sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:14

Njujork tajms savetuje kako provesti 36 sati u Beogradu

nedelja, 24.11.2019. u 10:33
(Фото А. Васиљевић)

NjUJORK – Bogata srpska kuhinja i raznovrsni klubovi i kafići samo su polazna tačka za boravak u ovom gradu na Balkanu gde istorija čeka iza svakog ćoška, piše u tekstu američkog „Njujork tajmsa” o Beogradu.

Dok turisti preplavljuju evropske gradove kao što su Barselona, Venecija i Dubrovnik, srpska prestonica se tiho preoblikuje u veoma zabavnu i predusretljivu metropolu na Balkanu, navodi se u opširnom tekstu lista pod nazivom „36 sati u Beogradu” u odeljku putovanja.

Narodni muzej i Muzej savremene umetnostu su nedavno ponovo otvoreni posle dugotrajnih obnova. Sada žitelji nekadašnje jugoslovenske prestonice čekaju da svet pronađe najkraći put do ovog pristupačnog i prijateljskog grada koji ima toliko puno da ponudi, piše američki list.

Autor teksta boravak u Beogradu počinje u petak posle podne, završava u nedelju, a za svaki dan navodi nekoliko predloga mesta koje treba posetiti.

To su između ostalog, Narodni muzej, Muzej Jugoslavije, Kalemegdan, kao i nekoliko restorana sa ukusnom hranom po njegovom izboru, koktel-barovi, kafići, klubovi...

Autor ističe Narodni muzej, koji je, kako navodi, smešten u doteranoj neoklasičnoj zgradi i na tri sprata i izlaže veličanstvena dela, uključujući predmete iz rimskog perioda iz cele Srbije, slike majstora kao što su Tintoreto, Mone i Renoar i radove jugoslovenskih slikara i vajara iz 20. veka, među kojima su Marko Murat, Nadežda Petrović i Ivan Meštrović.

Muzej Jugoslavije takođe se našao među beogradskim ustanovama kulture koje treba posetiti, javlja Tanjug.

U tekstu se kaže da je Jugoslavija bila fascinantna mešavina južnoslovenskih naroda, a da ovaj muzej vodi posetioce od Kraljevine Jugoslavije formirane posle Prvog svetskog rata, kroz period socijalističke Jugoslavije iz vremena posle Drugog svetskog rata, i perioda Josipa Broza Tita.

U sklopu muzeja nalazi se i Titov grob, ukusno izrađen od mermera ispod staklenog plafona u zgradi koja se zove Kuća cveća, piše autor.

Dodaje da posetioci mogu da vide i kolekciju poklona koje je Tito primio od drugih svetskih lidera i javnih ličnosti, među kojima je kamen sa Meseca, koji mu je poklonila posada Apola 11. Nezaobilazna lokacija za sve posetioce Beograda, pa i za izveštača Njujork tajmsa je Kalemegdanska tvrđava.

U tekstu se navodie da je to mesto na kojem je Beograd rođen.

Nekada rimsko utvrđenje Singidunum, a kasnije srednjovekovna turska tvrđava, sredinom 19. veka Kalemegdan je pretvoren u park, u kojem se danas nalaze kafići, muzeji i Beogradski zoološki vrt, piše autor.

On ističe da je to prijatno mesto za nedeljnu šetnju sa kojeg se širi pogled na ušće Save u Dunav.

Kao mesto za fotografisanje on preporučuje Pobednika, kako kaže, spomenika podignutog 1928. godine kao spomen na pobedu Srba nad Osmanlijama i Austrougarskim carstvom u Prvom svetskom ratu.

Kada je reč o gastronomiji, kuvari, kako se navodi, kreativno pripremaju srpsku kuhinju, a autor preporučuje i mesta gde se može naći „hrana za utehu” i razni specijaliteti.

On navodi da nostalgični Njujorčani mogu da naruče omlet sa slaninom i sirom ili odličan jagnjeći hamburger, ali da bi posetioce možda više zanimala balkanska jela, kao što su grilovani miročki sir sa senfom i medom, laki i sočni ćevapi od jagnjetine, umesto uobičajene govedine ili teleći jezik sa cveklom.

Kada je u pitanju balkanska kuhinja, on čitaocima preporučuje da probaju suve šljive rolovane slaninom, kobasice iz Slavonije, gulaš iz Vojvodine i sireve iz cele Srbije, kao i šopsku salatu.

Još jedna preporuka autora je i tradicionalni balkanski specijalitet, pljeskavica, a kako kaže, najbolja je servira sa ajvarom i kajmakom, koja se služi u jednom restoranu.

U tekstu je pažnja posvećena i zabavi, pa se preporučuju klubovi gde ima žive svirke.

I u ovom tekstu kao nesto karakteristično pominje se rakija.

Ne možete da bacite šljivu, a da ne pogodite nekoga ko ne proizvodi svoju rakiju, žestoko alkoholno piće od voća sa snagom da otopi stomak, navodi autor.

On dodaje da je probao domaću rakiju koja je ležala u buradima i do 10 godina, kao i da se pored šljivovice mogu naći još 22 vrste rakije, od dunje, jabuke, kajsije...

Autor ima preporuku i za šoping, a među njima je retro modna radnja, sa proizvodima iz 1960-ih, 70-ih, kao i 80-ih, ali kaže da se može naći i nešto savremenije poput pametno dizajniranih majica sa natpisima vezanim za Beograd.


Komentari26
89f73
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган
... плус Ада, Храм СС, Винча, Авала, дворски комплекс на Дедињу, излет до Сремских Карловаца, Скадарлија и сплавови. Ово последње је можда најважније јер сви ови људи који долазе овамо углавном не долазе да виде Рубенсове и Рембрантове слике којих у БГ нема него да добро и релативно јефтино једу, пију и проведу па тек онда све остало.
Ja
Tragicno.je sto je to skoro sve sto moze da se vidi. Ostali su jos Avala, Gardos i Ada. Ko misli da Beograd ima dobru.ponudu za turiste, neka svrati do Budimpeste, za pocetak. Realno, za Beograd dovoljna su tri dana.
Miloš
Jesam li ja jedini koji bi radije video zatvorene barem pola tih kafića i klubova, i pretvorene u nešto korisno? Tačno kad čitam ovakve tekstove me obuzme takav osećaj o provodu jednog stranca u BG-u.
ниола ј.
То шо је неко, по националности Рус, не гарантује да ради за Русе.Уосталом зашто се толико бавите тим Русом, а ни у једној речи не помињете шпијуна Србина, са којим је Рус радио.
Боривоје Банковић
Колико је с једне стране добро што земља остварује приход од туризма, са друге је трагично што се претварамо у земљу јефтине забаве, налик на Кубу пре револуције.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja