sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Pola veka od premijere filma „Bitka na Neretvi”

Autor: K. R.utorak, 19.11.2019. u 11:30
Сценe из легендарног филма (Фото Архив Југословенске кинотеке)

Pola veka prošlo je od premijere filma „Bitka na Neretvi” Veljka Bulajića i tim povodom u Kulturnom centru Beograda sutra se održava raznovrstan program. Izložba „Put do slobode mora biti čist” (preuzeta replika Ivana – Lojze Rozman – iz samog filma) otvara se u 18 sati u Filmskoj galeriji (foaje Dvorane KCB) i reč je o dokumentarnoj postavci koju je priredila Maja Medić i koja će biti dostupna posetiocima do februara 2020. O izloženom materijalu, uz nastup Antifašističkog hora „Naša pjesma”, na otvaranju će govoriti Aleksandar Ilić, v. d. direktora Kulturnog centra Beograda, Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke, Miroljub Stojanović, filmski kritičar i autorka. Od 19 sati publika će moći da pogleda i projekciju ovog ostvarenja i to sa 35-milimetarske kopije. Ovaj film snimljen je 1969. u međunarodnoj koprodukciji sa Italijom i Zapadnom Nemačkom i smatra se najskupljim na prostorima bivše Jugoslavije.

Silva Košćina, Ljubiša Samardžić, Milena Dravić i Bata Živojinović na premijeri filma 1969. godine (Foto Vikipedija/Stevan Kragujević, po odobrenju Tanje Kragujević)

Nominovan je za Oskara za najbolji strani film, a zasnovan je na istinitim događajima iz Drugog svetskog rata – realizaciji strateškog plana udruženog napada sila osovine na jugoslovenske partizane koji su se povlačili sa ranjenicima 1943. U njemu glume: Sergej Bondarčuk, Jul Briner, Entoni Doson, Milena Dravić, Boris Dvornik, Ljubiša Samardžić, Velimir Bata Živojinović i Orson Vels.


Komentari39
c4cf1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Порфирије Бокоњић
Пропагандна партизанска прича у којој је Булајић лукаво подметнуо и једну сцену са четницима у главној улози. То са четницима је најбоље у филму, све остало је идеолошка папазјанија.
Trifun
@Tasa Ne treba olako preci preko "Martovskog sporazuma",kojeg su Brozovi partizani ponudili Nemcima/ustasama,a ovi ga odbili..Trenutak kad se to desava ,sve objasnjava:Partizanima/komunistia je bitnija borba za vlast od antifasist. borbe.Marta,1943.g.ishod rata jos nije poznat(pre Staljingrada i kapitulacije Italije..).Ocekivalo se iskrcavanje saveznika/Engleza na nasem Jadranu.Partizani se plase da ce se sa Englezima vratiti Kralj(„Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“)..
Trifun
@Tasa Ne radi se o nikakvim "kvaziistoricarima',kako inputirate.Podatake o zrtvama komunistickog "crvenog terora",posle oslobodjenja Srbije(1944.g),je ustanovila i ucinila dostupnim javnosti "Drzavna komisija Srbije za tajne grobnice ubijenih posle 1944.g"(formiana 2.009.g).Sacuvane su"Knjiga streljanih" koje je vodila OZNA i koje su arhivirane u sadasnjoj BIA.Prema tome,izneseni podatci su dostupni javnosti i lako proverljivi..Streljanje "klasnih neprijatelja" je zlocin,koji se ne moze pravdati
Preporučujem 2
Tasa
Ovdasnji kvaziistoricari su osamdesetih tvrdili da je u Srbiji ubijeno 100,000 nevinih ubrajajuci tu i kosti onih iz turskog vremena i Toplickog ustanka. Kada su uhvaceni u laz poceli su da smanjuju broj. ubijenih. Najpre na 80,000a, sada se govori o 30,000. Toliko je u Francuskoj ubijeno van sudskog postupka. Tamo su streljali i one koji su izdavali stanove nemackim oficirima. Inace, od 1944 osudjeno je i streljano preko 15,000 ratnih zlocinaca i saradnika okupatora. Nekima je narod sudio.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
Tasa
@Trifun Dosta bre s nepostojecim sporazumom. Kazite nam vec jednom, ko je nemcima predao 360 na prevaru zarobljenih partizana, a ov ih sve streljali u Valjevu. Sta je to nego saradnja s Nemcima? Kazite nam zasto su Talijani naoruzavali cetnike? Nije valjda da se bore protiv Nemaca. Najzad, Drazini komandanti i predstavnici nemacke komande 1944. godine sklapaju sporazum o zajednickoj borbi protiv nadiruce Crvene Armije i partizana. Sta je to nego izdaja?
Trifun
@Tasa "Martovski sporazum"(partizani se obavezuju da ce napadati samo Drzinu JVuO,ne i Nemce/ustase) uz pesmu "Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze", Nemci nisu prihvatili.Oni partizane smatraju "bandom",a ne protivnikom po ratnom pravu..BITNO:"Sporazumom"Brozovi partizani su pokazali da im je bitnija borba za vlast od antifasisticke borbe..Sve se desava pocetkom 1943.g,poraz Hitlera jos nije izvestan,ocekuje se iskrcavanje saveznika/Engleza na Jadran(otvaranje 2.fronta).
Preporučujem 2
Trifun
@Tasa Ne treba olako preci preko "Martovskog sporazuma",kojeg su Brozovi partizani ponudili Nemcima/ustasama,a ovi ga odbili..Trenutak kad se to desava ,sve objasnjava:Partizanima/komunistia je bitnija borba za vlast od antifasist. borbe.Marta,1943.g.ishod rata jos nije poznat(pre Staljingrada i kapitulacije Italije..).Ocekivalo se iskrcavanje saveznika/Engleza na nasem Jadranu.Partizani se plase da ce se sa Englezima vratiti Kralj(„Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“)..
Preporučujem 1
Trifun
@D.Oluja U vreme "Bitke na Neretvi",Brozovi najblizi saradnici(Djilas,Velebit,K.Popovic) nude Nemcima/ustasama "Sporazum" u kome "Partizani izjavljuju da se ne bore NDH i Nemaca,već isključivo protiv četnika.. nemačke trupe nisu napadali,već su se branili kada su ih nemačke snage napadale..Partizani su spremni da..istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg Nemci ukažu,tako i protiv Engleza prilikom iskrcavanja(na Jadran)..".Sporazum su Nemci odbili,smatrajuci partizane bandom,a ne r.protivnikom.
Dragomir Olujić Oluja
Početkom 2000-ih Akademija filmskih umetnosti (ona koja dodeljuje Oskare) je u velikoj 'stručnoj' anketi "Bitku na Neretvi" proglasila jednim od deset najboljih ratnih filmova u svetu! (Ja pak mislim da baš i nije neki film)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja