suprimira i time i obnovi imunitet inficirane osobe, pa ona i ne umire od AIDS-a.

Strategija je da se u budućnosti dijagnostikuje postojanje virusa kod najmanje 90 odsto osoba koje žive sa HIV-om, od kojih će se 90 odsto lečiti antiretrovirusnom terapijom, gde će se kod 90 odsto lečenih postići stabilizacija HIV-a i od kojih će najmanje 90 odsto ljudi biti dobro, bez neželjenih efekata lekova, a da pri tome neće biti prenosnici HIV-a drugim osobama.

– Nova generacija lekova koja je u upotrebi u svetu u poslednjih sedam godina, a u Srbiji tokom poslednje tri godine, ima znatno manju učestalost neželjenih efekata, što je i omogućilo novu strategiju ranog lečenja ove infekcije odnosno započinjanja lečenja čim se dijagnostikuje HIV infekcija. Uz novu strategiju terapije ljudi oboleli od HIV-a mogli bi da žive 50 godina od započinjanja lečenja, kvalitetnim životom, bez znakova AIDS-a, bez neželjenih efekata lekova i bez ubrzanog starenja – tvrdi dr Ranin.

Inače, kod dve trećine osoba koje znaju svoj HIV status, infekcija je dijagnostikovana kada im je imunološki sistem bio već značajno narušen.

Komеntari0
5005a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja