četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Sve više radnika ima nesiguran posao

Poslednjih godina procenat zaposlenih koji imaju limitirane ugovore ili su samozaposleni porastao je sa 18 na 22,7 odsto
Autor: Marija Brakočevićutorak, 19.11.2019. u 22:55
Док се послодавци прилагоде новим условима цех највише плаћају радници (Фото А. Васиљевић)

Malo više od petine radnika Srbije ima ugovor o radu na određeno vreme ili je angažovano po ugovoru o obavljanju privremeno-povremenih poslova, a u poslednjih nekoliko godina procenat takvih građana porastao je sa 18 na 22,7, dok se polovina svih angažovanih u našoj zemlji i dalje ne može pohvaliti da ima sigurno zaposlenje u kojem ostvaruje radna prava koja su im ugovorom zagarantovana. Da se udeo radnika na određeno sve više povećava, posebno onih koji imaju ugovore sa ograničenim trajanjem ili su samozaposleni, ukazuje Mario Reljanović, istraživač u Institutu za uporedno pravo, u studijskoj analizi „Indikatori dostojanstvenog rada u Srbiji”.

– I pored toga što se država hvali povećanjem broja zaposlenih i smanjenjem stope nezaposlenosti, u Srbiji se i ubuduće može očekivati trend rasta nesigurnih oblika poslova, koji su najčešće sa ograničenim trajanjem. Ne tako davno, javnosti je čak predočena i činjenica da su oko 80 odsto novozaposlenih u stvari zaposleni u nesigurnim oblicima rada. U tome i jeste suština problema, pošto to povlači za sobom i druge probleme. Jer, upravo tih 80 odsto ljudi ili ima ograničena prava ili nema čitav niz prava, u zavisnosti od tipa ugovora – uveren je Reljanović.

Trend rasta nesigurnih poslova u zemljama EU je minimalan, jer analiza pokazuje da godinama unazad u tom segmentu nema većih odstupanja, dok se kod nas taj trend znatno povećava, iako država najavljuje zakonske izmene koje će se više baviti statusom zaposlenih.

– Upravo zbog nedostatka zakonskih rešenja, radnici koji nisu zaposleni na neodređeno u Srbiji danas nemaju najosnovnija prava, a nameću im se obaveze kao da su u radnom odnosu. Onaj ko je angažovan na privremeno-povremenim poslovima tako, recimo, ima pravo na bezbednost na radu, zaštitu dostojanstva, ali po Zakonu o radu nema baš nijedno pravo: ni pravo na ograničeno radno vreme, ni na minimalnu zaradu, plaćen prekovremeni rad, odmor... Iako su najave ministarstva za rad pozitivne, a konačno se očekuje i usvajanje akcionog plana za poglavlje 19, koje pokriva oblast zapošljavanja i socijalne politike, moraćemo ipak da se usaglasimo sa nekoliko direktiva EU u kojima piše da svi radnici moraju da imaju prava. To iziskuje novu definiciju radnog odnosa i pojma zaposlenih. Dakle, zaposleni građani Srbije više neće biti samo oni koji su u radnom odnosu, već i oni koji su angažovani na privremeno-povremenim poslovima, a kako će to ministarstvo na kraju izvesti, tehničko je, ali i političko pitanje – kaže Reljanović.

Studijskom analizom o indikatorima dostojanstvenog rada u Srbiji potvrđeno je da je položaj radnika u Srbiji ocenjen prosečnom ocenom 1,85, na skali od jedan do pet. Da bi se ta ocena popela do broja tri, što bi bilo prihvatljivo po mišljenju ovog istraživača, potrebne su minimalne izmene zakonodavstva.

– To može da se dosegne ako se najpre promeni obuhvatanje pojma „zaposlen”, a to znači da taj pojam ubuduće obuhvata i rad van radnog odnosa, tako da ljudi budu zaštićeni. Drugo, da bi položaj radnika u Srbiji bio bolji, potrebno je i da postojeće zakonodavstvo počne da se primenjuje, takvo kakvo jeste. Jer, na taj način bismo izašli iz priče da oko 350.000 ljudi prima minimalnu zaradu, da 60.000 ljudi mesečno ne primi nikakvu platu iako radi, da imamo između 300.000 i 600.000 ljudi koji rade na crno. Kada bi se poštovali zakoni, za sve te ljude koji rade ilegalno plaćao bi se porez, a doprinos za državu bi bio nemerljiv – ističe Reljanović.

Da se u Srbiji sve više menjaju oblici poslovanja i da raste nesigurni rad primećuje i Svetlana Budimčević, direktorka Sektora za socijalni dijalog Unije poslodavaca Srbije.

– Poslodavci moraju da se prilagode novim uslovima poslovanja zbog tehnološkog napretka i digitalizacije, a ceh, nažalost, najviše plaćaju zaposleni. Ipak, kako se poslodavci prilagođavaju promenama, tako moraju i radnici, a neki najvažniji problemi svakako mogu da se prevaziđu uz socijalni dijalog – ističe Budimčevićeva i dodaje da je Srbija u nekoj vrsti vakuuma, gde se javljaju novi oblici rada koji nisu do kraja ili uopšte nisu zakonski regulisani, zbog čega je potrebno uspostaviti balans između prava i obaveza obe strane – i radnika i poslodavaca.


Komentari22
ec574
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirko
Treba menjati zakon o radu... mnogo toga nije dobro za radnike... Zasto je subota radna? Zasto ljudi nisu na neodredjeno? Nek drzava yradi nesto... Strani poslodavci stalno a i nasi prete otkazima i odredjenim sankcionisanjem ako radnik ne dodje subotom.Sramota sta se radi...
dzordz
pravih poslova, za stalno, nema, jer nema takvih firmi i takvih (sposobnih) gazda. u socijalizmu su firme morale da zaposljavaju siroke slojeve, to im je bila osnovna funkcija. toga danas nema. ne racunam tzv drzavni posao, u socijalizmu je drzavni posao bio za 1/3 slabije placen nego u privredi. tesko nama, tesko nasoj deci.
Siniša Stojčić
Naši radnici su robovi
Nidža
Ja sam radio osam meseci na privremeno- povremenim poslovima u magacinu Delhaeze kod Nove Pazove i vjerujte mi morao sam da napustim posao. Izrabljivanje je bilo strašno, bez ikakvih prava, ucenjivanje ugovorom, bez slobodnog dana, ne plaćanje prekovremenog, ako se razboliš i otvoriš bolovanje pretnje da će da raskinu ugovor ...
Леон Давидович
Многи приватници су страшни егоисти. Гледају само како да закину на заради и правима раднике.Радије ће допустити да се сви одселе него да пристану на уступке који би побољшали положај радника.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja