ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:24

Iz Austrije u Beograd stiglo 30 hiljada knjiga

utorak, 19.11.2019. u 12:16
(Фото Пиксабеј)

Trideset hiljada knjiga stiglo je u Beograd iz Austrije, u organizaciji uglednog austrijskog knjižara i novinara Herberta Štarmulera i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, saznaje Tanjug u Adligatu.

„To je zasigurno jedna od najvećih donacija knjiga koja je ikada iz Evrope krenula ka Srbiji”, kaže Viktor Lazić, predsednik Adligata.

Šleper sa čak petnaest tona knjiga istovaren je pre nekoliko dana u procesnom odeljenju ovog udruženja, prenosi Tanjug.

„Poklonjena nam je izvanredna literatura. Tu su hiljade monografija o narodima i kulturama iz celog sveta. Tu su hiljade knjiga najbolje svetske beletristike, hiljade tomova knjiga istorijske i filozofske tematike. Ovakve donacije dobijaju se jedanput u sto godina a mi je dobijamo dva puta u dve godine! Pre tačno godinu dana Herbert nam je poslao nešto više od 20.000 bibliografskih jedinica”, kazao je Lazić.

Herbert Štarmuler je prvi put posetio Adligat 2016. godine i od tada je za austrijske medije napisao čitav niz zapaženih reportaža o srpskom udruženju knjigoljubaca.

To mu nije bilo dovoljno, pa je započeo da svake godine organizuje okupljanja bečkih knjigoljubaca, antikvara, bibliofila, izdavača i pisaca na kojima se organizuju predavanja o Adligatu i Muzeju knjige. Organizovao je i putovanja u Muzej knjige i Muzej srpske književnosti koji su otvoreni u Beogradu, a na osnovu privatne inicijative grupe knjigoljubaca predvođenih porodicom Lazić, koja se već devet generacija bavi sakupljanjem knjiga.

Mesecima pre predavanja Herbert preko svoje mreže prijatelja postavlja oglase i informacije širom Beča o Adligatu u kojima poručuje svojim sugrađanima na mogućnost da se u Beogradu „na jednom od najboljih mesta na svetu za knjigu i pisanu reč” udome i njihove knjige.

Viktor Lazić napominje da je ove godine bio pozvan da održi predavanje o Adligatu u Beču, ali su ga okolnosti u tome sprečile.

„Trebalo je da govorim o tome kako su porodični snovi i tradicija pretočeni u instituciju, šta smo sve do sad ostvarili i koji su nam planovi. Međutim, vremenske prilike su bile jače od moje i Herbertove želje i zajedničkih planova. Za Beč je trebalo da krenem iz Rejkjavika, gde sam prethodno dogovarao saradnju sa islandskim institucijama. Neverovatna oluja držala me je, zajedno sa jednom donacijom knjiga za Adligat i stotinama drugih putnika, dva dana zarobljenog u blizini aerodroma Keblavik”, ispričao je Lazić.

Kaže da je zbog takvih okolnosti „profesorsku palicu” u Beču preuzeo lično Herbert Štarmuler i sa velikom ljubavlju i razumevanjem objašnjavao Austrijancima koji su principi rada udruženja Adligat.

„Rezultat je upravo ovaj šleper znanja koji je sada u Beogradu”, kaže Lazić.

Petar Jovanović, stručni saradnik u Adligatu napominje da je trideset hiljada knjiga stiglo u Beograd spakovano u pet stotina kutija.

„Biće nam potrebno oko dva kilometara polica da ih sve smestimo, a njihova obrada će trajati najmanje godinu dana. Deo knjiga ćemo svakako proslediti i drugim bibliotekama širom Srbije,” kazao je Jovanović.


Komentari14
46ab2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Александар Симић
Лепо је што се Аустрија брине о српској култури. Али једна ствар коју треба напоменути, код Пољака, они у својој историји гледају шта су Немци писали о њима и то сврставају под ”Немачки описи Пољске”. Док смо ми прихватили многе ствари из Аустрије, без много критике и анализе. Леп гест Аустрије, али с’обзиром на случајеве из и историје, ипак на ово гледам скептично.
др Милан Лекић
Да ли су вратили оригиналне српске повеље из Дубровачког архива, који су два пута селили у Беч, а враћали фалсификоване преписе истих? Зашто не врате прву књигу Реформација за 12. вијек и истргнуте дјелове за 1321 - 1325, 1332-1335, 1339, 1401-1403. годину? Зашто не врате први дио Которског статута и сачувани дио архива српске средњевјековне државе? Што не врате један од оригинала Хиландарске повеље Алексија Трећег, оригиналне Стонске повеље и оригиналну Студеничку и Мљетску Тихомира/Десе?
Дејан.Р.Тошић
Поштовани, др Милане Лекићу, Браво!
Preporučujem 6
Дарко Штетин
Најважнија људска особина је захвалност. Она је благодатна, лечи човека и бивство, одмах и у времену. У том светлу треба видети и овај диван потез као степеник ка неком будућем повраћају наших књига расутих по свету. Али то поверење треба и заслужити. Да покажемо да ћемо умети да се старамо о свом благу и да га сачувамо за векове. Они га за сада добро чувају... А ми..? Зашто ми не шаљемо своје књиге по свету, да будемо присутни својом културом, бар тамо где је много наших људи који жуде за тим.
Поклону се не гледа у зубе
...... лепо што је неко поклонио књиге, али ту има нека мала”ситница” : који су критеријуми били важни за такав један поклон.... Да ли је дотични господин уопште консултовао примаоце које су књиге потребне....и да ли је прималац уопште питао какве су то књиге...оно”више издања која ду јако важна ...” је сувише уопштено иза чега се свашта може сакрити.....можда он само жели да аустријски (или уопштено са немачког говорног подручја)аутори буду присутнији на овим просторима ...или је нешто треће
sad kad navalimo da citamo
jedino sto ne znam nemacki..osim ono-tihi,prle…al naucicu…tako sam se jedino radovao francuskim topovima bez zatvaraca ono u prvom ratu...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja