sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02
NARODNA BANKA SRBIJE REAGOVALA NA OPTUŽBE IZ ZAGREBA

Srbija nije trošila zajednički novac SFRJ

Nacionalizovana imovina srpskih kompanija u Hrvatskoj daleko prevazilazi vrednost sredstava bivše SFRJ u mešovitim bankama
Autor: Jelena Cerovinapetak, 15.11.2019. u 16:06
Од државе остала успомена: оставинска расправа међу чланицама давно нестале СФРЈ још није завршена (Фото Анђелко Васиљевић)

Navodi da je Srbija odobravala trošenje ili trošila zajednička sredstva bivše države SFRJ tokom devedesetih godina nemaju uporišta ni u dokazima (Hrvatska za to posle 20 godina nije ponudila nijedan validan dokaz na sastancima nadležnih tela za sukcesiju), niti u logici jer je Srbija u to vreme bila pod sankcijama međunarodne zajednice, kažu u Narodnoj banci Srbije za „Politiku”. Tako u ovoj instituciji reaguju na optužbe zvaničnog Zagreba da su nestala sukcesijska sredstva, odnosno da je Srbija bila ta „koja je odobravala skidanje sredstava s računa Narodne banke Jugoslavije u mešovitim bankama u inostranstvu”.

Generalni sekretar MSP-a Veljko Odalović takođe ističe, u izjavi za naš list, da nisu istinite tvrdnje zvaničnog Zagreba u vezi s navodnim potraživanjima. Pojašnjavajući nelogičnost hrvatskih optužbi, u NBS kažu da su tokom devedesetih godina, recimo u SAD, sva sredstva bila zamrznuta, dok je kod pojedinih mešovitih banaka vlasnička i upravljačka struktura bila takva da su većinu vlasnika činile upravo banke iz Hrvatske i Slovenije, koje su u to vreme bile u vlasništvu tih država i da bi za eventualno umanjenje tih sredstava bivše SFRJ trebalo odgovor da daju upravo te države.

U Zagrebu je prekjuče održan sastanak Stalnog mešovitog komiteta koji je osnovan u skladu sa Sporazumom o pitanjima sukcesije. U hrvatskim medijima su se posle ovog sastanka pojavili napisi da Zagreb u postupku sukcesije imovine bivše Jugoslavije traži od Srbije 148,5 miliona dolara jer je navodno na deviznim računima SFRJ u mešovitim bankama u inostranstvu bilo 645,55 miliona američkih dolara, od čega je Hrvatskoj trebalo da pripadne 148,5 miliona dolara. Ali, kada je trebalo da počnu razgovori o podeli, Srbija je obavestila ostale države da na računima ima samo 56 miliona dolara.

Državna sekretarka u hrvatskom ministarstvu spoljnih i evropskih poslova, Andreja Metelko Zgombić, rekla je da će Hrvatska istrajati na tome da se utvrdi kako su nestala sukcesijska sredstva i da se na odgovarajući način pronađu mehanizmi kompenzacije od strane one države za koju se potvrdi ih je koristila. Ona je, prenosi Tanjug, izrazila nadu da će se pronaći rešenje diplomatskim putem. „Ipak, sve opcije su na stolu što se tiče daljih pravnih opcija”, rekla je ona.

U Narodnoj banci, međutim, kažu da su napisi u hrvatskim medijima neosnovani pritisak i posledica nerealnih očekivanja hrvatske strane pred ovaj sastanak. „Taj komitet je sazvan tek nakon četiri godine zbog odugovlačenja i nespremnosti hrvatske strane da pripremi ovaj sastanak, iako je obaveza sastajanja češća. Razlog je, između ostalog, bio i dugo odlaganje imenovanja njihovog predstavnika za Aneks C Sporazuma o pitanjima sukcesije, koji se odnosi upravo na raspodelu finansijske aktive i pasive. Jedna od tema dnevnog reda o kojoj se raspravljalo na prekjučerašnjem sastanku bilo je i pitanje raspodele depozita bivše SFRJ u tzv. mešovitim bankama”, objašnjavaju u NBS i dodaju da tvrdnje koje je iznela Andreja Metelko Zgombić nisu tačne, niti imaju bilo kakvog osnova u Sporazumu o pitanjima sukcesije.

U ovom sporazumu, koji je 2001. godine potpisan pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice, kako kažu, jasno je potvrđeno da se dele isključivo raspoloživa sredstva dok je iznos od 645,55 miliona evra predstavljao knjigovodstveno stanje koje su utvrdile sve države sukcesori na osnovu uvida u raspoloživu dokumentaciju. Najveći broj mešovitih banaka je u vreme i nakon zaključenja Sporazuma o sukcesiji otišao u stečaj ili likvidaciju i jasno je bilo već tada da iznos koji predstavlja knjigovodstveno stanje neće biti u potpunosti namiren jer depoziti država nigde u svetu nisu osigurani, a namirenje se vrši iz raspoložive stečajne, odnosno likvidacione mase. Upravo iz tih razloga je u sporazum uneta odrednica da se deli raspoloživo, što očigledno ne odgovara sada hrvatskoj strani koja je, inače nezadovoljna, 2004. godine bila poslednja država SFRJ koja je pod pritiskom međunarodne zajednice i ratifikovala Sporazum o sukcesiji.

Do sada su, po ovom sporazumu raspodeljena sredstva u četiri mešovite banke u ukupnom iznosu od oko 107 miliona dolara. To je još jedan dokaz, napominju u NBS, da je nepotkrepljena izjava o navodnim sredstvima od 56 miliona dolara. Trebalo bi imati u vidu da stečajni postupci kod pojedinih mešovitih banaka i dalje traju i da se unapred ne može predvideti stepen izvesnosti naplate potraživanja bivše SFRJ. „Iako su spremni da dele raspoloživa sredstva, predstavnici Hrvatske ne pokazuju spremnost da učestvuju u podeli zaostalih dugova SFRJ, kao što je bio dug prema bivšoj Čehoslovačkoj Federativnoj Republici. Srbija je zbog odbijanja da se razgovara o ovoj temi 12 godina, bilateralno to pitanje regulisala s češkom stranom u procentu koji joj pripada prema Sporazumu o pitanjima sukcesije”, objašnjavaju u NBS.

Dodaju da su svi napisi u hrvatskoj štampi i izjave hrvatskih predstavnika očigledno pokušaj da se skrene pažnja s pitanja koja su neprijatna za hrvatsku stranu, poput pitanja nacionalizovane imovine naših kompanija u Hrvatskoj (Aneks G Sporazuma o pitanjima sukcesije, koji se odnosi na privatnu svojinu i stečena prava). Ova imovina, tvrde u NBS, daleko prevazilazi vrednost sredstava u mešovitim bankama. A hrvatska strana ni posle sedamnaest godina, i pored obaveza iz Sporazuma o pitanjima sukcesije, ne pokazuje iskrenu spremnost da razgovora o ovoj temi. Na njoj će, najavljuju, Srbija posebno insistirati u budućem periodu.


Komentari39
e0a8c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirko i Slavko
Neka Hrvatska objasni gde je 60 penzija mog dede, koju nije primao od 1991-1996. a koje mu nikad nisu isplacene..postoji 30tak hiljada penzionera kojima nisu isplacene penzije. Nadalje, neka Hrvatska objasni kako je otela 30.000 stanova u drustvenom vlasnistvu, u kojima su stanovali Srbi, a koji do dana danasnjeg nisu vraceni, pa jedino Srbi u Hrvatskoj nisu obesteceni za to..takodje neka objasne kako to da ni posle dvadeset i nesto godina nisu u stanju isterati iz privatne imovine..
Мома
Па и да добију тих 145 МУСД ништа не вреди. Нису то неке паре које могу да спасу једну државу.
Мића Цар
Тачно је да Хрварске и Словеначке Банке су у целој Србији биле распоређене и где смо ми Срби били штедуше у Љубљанској или загребачкој Банци. Хрвати су направили Суксесију и осудили Србију за некакав геноцид у хрватској. А бенке су хрвати и словенци повукли из Србије а за српским штедушама ко их шиша. Исто огрони милиони Долра се налази у САД још замрзнуто а одмрнуто је само за Хрвате и Словенце. За српску имовину коју ми још увек имамо право то хрвате не интересује. завади па владај.
danilo obradovic
Vidi se iz dosadasnjeg perioda da se bespotrebno odugovlaci sa pravednom raspodelom to nije problem Srbije a ni ostalih vec mentora sukcesije pored validnih papira protezira se pravno obavezujuca odluka zasnovana na argumentaciji .
Љиљана
Људима, Србима, одузели станарска права, национализовали српска предузећа - шта је то? Ко ће то надокнадити? Где су пензије које су ускратили том народу? Хрватска предузећа највише послују у Србији-све самопослуге су њихове, и профит где иде? То наши политичари дозвољавају, ради добросуседских односа. Народе опамети се!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja