sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Normandijski kvartet kod Makrona u decembru

Ukrajina najavljuje da bi mogla da se povuče iz Sporazuma iz Minska ako ne bude napretka, a Vladimir Putin postavlja pitanje čemu onda uopšte organizovanje samita
Autor: Biljana Mitrinovićnedelja, 17.11.2019. u 22:00
Макрон и Володимир Зеленски у Јелиселској палати 17. јуна (Фото: EPA-EFE/ Julien De Rosa Емануел

Posle mnogo tenzija i medijskih uslovljavanja, sastanak „normandijske četvorke” je zakazan za 9. decembar, mada je ova vest i dalje u senci velikih očekivanja koja bi mogla da budu izneverena. Ukrajinska strana je samo dva dana uoči objavljivanja termina najavljivala i moguće povlačenje ukoliko ne dođe do prodora tokom samita lidera Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine. Prema ruskim izvorima, do toga bi i moglo da dođe pošto je namera da se na samitu dogovori precizna dinamika ispunjavanja odredbi iz ove formule, pošto u Sporazumu iz Minska nema nikakvih vremenskih odrednica.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je bio nestrpljiv da se sastanak četvoro lidera što pre održi posle višegodišnje pauze, dok se Rusiji nije žurlo. Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov je prošlog meseca izneo tri uslova za sazivanje „normanske četvorke”: prva dva su bila povlačenje snaga u Petrovskom i Zolotoju, kao i pismena saglasnost za „Štajnmajerovu formulu”, dok je treći bio pripremanje teksta zaključaka koje bi lideri mogli usvojiti na kraju ovog samita,

Nakon što je na sednici Kontakt grupe u Minsku 2. oktobra Ukrajina potpisala „Štajnmajerovu formulu”, zvanična Moskva želi da se ono što je dogovoreno tom formulom uvede zakonom u ustav, što je Zelenski i najavio do kraja godine. Ukrajina je inače nezadovoljna Sporazumom iz Minska, jer je potpisan u uslovima kada se suočavala s porazima na više frontova. Rusija je sporazumom zadovoljna i traži striktno poštovanje redosleda poteza kakav je njime propisan. To je na kraju i dogovoreno „Štajnmajerovom formulom”, koju su, pored ukrajinskog predstavnika, potpisali i predstavnici Rusije i OEBS-a, kao i dveju samoproglašenih republika na istoku Ukrajine.

Ova formula, koju je postavio tadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke, a danas predsednik Frank-Valter Štajnmajer, definiše mehanizam za donošenje zakona o privremenom uspostavljanju posebnog statusa lokalne samouprave u oblastima Donjeck i Lugansk na dan izbora, a nakon objavljivanja izveštaja OEBS-a o izbornim rezultatima – na trajnoj osnovi. Ali, zakon o specijalnom statusu Donbasa za sada se u Kijevu ne pominje, a David Arahamija, šef poslaničke grupe vladajuće stranke Sluga naroda u ukrajinskom parlamentu, Vrhovnoj radi, pre nekoliko dana je rekao da ne postoji ni nacrt tog zakona, kao i da će rad na njemu početi tek posle samita „normandijske četvorke”.

U međuvremenu je šef spoljne politike Pristajko rekao da može da se dogodi da se Ukrajina povuče iz sporazuma potpisanog 2015. ako samit u normandijskom formatu ne uspe. On je istovremeno rekao da misli da ne vredi čekati proboj u ovim pregovorima i da će u tom slučaju lideri usvojiti saopštenje, čiji je nacrt već dogovoren – a da će se onda razmišljati šta dalje. Vladimir Putin je na to odgovorio pitanjem čemu onda uopšte sastajanje u normandijskom formatu.

Politički analitičari u Rusiji gaje slabe nade da na samitu može biti donesena odluka u korist stanovnika Donbasa i da će doći do promene ukrajinskog ustava koji bi ovoj oblasti potvrdio poseban status. Zelenski se suočava s otporom nacionalističkih snaga i vojnih formacija, a glavni protivnik dogovora je bivši predsednik Petro Porošenko, sada lider opozicione partije, koji održava redovne kontakte sa zapadnim ambasadorima u Kijevu. On tvrdi da već potpisivanje „Štajnmajerove formule”, kao dokumenta „ruskog porekla”, upućuje na slabljenje ili čak ukidanje sankcija Moskvi i legitimizaciju gubitka Donbasa i Krima.

Deo ukrajinske administracije traži drugačiji pregovarački postupak, koji bi uključivao drugi format i više partnera. Pored ideje da se u pregovore uključe SAD, donedavni predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev se ponudio da bude domaćin susreta Putina i Zelenskog. Kako je formalni mirovni proces zamro, Zelenski je pristao na susret „jedan na jedan”, a ruski predsednik je rekao da deli stav Nazarbajeva da „nije neophodno tražiti sreću preko okeana, već pregovarati u okviru svoga mora, sa svojim komšijama”.

Iako je postignuta načelna saglasnost obojice lidera, do tog susreta ipak neće doći, barem ne sada, dok se ne vidi kako će proći sastanka u Parizu. Spekulisalo se da bi predsednici u Nursultan gradu mogli da razgovaraju o velikom broju pitanja, počev od obnavljanja diplomatskih odnosa do pitanja kao što su saradnja u oblasti životne sredine, transporta i slično.

Postizanje dogovora oko ovih pitanja bi relaksiralo atmosferu oko ključnih pitanja, poput dogovora o održavanju izbora, specijalnog statusa i izlasku ukrajinskih graničnih službi na granicu koju sada ne kontrolišu.


Komentari2
062c6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Posrednici su, hvala Bogu, skoro potpuno odstranjeni u trgovini. Ako se racuna 30% cene za njihove ''usluge'' onda se lako ''kapira'' razlog za direktni odnos potrosaca i proizvodjaca koji je omogucen internetom. Zasto bi onda bili nuzni posrednici kod konflikta izmedju dve drzave? Kako se jasno vidi kod svih takvih konflikta zavadjene strane se obracaju posrednicima a ne medjusobno. U ovom slucaju su posrednici Makron i Merkel koji imaju razlicita shvatanja i interese u navedenom konfliktu.
mali Rusi
Nama Albanci nisu ispunili jedinu obavezu iz Briselskog sporazuma a (ZSO) a mi im pravimo etničku veliku Albaniju. Mi smo mnogo darežljiviji od Rusa.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja