sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:24
MEĐUNARODNI PREGLED

Gde je naša Doli Parton

Autor: Dragan Vukotićponedeljak, 25.11.2019. u 18:07

Džeda Abumrada, urednika i voditelja kultnog podkasta „Rejdiolab” imao sam priliku da upoznam jesenas tokom posete redakciji Njujorškog javnog radija. U razgovoru sa novinarima ispričao nam je da se u njegovoj kuhinji sprema nova emisija koja će na prvu loptu šokirati brojne sofisticirane slušaoce, raspoređene mahom po urbanim sredinama pacifičke i atlantske obale SAD. Natuknuo je da će glavna protagonistkinja novog šoua u najavi biti osoba čije ime se „u boljim društvima” izgovara upola glasa, a da će njegova misija biti da razveje pogrešne percepcije o njoj i pokaže lekovita dejstva koja ima po celu naciju.

AMERIKA DOLI PARTON: Setio sam se ovog razgovora kada je pre nekoliko dana Njujorški javni radio lansirao novi Abumradov autorski podkast „Amerika Doli Parton”. Odluka da se u prvi ešelon programske šeme jednog suštinski urbanog radija isturi ikona kantri muzike, samo po sebi predstavlja neobičan čin vredan pažnje. Na koji način se izblajhana plavuša raskošnog poprsja uklapa u svedenu estetiku jednog od omiljenih medija njujorških intelektualaca na prvi pogled nije najjasnije.

Ono što, međutim, postaje jasno na samom početku serijala o Partonovoj jeste da ona za Abumrada predstavlja mnogo više od „male iz Tenesija” i muze vozača kamina od Sijetla do Majamija. Kako on precizno zapaža, refreni njenih pesama utisnuti su duboko u podsvest svih Amerikanaca, nezavisno od boje njihove kože, religijske ili stranačke pripadnosti i nezavisno od toga da li bi želeli to da priznaju sebi i drugima. Drugim rečima, Doli je jedna od retkih ujedinjujućih konstanti u duboko rascepkanom američkom društvu.

Na ideju da se bavi Partonovom kao metaforom i fenomenom Džed Abumrad je došao uoči predsedničkih izbora 2016, kada je politička surevnjivost dovedena do usijanja. „Hilari Klinton i Donald Tramp su se međusobno hvatali za gušu, na način koji je za mnoge od nas bio šokantan”, ispričao je Abumrad za Nacionalni javni radio. „Bez obzira na političke boje, jednostavno smo imali utisak da je sve odjednom postalo veoma ružno i neprijatno”, dodao je on.

A onda je Doli Parton održala koncert u njujorškom Kvinsu, što je Abumrada podsetilo na posetu jedne druge slavne ličnosti: „Nekoliko godina ranije sam video da su ljudi bili toliko uzbuđeni kada je dolazio papa. Imao sam osećaj da su se oni odabrali Doli u svojim srcima.” Na pomenutoj svirci pojavila se najšarenolikija galerija likova, koju valjda jedino Njujork može da okupi, „od transvestita do posvećenih hrišćana i hipstera”, i svi oni su čekali u redu da uđu na koncert Doli Parton. Baš u tim trenucima ideja o Doli kao „velikom ujedinitelju” pogodila je Abumrada i nije mu dala mira sve dok nije priveo kraju postprodukciju svog novog čeda. „Amerika Doli Parton” je još jednom potvrdila da je Džed Abumrad majstor svog zanata, ispričavši kroz priču o Partonovoj storiju o društvu toliko podeljenom da gotovo ni oko čega ne može da se složi.

ZABARIKADIRANI U ROVOVE: Linije koje nas razdvajaju ipak vrlo često nisu pravolinijske i počinju da krivudaju onda kada bi se najmanje nadali. Iako se u takvim meandriranjima ponekad ukaže prilika za premošćavanje različitosti, slaba je vajda jer čuvari demarkacionih linija uglavnom zaustavljaju svaki pokušaj približavanja.

U poslednje vreme priča o političkoj surevnjivosti sve više pokušava da se objasni jazom među generacijama. Popularna matrica o „bebibumerima”, „milenijalcima” i sada najnovijoj „generaciji zed” vrlo je zgodna da lakonski objasni sve izraženiji fenomen nepostojanja društvenog konsenzusa oko bilo kog pitanja. Ali, da li se ovako složeni društveni procesi mogu ozbiljno tumačiti isključivo na osnovu međugeneracijskih razlika? Da li to što je neko rođen u određenoj deceniji predstavlja mnogo snažniji ujedinjujući faktor od zajedničkih interesovanja koja mogu da nadilaze i generacijske jazove?

Mnogo dublji i bez sumnje opipljiviji jeste ponor koji razdvaja malobrojnu i sve otuđeniju političku klasu ultraprivilegovanih od svih ostalih. I dok se roje razlozi za sve delotvornije podele masa, vrhovi društvenih piramida iz svakog novog mešanja karata na neki volšeban način izlaze netaknuti – i sve imućniji. Ne treba zato biti preterani poklonik teorija zavere, pa se zapitati kome takve igre najviše odgovaraju.

Ukoliko srednja klasa širom sveta ne počne što pre da pronalazi neke „Doli Parton” koje će prevazići međusobnu rascepkanost, onaj pravi jaz, koji ne razdvaja generacije na „iks”, „ipsilon” i „zed”, već simbolizuje raspodelu moći i bogatstva, mogao bi da postane predubok i pre nego što smo mislili.


Komentari5
5bd80
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Globetrotter
Vrednosti oko kojih se ljudi danas okupljaju se uglavnom mogu opisati kao obelezja novog razdoblja hleba i igara, sto upravo i potvrdjuje navedeni primer okupljanja oko Doli Parton i svega sto ona predstavlja. Zivimo u dubokoj dekadenciji, u dobu procvata samohvaljenih narcisa, precenjenih vasarskih filozofa olicenih u populistickim mesijama, i dubokih, bolinih socijalnih razlika. Kao i uvek u istoriji u slicinim okolnosti predstoji nam strasni, surovi "Hard Reset" u obliku novog, velikog rata.
Kosta Schneider
Dobar je Radiolab. Redovno ga slusam. Odlichne priche. Bas sam slushao pomenuti podcast. Vrlo zanimljiv.
Draskone
Ne čudi da Doli Parton i dalje hrabro grudima hrli u ovaj najavljeni rimejk. Uglavnom mi matori rokeri smo je upravo i zapamtili po tim grudima, kojih je uz ostale ženske atribute mrs Dolly Parton imala u izobilju. Ako je njen čuveni mladalački izgled primer za novog pomiritelja generacija glasam ZA. I kao što njena pesma kaže - Here You Come Again Dolly !
Саша Микић
Где нађосте средњу класу, када је она одавно покојна? И у Америци Доли Партон средње класе нема. Препоручујем аутору (ако није већ видео, у шта сумњам) да погледа ''Капитализам: Љубавна прича'' чувеног Мајкла Мура. Уосталом кантри музика се и везује за реднексе односно за сиротињу.
EvGenije
Srbima Doli Parton ne treba. Mi ne težimo ujedinjenju već razjedinjenju. Mi smo nekakva Srbija Đorđa Balaševića, čoveka konfuznog, dvoličnog, raspetog unutrašnjim kontroverzama, kontradiktornog, kao da bolujemo, Bože mi oprosti, od bipolarnog poremećaja, ili još gore, od višestruko podeljene ličnosti. No, možda je tako i bolje kad znamo da nas je jedini Ujedinitelj koga je srpski rod iznedrio, a koji je i zvanično poneo tu titulu, ujedinio sa najljućim neprijateljima, a razjedinio iznutra.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja