četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:42
RAZGOVOR NEDELjE: STRAHINjA SEKULIĆ, direktor Agencije za restituciju

Restituciji se nazire kraj

Vraćanje imovine bivšim vlasnicima u naturi biće okončano u naredne tri do tri i po godine. Isplata novčanog obeštećenja počinje dogodine
Autor: Marijana Avakumovićnedelja, 17.11.2019. u 22:00
Страхиња Секулић (Фото И. Милутиновић)

Vraćanje imovine oduzete od starih vlasnika posle Drugog svetskog rata ulazi u završnicu. Nekadašnji vlasnici, odnosno njihovi naslednici mogu da upišu svoje ime na oko 95 odsto poslovnih objekata i stambenih zgrada, kuća i stanova, kao i na oko 60 odsto poljoprivrednog zemljišta, koje su potraživali od države.

Kada je reč o novčanom obeštećenju još nije utvrđen koeficijent na osnovu koga će biti isplaćena imovina, koja ne može da se vrati u naturalnom obliku. Uveliko se radi na metodologiji za obračun plaćanja tih nepokretnosti, među kojima je i 900 preduzeća za koja postoje zahtevi za restituciju.

Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže za „Politiku ”da razloga za odlaganje više nema i da će isplata akontacije početi sledeće godine, a emitovanje obveznica od 2021. godine.

Kako komentarišete preporuku Saveta stranih investitora da bi trebalo osigurati da restitucija ne odlaže konverziju zemljišta, osim za preduzeća s većinskim društvenim ili državnim kapitalom?

Niko, pa ni oni, ne može da se meša u ostvarivanje prava građana. Restitucija je postupak između građana i Republike Srbije. Ne znam šta strani investitori traže na tuđoj imovini i kakve su to investicije na imovini na koju polažu pravo građani Srbije.

Brine li vas to što su strani investitori u najnovijoj Beloj knjizi restituciji dali ocenu 1,33 (ocene se kreću od 1 do 3)?

Ne znam da li u bilo kojoj zemlji sveta strani investitor može da utiče na postupke koji se vode između građana te države i države kao takve. Nikada se nisu obratili Agenciji za restituciju. Niti su ikada tražili bilo kakvu informaciju o postupcima vraćanja imovine bivšim vlasnicima. Koliko su oni ozbiljni u svom istraživanju, toliko sam ja zabrinut.

Činjenica jeste da je bilo problema oko konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, koje istovremeno potražuju bivši vlasnici?

Mi smo u početku imali ovlašćenje da radimo konverziju sami. Ali to je izmenama zakona vraćeno na Katastar, tako da nama konverzija nije promil posla. Zanemarljiv je broj zahteva koje dobijamo od državnih organa za proveru imovine zbog konverzije. Dakle, zakon je jasan. Tamo gde postoji potraživanje bivših vlasnika ne može biti konverzije prava korišćenja u pravo svojine. Mi štitimo prava građana, pošto smo zbog toga osnovani. Kakve veze ima investitor s tuđom imovinom, ukoliko nema nameru da je prisvoji? Izvolite kupite zemljište od privatnog vlasnika, od građana Srbije ili države. To je deo jednog šireg problema koji se ovde javlja već 20 godina. Prećutnom saglasnošću nas kao građana i države, dopuštamo da nam arbitriraju ljudi koji nemaju nikakve veze s ovom državom i koji uporno potkopavaju autoritet državnih organa. Odnosno poverenje u državne organe da bi napravili vakuum i ispunili ga davanjem svojih usluga, odnosno skupim prodavanjem magle.

Na koga konkretno mislite i šta hoćete ovim da kažete?

Poslednjih 20 godina slušam o ponudama stručnih usluga od raznih organizacija. Za Agenciju sam tražio i sproveo da bude isključivo postupak između građana i države. Ne treba nam ničija pomoć. Ni novčana ni savetodavna. Radimo posao kako treba da se radi. Imamo dovoljno znanja i ne dozvoljavam da nas neko uči našem poslu. Uostalom to govore i naši rezultati.

Kako sarađujete s državnim organima? Ima li opstrukcije kada državnu svojinu treba da vratite građanima?

Opstrukcija je svedena na minimalnu meru. Što se tiče sprovođenja zakona nema većih problema. Ako dođe do ozbiljnijih iskakanja ni građani nisu naivni da ne mogu da reaguju.

Ali to nije uvek išlo glatko. Bilo je primera da se javna preduzeća ne odriču lako imovine, poput „Železnica” i nekadašnje Agencije za privatizaciju, kada je bivšim vlasnicima trebalo vratiti hotele „Beograd” i „Splendid”?

Niko nema ovlašćenje da zabranjuje vraćanje imovine. Otpori su tu da se lome i da se omogući građanima da ostvare svoja prava. Oba ova predmeta su okončana u korist građana i njima je vraćena imovina.

Koliko imovine je do sada vraćeno bivšim vlasnicima?

Agencija je za sada vratila 4.651 poslovni prostor, 997 stanova i 1.058 zgrada što ukupno čini 6.706 objekata površine 506.000 kvadratnih metara. Agencija je takođe rešenjima vratila bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima i oko 435 hektara neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, oko 58.520 hektara poljoprivrednog zemljišta, kao i oko 5.755 hektara šuma i šumskog zemljišta.

Kada se očekuje da će biti okončana restitucija?

U završnoj smo fazi naturalne restitucije. Bivši vlasnici su podneli 75.000 zahteva za vraćanje imovine. Na današnji dan imamo 76 odsto donetih odluka u predmetima i po dinamici kako radimo u narednih tri do tri i po godine ćemo imati 100 odsto donetih odluka. Ali time se ne završava postupak. Moramo da idemo unazad da u predmetima gde je delimično vraćena imovina ili gde je delimično utvrđeno rešenje za obeštećenje, u periodu od posle tri godine, donosimo rešenje o pravu na obeštećenje. Naravno, mnogo će biti teže zaključiti ovaj posao nego što je bilo da se započne. Treba sačekati odluke drugostepenih organa i sudova da bi ceo postupak bio završen kako valja. Uradićemo iduće godine dva projekta: analizu restitucije gde smo mi u odnosu na okruženje i softver, kako bi sve naše odluke bile dostupne građanima i javnosti u digitalnom obliku.

Koliko bi ovaj proces bio brži da je državna imovina popisana?

Katastar je relativno dobro ustrojen. Ali problem kod vraćanja imovine je identifikacija. Ima tu i objektivnih problema. Prošlo je 70 godina od oduzimanja imovine i došlo je do promena na objektima. Neki su dograđeni, neki su delimično otuđeni. Ovde se reflektuje stanje neuređenih imovinskih odnosa koje je trajalo decenijama. Mi se vraćamo sedamdeset godina unazad i to je problem. Da su promene vlasništva na nekretninama unošene kako valja od 1945. godine pa nadalje vraćanje bi sada sigurno bio jednostavniji.

Proces vraćanja poljoprivrednog zemljišta je drastično ubrzan zahvaljujući uredbi koju je donela Vlade Srbije i postupanju Uprave za poljoprivredno zemljište. To je jedino vraćanje naturalne imovine koje će u naredne tri do tri i po godine trajati u punom obimu. Za sada je vraćeno 58.520 hektara. Vlada Srbije je odredila fond poljoprivrednog zemljišta od 105.000 hektara, koliko se i potražuje, mada neće moći sve da se vrati. Znači, zna se odakle se vraća, objavljeno je i nema greške. To je inteligentno urađeno.

U Vojvodini je bilo problema oko vraćanja imovine sa zakupcima državnog zemljišta. Kako ste to rešili?

Rešili smo pitanje vraćanja imovine stranim državljanima, pre svega Nemcima i Mađarima. Napravili smo značajan pomak. Neki moćnici na terenu, vlasnici kompanija koje drže državnu zemlju u zakupu, smatrali su da je to njihova zemlja i pokušavali su da ospore imovinu koja je vraćena nekadašnjim vlasnicima. Drugi državni organi se time bave. Sve se rešava u okviru državnih organa i to je meni razlog za optimizam. Ako se nešto rešava izvan sistema to znači da sistem ne funkcioniše.Šta je s građevinskim zemljištem?

Imamo dobre rezultate i u tim postupcima. Teže ide s vraćanjem na rubnim delovima gradova jer se mešaju poljoprivredno zemljište, bespravna gradnja, legalizacija i građevinsko zemljište. To je jedan koloplet nerešenih imovinskih odnosa. Negde gde možemo da vratimo zemljište u naturi, donosimo odluke. Gde ne možemo idemo na obeštećenje. Zbog bespravne gradnje stanje građevinskog zemljišta je haotično i loše u poslednjih 30 godina. Zakon je dao prednost bespravnoj gradnji u odnosu na restituciju. Bivšem vlasniku ne možemo da vratimo objekat koji je u postupku legalizacije.

Za narednu godinu je u budžetu opredeljeno milijardu dinara ili osam miliona evra za restituciju. Da li je to dovoljno?

To je tačno onaj iznos koji je moguće isplatiti na osnovu naših rešenja. Čekamo usvajanje uredbe da bi bilo moguće novčano obeštećenje obveznicama. Potrebno je da se odrede koeficijenti. Isplata akontacije, koja iznosi 10 odsto utvrđenog iznosa za obeštećenje, počeće u martu sledeće godine. Emitovanje obveznica kreće godinu dana kasnije. Opšti rok dospelosti obveznica koje se isplaćuju na jednake godišnje rate je 12 godina.

Koliko starih vlasnika će biti novčano obeštećeno?

Reč je o imovini koja ne može biti vraćena. Procenjena je na 13,4 milijarde evra. Kapaciteti države su takvi da je nemoguće isplatiti taj iznos u potpunosti. Određeno je dve milijarde evra koje će biti isplaćene s korigovanim koeficijentom. Zakon o vraćanju oduzete imovine je prošao Venecijansku komisiju i ne može se pozivati na to da je neustavan.

Koliki procenat od procenjene vrednosti će dobiti?

Oko 14 do 15 odsto procenjene vrednosti nekretnine. Ukupno obeštećenje po osnovu oduzete imovine jednog vlasnika ne može preći iznos od 500.000 evra.

Da li je to pravedno?

Nijedna država nije u potpunosti obeštetila stare vlasnike. Mi smo doneli Zakon o restituciji koji negde u svojoj strukturi ima odredaba koje štite i budžet i državnu imovinu. Suštinski, on je liberalan i daje prava svima. Da smo uveli ograničenja koja postoje u pogledu prava nasleđivanja u procesu restitucije, oko 30 odsto manje imovine bi bilo vraćeno. Mi na primer imamo neograničeno pravo predstavljanja nasleđivanja, dok u Hrvatskoj građani to nisu imali.

Zašto se odustalo od supstitucije pošto se stalno govori da država ima dosta imovine koju ne koristi na odgovarajući način?

To je tehnički neizvodljivo. Država nema 13,4 milijarde evra da isplati potpuno obeštećenje. Godišnji budžet Srbiji je 10 milijardi evra. Agencija za restituciju sprovodi zakon. Ono što sada vidim kada gledam odluke sudova jeste da vrlo jasno štite prava ljudi koji potražuju imovinu i to se neće menjati.

Kolika je ukupna procenjena vrednost oduzete imovine?

Niko nije uradio tu procenu.

Koliko imovine je vraćeno crkvama?

Crkvena restitucija je već na samom kraju, ali su dosta složeni predmeti i oni su na Upravnom i Vrhovnom sudu. Oko 98 odsto imovine je vraćeno. U skladu sa Zakonom o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama vraćeno im je pravo svojine na ukupno 60.136 hektara zemljišta (27.550 hektara šuma i oko 32.586 hektara poljoprivrednog zemljišta) i na ukupno 92.560 metara kvadratnih objekata. Vraćena im je i „Portret Mihajla Pupina” (rad Uroša Predića).

Bilo je primedbi na vraćanje imovine žrtvama Holokausta. Koliko je tačno imovine vraćeno jevrejskim zajednicama?

Da, govorilo se da primena Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih naslednika nije dobra. To su paušalne ocene. Jer kada ih pitate u poređenju sa čim Zakon nije dobar, nemaju odgovor. Srbija je jedina država u Evropi koja ima taj zakon. Procenjena vrednost imovine vraćene jevrejskim opštinama je oko 19 miliona evra i uz to 7,6 miliona evra u skladu sa Zakonom o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Ukupna vrednost imovine koja će biti vraćena zajedno s ukupnim iznosom koji će Republika Srbija isplatiti Savezu jevrejskih opština na ime finansijske podrške iznosi preko 65 miliona evra.

Kakav je epilog oko Belog dvora?

Konačno je odlučeno da je država vlasnik. Moramo da radimo procenu te imovine. Kao i svi drugi građani dobiće obeštećenje, ali celokupna porodica Karađorđević. Imamo neke indicije da imovina koja se nalazi u dvoru nije pripadala samo Karađorđevićima i da je oduzimana od nekih bogatih beogradskih porodica. To sada proveravamo.

 


Komentari41
76bd8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Acko
A obveznice i hartije od vrednosti. Sve ste odbili i rekli da nemaju pravo ni na kakvo potraživanje. Samo otaljavanje posla. I svi će da pričaju kako je restitucija završena i pravedna.
феликс1956
Господин Секулић је у разговору упао у једну контрадикторност или српски речено-противречност. Неколико пута понавља тезу да "странци не могу да арбитрирају у односима наше државе и њених грађана када је реституција у питању". А онда мирно каже да је Закон о враћању одузете имовине прихваћен од стране Венецијанске комисије. Па шта је то "прихваћање" него уплитање страног фактора у правно-формални (законски) однос државе Србије и њених грађана?...sapienti sat.
Miloš
Treba videti ko koristi državno poljoprivredno zemljište, te ga nema za supstituciju.
Marko
19 meseci cekam odgovor ministarstava finansija kome da se zalim?Jer se drzavno pravobranilastvo zalilo na resenje agencije za restituciju...
Duda
Restitucija se sprovodi zato sto smo na to naterani. Jer da to nije uradeno nebi ni bilo nikakvih pregovora sa Evropskom unijom. Posto je to tako , a mala smo i siromasna drzava hajde onda da nas to kosta sto je moguce manje. Utvrdena je formula za izracunavanje koeficijenta koji ce se primenjivati na procenjenu trzisnu cenu oduzete imovine. Posto jos nije utvrdeno koliki je iznos oduzete imovine po procenjenoj trzisnoj vrednosti koju treba novcano obestetiti to se koeficijen nemoze ni utvrdit.
Tibor Papdančo
A zakonska zatezna kamata koju država zaračunava svakom dužniku ? Zašto je nema kada ona duguje nekome???
Preporučujem 19

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja