subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 23.11.2019. u 21:50 Milica Dimitrijević

„Lukrecija” Artemizije Đentileski prodata za 4,8 miliona evra

Reč je o slikarki velike izražajne snage i samosvojnih rešenja, prvoj ženi koja je stvarala „visoku umetnost”, kaže o autorki Saša Brajović, profesorka na Filozofskom fakultetu
„Лукреција” (око 1630–1640)

Odnedavno zabeležen porast interesovanja za stvaralaštvo Artemizije Đentileski (1593–1654) potvrđen je i pre nekoliko dana – delo ove italijanske slikarke iz doba baroka pod nazivom „Lukrecija” prodato je na aukciji kuće „Artkurijal” za sumu od 4,8 miliona evra. Kako prenose svetski mediji, među njima i „Gardijan”, slike ove umetnice retkost su na tržištu umetničkih dela, a ovaj rad od očiju javnosti bio je skriven u jednoj privatnoj zbirci u Lionu skoro četiri decenije, pri čemu ni sam kolekcionar nije bio siguran kome je slika tačno pripisana.

Na ovom ulju na platnu, veličine 95,50 puta 75 santimetara, izuzetno dobro očuvanom, umetnica je prikazala lepu rimsku plemkinju koja je izvršila samoubistvo nakon što je silovana, a budući da je i sama autorka doživela sličnu sudbinu (počinitelj je bio umetnik Agostino Tasi, kojem je nakon toga suđeno), s tim što sebi nije oduzela život, ono se smatra delimično i autobiografskim.

Bliže nas sa njenim autorskim rukopisom, donekle obeleženim pomenutim nasilnim i po nju tegobnim, ugrožavajućim događajem, upoznaje dr Saša Brajović, profesorka evropske umetnosti novog veka na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

– Činjenica je da većinu njenog opusa čine predstave heroina čije su živote doveli u pitanje muškarci, snažnije od svih slikara svog vremena prikazivala je odnos i sukob žene i muškarca. U njega je unela iskustvo svog roda i predstavila jake i hrabre žene koje savladavaju mušku moć, kao što ju je i sama nadvladala. Njena prva slika, „Suzana i starci” iz 1610. predstavlja apokrifnu priču o lepoj supruzi uglednog Jevrejina, kojoj dvojica sudija prete da će je optužiti za preljubu ako im ne postane ljubavnica. I pored straha od javnog poniženja i sigurne smrtne kazne, ona ih odbija. Nekada prilika da se prikaže erotizovani akt, ova tema u baroku postaje prikaz trenutka sudbonosne odluke. U izrazu i pokretu koji čini Artemizijina junakinja sažimaju se stid i strah, dok joj jedan od staraca gestom ruke pokazuje da ćuti. Posmatrač je naveden da proživi njene emocije, što je tipično za barok. Nameće se utisak da je umetnica u sliku ugradila vlastito iskustvo, jer Tasi je bio saradnik njenog oca, a Artemizija je izdržala osmomesečno suđenje, podvrgavanje takozvanoj sibili (spravi za mučenje kojom su se gnječili prsti), javne osude i pretnje optuženog. Ali, ta je slika nastala pre silovanja i suđenja 1612. Da li je u nju unela nasilje koje je, možda, i pre trpela, ostaće tajna. Slično je i sa prvom verzijom slike „Judita ubija Holoferna” iz 1611. Recepcija prikaza apokrifne starozavetne priče o tiranoubistvu uvek je bila kompleksna, jer ga je počinila žena koja je, pri tom, zavela svoju žrtvu. Oko 1595. Karavađo ju je uspostavio kao brutalnu i krvavu scenu. Đentileski je otišla korak dalje u snažnom realizmu. Uzani, mračni prostor može podsetiti na dokumente sa suđenja Tasiju, u kojima se opisuje slikarkina soba, mučna borba sa napasnikom, krv i upotreba noža. Rešenost i skoncentrisanost žena na slici, kao i nemoć Holoferna iz čijeg vrata lije krv, prizivaju pomisao o ličnoj osveti – objašnjava Saša Brajović.

Podsetimo, junakinja ovog teksta u svet slikarstva ušla je zahvaljujući ocu Oraciju Đentileskiju, takođe slikaru, u čijoj je radionici radila. Smatra se jednom od najvažnijih autorki barokne post-Karavađo ere, jedna je od retkih koja je uspela da parira osećaju za dramatiku i svetlost pomenutog velikog majstora i prva je u mnogo čemu.

– Đentileski je bila izdanak svog doba koje je tražilo predstave dramatičnih prizora. Takvim scenama se proslavio njen uzor Karavađo, kao i ona sama. Reč je o slikarki velike izražajne snage, samosvojnih rešenja u kreiranju mitoloških i religioznih predstava, prvoj ženi koja je stvarala „visoku umetnost” (ženama nije bilo dozvoljeno članstvo u radionicama, ni slikanje po živom modelu, te su bile ograničene na portrete i mrtve prirode). Bila je i prva članica prve akademije (Accademia di Arte del Disegno), osnovane 1563. u Firenci, u koju je primljena 1616. Cenjena zbog veštine slikanja figura i građenja kompozicije, imala je dugu i uspešnu karijeru, jednu od najistaknutijih u 17. veku. Patroni su joj bili vladari Firence i Napulja, španski kralj Filip Četvrti, engleski kralj Čarls Prvi. Posvećeni su joj romani, pozorišni komadi, filmovi. Njen status zvezde privlači i studente Odeljenja za istoriju umetnosti na fakultetu na kojem predajem. Nauka, međutim, traži pažljivo merenje personalizovanog izraza i društvenog konteksta – zaključuje naša sagovornica.

Bitno je napomenuti da su kustosi Nacionalne galerije u Londonu među onima su koji su prepoznali njen značaj pa će sledeće godine u toj instituciji biti održana prva velika ostrvska izložba njenih radova – na njoj će se naći 35 njenih slika koje se čuvaju širom sveta.

Komentari3
0d68c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
Lep feministicki clanak koji nas poducava o tome kako su se zene morale boriti protiv surovosti muskaraca i kako im je bilo tesko. Samo nekako bode oci to sto je slikarka sa kraja 16 veka zena a slikarka. Kako je to moguce? Pa ko joj je dopustio da slika? Zar nisu zene tada bile robovi? I tri vizantijske impertorke takodje robinje! Cela ta prica sa feminizmom jednostavno ne pije vodu...
Danica
Slikarka je uspela da bude zahvaljujući podršci oca. I samo je tako i mogla. Jeste li pročitali celi tekst? Vama je normalno da na sudskom procesu silovatelju bude fizički mučena silovana devojka od 17 godina, a ne silovatelj?! Toliko.
zoran stokic
Majstor se postaje školovanjem (99% učenje - 1% talenat). Kada su bile u prilici da se školuju kao muškarci postajale su majstori svog zanata. Barbara Stroci (Stroci - Mediči - Firenci) učila muziku kod velikog Frančeska Kavalija ("Didona", "Egisto"...), pisala barokne divne kantate i madrigale. U Francuskoj Elizabet Žake de la Ger 1694. napisala jednu od najboljih baroknih opera "Céphale et Procris". Galilej je iškolovao svoju ćerku Mariji Ćeleste... Rembrant je 1634. naslika Artemisiju...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja