sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Prodavnice bez – prodavaca

Stručnjaci smatraju da najviše treba da strahuju radnici sa nižim nivoom veština, koji bi lako mogli da budu zamenjeni robotima
Autor: Marija Brakočevićnedelja, 17.11.2019. u 22:00
Аутоматизација рада истискује човека из све више послова (фото Д. Јевремовић)

Kupovina u prodavnici u kojoj nema nijednog prodavca. Da, to je moguće i uskoro bi moglo da bude realizovano u Sloveniji, jer kompanija „Merkator” planira da se pohvali prvom „pametnom prodavnicom”. U ovom probnom dućanu kupci će ubuduće moći da pazare bez prisustva radnika. Prodavnica će imati video nadzor ulaza i izlaza, elektronski cenovnik, samouslužne blagajne za plaćanje karticama, virtuelnog asistenta za pomoć u kupovini i slično.

„Merkator” je ranije uveo mrežu takozvanih tik-tak blagajni, gde su kupci mogli sami da skeniraju i plaćaju robu ili usluge. Takav vid kupovine postoji i u nekim prodavnicama u Beogradu, ali mušterije izgleda nisu oduševljene kao što se očekivalo, jer na takvim kasama maltene i nema redova.

Automatizacija rada nije strana ni većim svetskim kompanijama, što je nedavno pokazao i „Amazon”, lansirajući mašine koje će preuzeti poslove nekoliko hiljada radnika koji su dosad radili na pakovanju porudžbina. Kompanija se pohvalila kako mašine koje će zameniti radnu snagu mogu da spakuju i do 800 paketa na sat, što je znatno brže od rezultata koje postižu ljudi.

Da radnici ipak ne treba da brinu da li će ubrzano početi da gube svoja radna mesta, jer mašine sve češće preuzimaju kormilo, nedavno je podsetio Simeon Đankov, direktor Svetske banke u odeljenju za razvojnu ekonomiju. Na predstavljanju Izveštaja Svetske banke o globalnom razvoju, posvećenom promenama prirode radnih mesta usled razvoja tehnologije i ljudskom kapitalu, podsetio je na važnu činjenicu, a to je da roboti ipak ne mogu da razmišljaju kao ljudi i da nemaju empatiju.

– U Evropi sada imamo sve više država koje nemaju dovoljno radnika zato što se broj stanovnika smanjuje, tako da moraju da rade što produktivnije. Mašine, međutim, mogu da rade samo rutinske poslove koji se ponavljaju – naglasio je Đankov.

Stručnjaci smatraju da najviše treba da strahuju radnici sa nižim nivoom veština koji bi lako mogli da budu zamenjeni robotima. Baš zato je i Bil Gejts tražio da se uvede porez na robote, da bi se unapredila pitanja radnika i zaštitio njihov rad. Ima i mnogo onih koji su uvereni da tehnologija donosi nove mogućnosti, otvarajući put za stvaranje novih radnih mesta, povećanje produktivnosti i poboljšanje pružanja javnih usluga.

Da je strah da će roboti i mašine preuzeti mnoštvo poslova donekle utemeljen u realnosti smatra Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ističući da baš zato i treba da se plašimo automatizacije rada, jer je to budućnost sveta.

– Srbija nije slepo crevo Evrope, već njen važan deo. I kod nas dolaze veliki strani investitori koji sve više idu u korak sa smanjivanjem broja zaposlenih, težeći da uvode mašine u procese rada. Iako su možda na udaru najpre niskokvalifikovani radnici, toga neće biti pošteđeni ni oni sa višim kvalifikacijama – uverena je Savićeva, dodajući da naša država suviše sporo reaguje na nove trendove kad je reč o automatizaciji radne snage. – Prioritet treba da bude obrazovni sistem u koji treba da se ulaže više, jer mladi treba ciljano da se obrazuju za određene struke, pošto već sada nestaju neka zanimanja koja su obeležila prethodne decenije. Na takav način, reformom obrazovanja, mogao bi da se sačuva ljudski kapital – ističe Ranka Savić.

 

Strah od mašina je utemeljen

Strah od nezaposlenosti izazvane robotizacijom najvažnija je tema rasprava o budućnosti rada. Za pitanja šta države mogu konkretno da učine, kako da odgovore na ovakve izazove, na koji način da reaguju i gde da ulažu, izveštaj Svetske banke o globalnom razvoju nudi tri rešenja. Najznačajnije investicije u uslovima izmenjene prirode rada jeste ulaganje u podizanje kvaliteta ljudskog kapitala, posebno u ugrožene grupe i obrazovanje u ranom detinjstvu, koje mora biti prioritet da bi radnici izgradili nove veštine koje su tražene na tržištu rada.

Treba raditi i na poboljšanju socijalne zaštite, a izveštaj nudi i predloge kako vlade mogu da pokrenu dodatne prihode povećanjem poreske osnovice i unapređenjem poreskih sistema.

 


Komentari29
ad030
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Riobi
Sve ove sto frkcu na tehnoloski napredak mozemo da nazovemo 'ludistima'. Ne zato sto su 'ludi' vec zato sto su se tako zvali oni sto su lupali masine kad se desila prva industrijska revolucija. Ova digitalna revolucija jos nije dobila svoj redni broj ali revolucija jeste. To na stranu, treba se ovde setiti da sneg ne pada da pokrije breg vec da zverka pokaze trag.
Sokolica
Merkator nije slovenacki, nego je vec odavno u ruskom vlasnistvu. I Merkator, za istu robu 20 odsto je skuplji od ostalih marketa u Srbiji.
Bane L.
Mislim da je "Univerexport" napravio sjajan korak sa automatskim kasama. 10 automatskih i 5 kasa sa kasirkama. Pa ko gde voli. Na automatskim kasama se zadržiš nekoliko minuta a i redovi na kasama sa kasirkama su drastično manji pa i manje čekanje u redu za plaćanje. Što starijim mušterijama koji ne mogu dugo stajati i te kako znači. Obe grupacije zadovoljne.
Татјана Јовановић
Коментар је раван интелектуалној празнини у глави. Кад видим да неко користи те касе у Универу, приђем му и питам га како му се допада да ради бесплатно за Универ. Док сам жива, идем на касу са људским бићем, које ради да би зарадио за живот, а не седео код куће незапослен, док трговац убира екстра профит. Размислите о томе!
Preporučujem 17
сивошевић
@Зоран- и ја живим у чемерики па не пишем да сам из Штрпца. До скора је Мирјана писала овде Дорћол- Аризона али се вратила кући и престала да пише Аризона. Поздрав за Мирјану
Иван Грозни
Замислимо да је пре 200 година, на почетку индустријске револуције, када се већина становништва бавила пољопривредом, неко рекао да ће скоро све радове у пољопривреди обављати машине? Да ће се у појединим земљама пољопривредом бавити мање од 5% становништва. Тачно је, технолошки напредак укида одређене послове, али зато отвара многе друге. Зашто технолошки најразвијеније земље као што је Јапан, имају ниже стопе незапослености од мање развијених земаља?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja