sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02
BALKANSKI EVERGRIN

Ko ne sluša Mogerinijevu, slušaće Makrona

Nikada ranije u istoriji američke diplomatije nije se desilo da Vašington ima dva specijalna predstavnika o jednom pitanju, jer je jednog imenovao Stejt department, a drugog Bela kuća
Autor: Dejan Spalovićnedelja, 17.11.2019. u 22:00

Dok je Amerika u svojevrsnom političkom dvovlašću, podeljena između različitih strategija Metjua Palmera i Ričarda Grenela, odnosno Stejt departmenta i Bele kuće, najznačajniji evropski lider Emanuel Makron preuzima inicijativu u rešavanju kosovskog čvora. Francuski predsednik je početkom nedelje u Parizu organizovao sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika privremenih pokrajinskih institucija Hašima Tačija. To bi moglo da se tumači kao znak da Makron želi da glavnu ulogu u pronalaženju kompromisnog rešenja u regionu na granicama Evropske unije odigraju Pariz i Brisel, iako ne bi trebalo zanemariti činjenicu koliki značaj u Prištini ima reč Vašingtona.

Zvanični Beograd nije dovodio u pitanje ulogu Brisela, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da se oduvek zalagao za kompromisno rešenje. „Mi smo uvek govorili da je EU za nas u redu kao posrednik. Nismo nikada pravili probleme i nismo njih okrivljavali za naše balkanske neuspehe”, kaže Vučić.

Za razliku od Beograda, koji je ispunio sve tačke Briselskog sporazuma, privremene kosovske institucije posle više od šest godina nisu ni pokušale da u život sprovedu odluku o formiranju Zajednice srpskih opština. Glavni krivac za tadašnjeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja bila je Federika Mogerini, koja je samo podsećanjem na obaveze Prištine, kako je rekao, izazvala političku dramu ne samo na kosovskoj teritoriji već i u regionu. Nekoliko meseci kasnije otišao je korak dalje pa je 10. maja optužio Mogerinijevu za štetu nanetu dijalogu Beograda i Prištine, zatraživši da visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije bude isključena iz ovog procesa.

Kad već nisu želeli niti hteli da slušaju umerenu političarku iz Italije i staru briselsku administraciju, predstavnici privremenih pokrajinskih institucija sada će, na osnovu najnovijih poruka, morati da se suoče s „lošim policajcem” Emanuelom Makronom, koji ne pokazuje razumevanje za nesprovođenje potpisanih sporazuma. Umesto reči, mogu da očekuju da će im francuski predsednik „lupati čvrge” i podsećati ih na obaveze. Da je Evropska unija jedinstvena u stavu da se kosovski problem mora rešavati pod okriljem Brisela, svedoče i reči nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa, koji je izjavio da se Berlin zalaže da se uskoro nastave razgovori Beograda i Prištine na inicijativu EU.

Stav da se dijalog nalazi u fazi reanimacije izneo je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ali je dodao da ovaj proces neće biti nastavljen dok Kosovu ne zaprete da će izgubiti podršku onih koji su ga stvorili. Dodaje da nastavak zavisi od „elektrošokova” koji će biti korišćeni, kao i da je ovakva faza posledica toga što međunarodna zajednica, između ostalog, toleriše takse koje je Kosovo uvelo na robu iz Srbije. „Sve dok međunarodna zajednica toleriše i farsu s glasovima, što ih broje kao da su zaraženi od ebole, i dok toleriše takse od 100 odsto, dijaloga ne može biti”, rekao je Dačić.

Kako je za „Politiku” objasnio Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, sada je svima jasno da je Emanuel Makron državnik velikog formata koji će sigurno obeležiti narednu deceniju u EU pogotovo kada se 2021. povuče nemačka kancelarka Angela Merkel, budući da u Berlinu na vidiku nema adekvatne zamene. Ističe da Francuska ima sve kapacitete da bude spoljnopolitički motor EU jer je reč o stalnoj članici SB UN s pravom veta, koja je nuklearna sila i na svojoj teritoriji nema strane vojne trupe, a uz to ima i svoju frankofonu zonu na drugim kontinentima gde ima veoma snažan uticaj.

„On bi želeo da se Francuska postavi kao ključni medijator i faktor u ime EU na KiM i za nas je to dobro zato što Makron gleda mnogo realnije nego Nemačka. Pariz smatra da se moraju izvršiti određeni ustupci da bi se došlo od uzajamno prihvatljivog i održivog rešenja”, kaže Rajić i podseća da se nikada nije desilo u istoriji američke diplomatije da Vašington ima dva specijalna predstavnika o jednom pitanju, jer je jednog imenovao Stejt department, a drugog Bela kuća.

Za to vreme Srbija, kako bi dodatno ojačala pozicije, nastavlja diplomatsku ofanzivu povlačenja priznanja takozvane države Kosovo, a Ivica Dačić je precizirao da od 193 članice UN, 94 zemlje ne priznaju takozvano Kosovo, da je isto toliko na strani Prištine, dok je pet sporno i pod znakom pitanja. Takođe, Beograd svoju strategiju lobiranja ističe kao sredstvo koje će Prištinu naterati da shvati da mora da pravi kompromis.

Da bi Kosovo to i shvatilo, potrebno je i da Amerika ima jedinstvenu politiku koja će dovesti do kompromisnog rešenja. Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije za naš list ocenio je da u SAD postoje dve struje koje se neprestano suprotstavljaju i neutrališu jedna drugu. Utisak je da je Metju Palmer predstavnik one struje koja smatra da štapom i šargarepom treba uticati na Srbiju da bi ona prihvatila njegovo viđenje regiona tako što bi Beograd priznao nezavisnost, čime bi problem bio rešen.

„Postoji i krilo koje smatra da treba ekonomski razvijati odnose u regionu i na taj način probati da se nacionalističke tenzije smanje, a da se razvojni aspekti pojačaju da bi se smirivale tenzije. Koja će od te dve opcije da prevagne, to niko u Americi ne zna”, zaključuje Miletić.


Komentari3
ec0de
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Trpe
EU ne moze da resi svoje unutrasnje probleme a Srbi se nadaju da ce resiti njihove!
Slavko Mirkovic
Moze EU da zeli sta god hoce. To ce ostati puke zelje. Sudbina Srbije sto se tice EU, odavno je opisana u pismu Vilija Vimera Srederu. I sve se odvija upravo tako.
prvi predlog prihvaćen
Kako dođoše mi stvorišmo etničku Albaniju kroz mali šengen. Baš lepo. Mogli su se toga odmah setiti do sada bi bilo gotovo sa tenzijama i konačno bi rešili tzv. srpsko pitanje (onaj iz NATO-a onomad reče da iim smeta srpski narod a ne srpska vlast).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja