sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05
FILMSKA KRITIKA

Moje voljeno glumačko ja

Film: Realna priča, režija: Gordan Kičić, scenario: Vladimir Simić i Marko Manojlović, uloge: Gordan Kičić, Nina Janković, Lena Lazović, Nebojša Ilić Cile, Katarina Gojković, Svetozar Cvetković, Branimir Brstina, Milica Mihajlović, Vojin Ćetković..., trajanje: 91 minut, proizvodnja: Srbija/Crna Gora, 2019.
Autor: Dubravka Lakićponedeljak, 18.11.2019. u 22:00
Из филма „Реална прича” (фотографије продуцентска кућа „Филмкомбајн”)

Konačno pravi domaći bioskopski film. Srpska urbana komedija, na ozbiljnu temu. Za uživanje i porodično gledanje. Reč je o filmu „Realna priča” u režiji i produkciji Gordana Kičića, prema vispreno napisanom scenariju Vladimira Simića i Marka Manojlovića i sa očiglednim doprinosima sigurnog oka direktora fotografije Miladina Čolakovića.

 Sa „Realnom pričom” kao svojim debitantskim rediteljskim delom popularni filmski, pozorišni i televizijski glumac (i TV voditelj) i već iskusni producent („Ustanička ulica” i „Aleksi”), priključuje se plejadi svojih kolega, poput recimo: Lazara Ristovskog, Dragana Bjelogrlića, Nikole Koje, kojima je već poduže tesno samo u glumačkoj koži. Po uzoru na velike i slavne inostrane glumačke kolege oni sve češće osvajaju i riskantni i daleko složeniji rediteljski prostor i osim pozicije ispred, namenjuju sebi i poziciju iza kamere. Stvaraju filmove prema sopstvenoj glumačkoj meri. I u tome, za sada, nisu pogrešili.

Nije pogrešio ni Gordan Kičić. Bez ambicije da se odmah pretvori u legendarnog Klinta Istvuda i dobaci do kakvih važnih umetničkih visina i Oskara, Kičić nam sa više nego dovoljnog rediteljskog znanja nudi i lep i okretan i duhovit i poučan film, koji ujedno ima i veliki komercijalni potencijal.

Njegov rediteljski debi donosi pred srpsku publiku savremenu, višeslojnu porodičnu priču iz uzavrele i ubrzane gradske sredine. Priču koja je već dugo filmski zanemarivana, a važna je, jer se tiče narastajućeg problema raspada mladih porodica, zbog čega najčešće trpe deca. A ti raspadi nisu izazvani nedostatkom ljubavi već onim što se naziva neslaganje karaktera, iza čega se zapravo krije nezrelost, neodraslost i pre svega egocentrizam mladih bračnih drugova. I nepoznavanje suštine braka i onoga što se naziva bračnim obavezama...

Kičić i njegovi scenaristi, služeći se sredstvima inteligentne i dinamične komedije dobro ispisanih dijaloga, zalaze duboko u ovu ozbiljnu tematiku. I to postižu tako što nam pričaju priču o 37-godišnjem ne mnogo uspešnom i prilično isfrustriranom glumcu Veljku Radisavljeviću (izvrstan i zavidno fotogeničan Gordan Kičić), njegovoj lepoj, poslovno uspešnoj i brižnoj supruzi Jadranki (upečatljiva Nina Janković, glumica holivudske lepote) i ćerkici Vidi (Lena Lazović), detetu koje je prestalo da govori iskazujući tako neku vrstu bunta zbog nesređenog odnosa unutar porodice.

Taj glumac Veljko, centralni filmski lik, je klasični „japajajac” i teški egocentrik. I svet i svemir se vrti oko tog njegovog glumačkog, samim tim i životnog, samovoljenog „ja pa ja”. Njegove glumačke neostvarene ambicije i (po njemu nezasluženo) nedočekanih petnaest minuta slave, njegovo unutrašnje profesionalno nezadovoljstvo, reflektuju se na okolinu. Pre svega na porodicu, prijatelje, kolege, slučajne prolaznike. On nesvesno postaje hodajuća nevolja, i po sebe i po druge. I pri tome je beskrajno simpatičan, komičan. Taj Kičićev Veljko osvaja bioskopskog gledaoca već od prvih kadrova filma, iako gledalac ima i svest i zamišljenost nad time da je takvo njegovo ponašanje i za osudu.

Toj igri Veljkovog bivstvovanja uz potpuni gubitak osećaja za realne probleme, osim lika supruge Jadranke pridružuju se i likovi: kolege Ćufte (zabavan Nebojša Ilić Cile), oca Žareta (Branimir Brstina), Jadrankinih stabilnih i pouzdanih roditelja (Katarina Gojković i Svetozar Cvetković) i mnogi drugi (igra velika glumačka ekipa) sa većim ili manjim prostorom u filmu. Likovi Mikija advokata (Vojin Ćetković), socijalne radnice (Gorica Popović) i lik starijeg policajca (Nenad Jezdić), kroz svoju pojavnost i dijaloške linije nose onaj važan ključ za Veljkovo osvešćivanje kao oca, supruga, pa i glumca, i doprinose pozitivnom raspletu...

Film „Realna priča” suočava gledalište i sa svim čarolijama i mukama glumačkog poziva, osim toga što nam priča o stvarnom životu izvan scene. Posle dužeg vremena ovo je i srpski film prilično pristojnog jezika i izražavanja, pa je i tako pristupačan svim generacijama. Uz to, ovo je i ostvarenje koji će vas zagrliti svojom toplinom.  I to baš prija.


Komentari4
c6dec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slavica Krsmanovic,glumica
Gospodine Stojcicu, glumci su lepota koja menja svet . Toliko .
Калуђеровић
Филм је нажалост још један јефтини покушај "Холивудизације". Немојте трошити време.
Betty Boop
Hvala sto ste nam divno preneli utiske vezane za ovaj film. Iako ga nisam gledala, jako mi je milo sto je napravljen na temu porodice, pa jos komedija pa jos pristojan jezik. Bravo!
Siniša Stojčić
Jako mi smeta što su glumci danas sve i ništa

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja