subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 22.11.2019. u 22:55 Jelena Čalija

Ukrajinsko pitanje traži svepravoslavni odgovor

Inicijativu sličnu ovoj najnovijoj, koju su pokrenula dvojica grčkih mitropolita koji traže Svepravoslavni sabor povodom autokefalnosti PCU, imala je i srpska crkva, ali na nju nije stigao nikakav odgovor Carigrada
Са­бо­р СПЦ кон­ста­то­вао је да је нај­ве­ћи пр­о­блем цр­кве да­нас рас­кол у Укра­ји­ни (Фо­то СПЦ)

Svešteni sinod Ruske pravoslavne crkve danas bi trebalo da iznese svoj stav o nedavnoj odluci aleksandrijskog patrijarha Teodora da prizna „Pravoslavnu crkvu Ukrajine” i na liturgijama pominje Epifanija Dumenka, koji je na njenom čelu.

Odluku da među patrijarhe pomesnih pravoslavnih crkava za koje se moli uvrsti i Dumenka, poglavar drevne Aleksandrijske patrijaršije obrazložio je rečima da „priznavanjem crkve Ukrajine počinjemo da rešavamo problem”. Dodao je i da je odluku doneo „iz poštovanja prema vaseljenskom patrijarhu i Carigradskoj patrijaršiji”, kao što je svojevremeno mitropolit Ignatije pozvao grčki Sinod da prizna PCU zbog jedinstva sa Vaseljenskom patrijaršijom, jer „to je jedinstvo koje ne smemo dovoditi u pitanje zato što ono podrazumeva jedinstvo tela naše Crkve i naše jerarhije”.

Da je priznavanje ukrajinske autokefalnosti put ka rešenju problema, koji sve više komplikuje odnose među pomesnim crkvama, ali i unutar njih samih, ne slažu se čak ni svi grčki arhijereji. Dvojica mitropolita, Serafim Pirejski i Serafim Kitire i Antikitire, uputili su početkom meseca svim pravoslavnim crkvama pismo u kojem predlažu sazivanje svepravoslavnog sabora, makar i bez učešća vaseljenskog patrijarha, kako su preneli mediji. Oni smatraju da su primanjem u okrilje crkve nepokajanih raskolnika, šizmatika i onih koji nikada kanonski nisu rukopoloženi, duboko potreseni sami temelji Crkve, zbog čega traže da se pitanje razmotri na svepravoslavnom nivou. To svakako, nije prva ovakva inicijativa – sličan predlog imala je, između ostalih, i Srpska pravoslavna crkva, koja je i pre formalnog priznavanja PCU, ali i posle tog čina, preko svojih najviših organa, Svetog arhijerejskog sabora i sinoda, ali i patrijarha Irineja, zatražila od Carigrada da „ukrajinsko pitanje” rešava bratskim dijalogom sa ruskom crkvom, uz učešće ostalih pomesnih crkava. To se nije desilo tada, a što vreme više odmiče i što više pravoslavnih arhijereja ne služi ni liturgije zajedno, izgleda i sve manje izvesno. Ipak, protojerej-stavrofor dr Darko Đogo, profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, ističe za „Politiku” da inicijativa grčkih mitropolita nije nimalo nevažna. Naprotiv.

– To je poziv na sabor svih pravoslavnih episkopa iz svih pomesnih crkava koji hoće da se objedine oko jednog viđenja crkve, a to je viđenje blisko i meni i većini pravoslavnih teologa u SPC: saborne crkve unutar koje nema realne vlasti ni primata, ali nema ni pasivnog konfederalizma – kaže Đogo.

A to su upravo dva viđenja sabornosti kakve imaju Carigrad i Moskva, dodaje naš sagovornik. Jedno je, kako dodaje, sabornost pod direktnim nadzorom Carigrada, koji podrazumeva primat vaseljenskog patrijarha, a drugo je „pasivna sabornost” ili „konfederalizam”, koji zastupa Moskva, i prema kojem su sve pomesne crkve neka vrsta konfederalnih jedinica u kanonskom i evharistijskom jedinstvu, ali bez institucije koja bi tu sabornost neprekidno ostvarivala. Grčki mitropoliti, ističe Đogo, sabornost vide kao događaj direktno iz bića crkve – ni carigradsko ni moskovsko viđenje.

– Crkve će verovatno u vezi sa tim pozivom da deluju pomalo suzdržano. Međutim, kada je započet projekat ukrajinske autokefalije, tada su njeni pobornici govorili da će pomesne crkve jedna za drugom da priznaju novolegalizovanu strukturu i da će se stvari rešiti same od sebe. To se nije desilo samo od sebe nego pod eksplicitnim geopolitičkim pritiskom, koji se više i ne krije, a takođe i neposrednim pritiskom Carigrada na pomesne crkve. Carigrad nije ostavio slobodu ni Atini ni Aleksandriji da same odluče. Većina crkava je smatrala da će svojom pasivnošću, nepriznavanjem PCU, ali i neprekidanjem odnosa sa Vaseljenskom patrijaršijom, pokazati Carigradu da se ne slaže sa njihovom odlukom. Očigledno je da Carigrad neće biti pasivan, i ti grčki mitropoliti nisu slučajno oni koji artikulišu potrebu za svepravoslavnim saborom jer su bili pod direktnim pritiskom. Možda ćemo svi za godinu-dve poželeti taj svepravoslavni dijalog, ali će momenat već biti propušten. Zbog toga bi bilo dobro da se ta inicijativa shvati mnogo ozbiljnije – ističe Đogo.

Ukrajinska autokefalnost

Darko Đogo preveo je na srpski jezik „Tomos o autokefalnosti” (Patrijaršijski i sinodski tomos kojim se uspostavlja crkveni autokefalni status Pravoslavnoj crkvi Ukrajine). Citirajući iz tog dokumenta da „autokefalna crkva u Ukrajini za svoju glavu poznaje najsvetiji apostolski i patrijaršijski presto”, dakle Vaseljensku patrijaršiju, kao i da „u slučaju većih pitanja crkvene, dogmatske ili kanonske prirode, Njegovo Blaženstvo Mitropolit kijevski dužan je da se… obrati našem najsvetijem patrijaršijskom i vaseljenskom prestolu”, u autorskom tekstu o Tomosu Đogo je konstatovao da se u isto vreme spominje autokefalija, „potpuna crkvena nezavisnost od spoljašnjeg uticaja”, dok je ono što se daruje PCU „nešto manje od autonomije”.

– Davanjem autokefalije, Carigrad u isto vreme rešava pitanje Ukrajine, podiže sebi ovlašćenja na davanje autokefalije, pa čak i na to da može da priznaje kao crkveno postojeće one koji su iz perspektive kanona crkveno nepostojeći, jer članove „Ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve” nije rukopoložio nikada nijedan kanonski episkop. Moskva je pasivna, ona se i dalje, vrlo pogrešno, uzda u svoju geopolitičku i finansijsku moć, dok Carigrad trenutno nema nikakav interes da pregovara. Njima je samo interesantno da se narativ o njihovoj moći, mogućnosti da daju autokefaliju, proširi i prizna – ističe naš sagovornik.

Komentari30
72316
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Радојко
Православни свет је на испиту, смањена је могућност промишљања и договора, дијалог је загађен интересима великих сила. У „трећи Рим“ су упрте очи великог броја православних верника, али Москва зацело има и своје световне циљеве. С друге стране, Руска држава је препрека многим западним амбицијама и плановима, што утиче на став западних центара моћи према целом православљу, они не желе јачање православног дијалога и договора, више им одговара распарчавање православља, они то подстичу кад год могу.
Војин
@ Мирославе, ако полемишете са мном дајте ваш меродавни извор или говорите полуистину коју често користе ботови али и они наши џибери који релтивизују све и свашта, мислећи да су паметни - без икаквог дугог аргумента. Моји извори су, поред осталих* : "Петар Велики" од Захарија Орфелина, Србина присутног на двору Катарине Велике са могућношћу да проучава руске архиве. Био је пријатељ Пушкинов и дописивао се са Волтером. Већ и врапци знају да се Рим поделио на Источно и Западно Римско цраство..
Мирослав
@Војине, не полемишем али након овог контрадикторног одговора молим Вас појасните следеће. До када је трајало Источно римско царство? Када и где је настала Византија? До када је трајала "та" Византија? Пореклом са Славено Србин и Растково светосавље пре свега прихватам као духовност. Националне религије сматрам "империјалним алатом". Хришћанство прихватам док се држи оне, "Када пођеш са севера Африке или Еритреја, преко Европе па до Шкотске, свуда ћеш срести брата". О џиберима мислим исто.
Puno ime
Московско царство - све до 1720, Русиja /Россиа - назив уведен царом Петром Првим из Грчке, према томе...
Бранислав Станојловић
Као и у Црној Гори то је све последица политике оних на власти. У Украјини то су нацистички католици и унијати.
Иларион Михајловић
И екумејци, који седе како и у Цариграду тако и у Београду и продају све зарад своје позадине и моћи. То нису православци, без обзира што се ките златним свештеничким одорама.
Војин
У СССР је постојала уредба која није дозвољавала научно бављење Византијом. Међутим истор. извори кажу: "После Свјатополкове смрти, на кнежев. престо у Кијеву долази Владимир II. Всеволдович коме се Грчки цар А. Комнен обраћа: "Пошто си исте вере са нама чак и исте крви, од Великог К. Мономаха кесара потичеш, ево ти шаљем царски венац (круну) Мономахову, оца твоје мајке, и остала царска знамења...да од сада будеш Богом овенчани цар РУСКЕ земље. Ово значи да је Русија наследник Византије..АМИН!
Рус Михаил
Почетком седамдесетих година имао сам прилику да се упознам са највећим, светски признатим византологом, академиком, директором Византолошког института САНУ Георгијем Острогорским, руским емигрантом, аутором фундаменталног дела "Историја Византијске државе". Захваљујући његовом научном залагању Србија у двадесетом веку је била лидер светске византологије.
Бранислав Станојловић
Већ вековима постоји изрека: "Москва је трећи Рим. Четвртога неће бити!"
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja