sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:42

O knjizi „Kvantna revolucija” za Svetski dan filozofije

Autor: Milica Dimitrijevićčetvrtak, 21.11.2019. u 09:21

Svaki treći četvrtak u novembru na inicijativu Uneska još od 2005. širom sveta obeležava se kao Svetski dan filozofije, a zarad „nezamenljive vrednosti koju filozofija ima u razvoju ljudske misli i uopšte čovečanstva”. Kada je o nama reč, današnji dan, u to ime, između ostalog, rezervisan je i za program u Klubu studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu (Plato) – jedan deo večeri, od 18 sati, biće posvećen upravo objavljenoj knjizi „Kvantna revolucija: otkriće subatomskog sveta” („Heliks”, Smederevo) dr Slobodana Perovića, profesora na pomenutoj visokoškolskoj ustanovi, čije su polje interesovanja filozofija nauke i fizike. O delu će govoriti dr Lidija Živković, istraživač Instituta za fiziku i CERN-a, dr Miloš Adžić, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Ana Ješić, urednica izdavačke kuće „Heliks” i sam autor, koji je i saradnik Centra za filozofiju nauke Univerziteta u Pitsburgu i Centra za napredne studije Univerziteta u Rijeci.

Ova knjiga drugi je Perovićev naslov nakon štiva „Trnovit put do Higsovog bozona – granice savremene fizike” („Heliks”, 2014) i predstavlja razvoj kvantne mehanike kao teorije o mikrofizičkom svetu koja je promenila tok moderne fizike. Čitalac se u njoj susreće sa sveobuhvatnom filozofski motivisanom istorijskom analizom naučnog metoda u fizici, posebno usredsređenom na međusobnu prepletenost teorije i eksperimenta. „Glavni junak” ovog dela je Nils Bor, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922, središnja figura kvantne revolucije i, u tom smislu, koordinator različitih pristupa i stanovišta, a centralna ideja je da se do teorije u obliku u kakvom je danas poznajemo došlo postepeno induktivnim metodom, povezivanjem eksperimentalnih rezultata i posebnih teorijskih postulata. Autor ne zapostavlja ni značaj rasprava koje su se u domenu fizike vodile s početka 20. veka i povezuje ih sa debatama na početku 21. veka, među kojima je i ona o teoriji petlji kvantne gravitacije.


Komentari15
1991e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

David
Civilizacija još barata oblicima mogućeg na temeljima mašte. Kada se mašta, vremenom, oslobodi naslaga ortodoksije, dostiće fizionomiju kvantuma. U stanju stvari, čovečanstvo je posledica neprirodnog tumačenja, time i umnog diskontiuniteta za živopisnije poduhvate u realnom vremenu i prostoru.
Milan Martinović
Filozofija nije ništa doprinela spoznaji fizičkog sveta oko nas kao ni progresu čovečanstva. Potonji su isključivo zasluga prirodnih nauka. Filozofija je čak često delovala razorno i štetno na razvoj prirodnih nauka ali i na ljudsko društvo. Filozofija je anahrona i 21. stoleću nestaće prirodnim putem kao i religija.
Invictus
Stephen Hawking jedan od najvecih fizicara 20'og veka, je davno rekao “Najveci neprijatelj znanja nije neznanje, vec iluzija o znanju“.Mislim da se ova misao na vas moze savrseno primeniti.Vi ste pod velikom zabludom da nesto znate a daleko ste od toga.Najopasnije je to da vodjeni takvim distorziranim ubedjenjem vi sebi dajete za pravo da omalovazavate jedno od najvecih dostignuca ljudskog uma (filozofiju).Iskreno se nadam da cete se ubuduce malo vise edukovati, pre pisanja ovakvih komentara.
Preporučujem 3
"Дани"
Мало ћу скренути с теме, али се намеће питање шта је смисао разних међународних "дана". До недавно је било двадесетак "дана", на пример светски дан здравља, светски дан заштите животне средине, дан ОУН, итд. Сада је сваки дан светски "дан" нечега, често и безначајног. Мислим да много већи значај треба да имају "дани" који имају национални значај, за националну културу, дотичну нацију и државу, него "светски дани". Светски треба да буду само они који имају ставрни значај за све народе и државе.
Globalizacijski projekt
Svaki dan, dan nečega je globalizacijski projekt poništenja nacija i nacionalnih identita i stvaranja pukog anacionalnog stanovništva, jednog naroda koji će se zvati Zemljani. Namera je da postoji samo jedan narod, jedna vlada, jedan jezik, gde će svi da misle isto, ustvari biće im zabranjeno da misle, sve će biti pod kontrolom. To znači da se želi stvoriti novo robovlasničko društvo, u kome će novi robovlasnici upravljati novim robovima. Za taj ostvarenje tog cilja smetaju im nacije i države
Preporučujem 5
Dragan Pik-lon
@Haralampije,fizika,matematika,biologija,pravo,poezija,epopeja,istorija,logika.....sve su to konteksti filozofije.Samo njihovim zbirom(kvaliteta)dobijamo fistinu.Koja ima svoj kontuinitet u istoriji.Glavni metodi saznanja su dijalektika i analiza Jezika.Filozofija se deli na dve podgrane-istocnu i zapadnu.Zapadna je jos od vremena Protagore-''Ako ista postoji je nesto a ne nista."Dok istocna potice iz indijskih tekstova(Panisade).-"To nesto je mrlja na celi nicega,sa tendencijom da nestane.''..
Haralampije
Kakve veze ima subatomski svet sa filozofijom? To je tema za dan fizike ali ne za dan filozofije. Ali, kako to objasniti analatičkim dogmatičarima na katedri za filozofiju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja