Bukovo drvo, kanvas platno i dobro osmišljena konstrukcija čine ovaj tip stolice praktičnom varijantom nameštaja na sklapanje. Rasklopi i sedi, sklopi i ponesi ili odloži u kućicu za alat do sledećeg proleća. Spada u red jeftinog nameštaja za korišćenje na otvorenim prostorima stana (balkonima, terasama, lođama) ili u baštama porodičnih kuća, gde je svrstavaju u tzv. baštenski nameštaj. Drvena konstrukcija se sklapa po vertikali bez obzira na to da li noseća konstrukcija ide po paralelnom principu ili po „iks” sistemu. Pri sklapanju, platno se povinuje nameri da postane nebitno dok pri rasklapanju postaje suštinski važno za tako zahtevnu funkciju kao što je sedenje. U svakom slučaju, od dizajnera se očekuje da za jedan, na prvi pogled veoma skroman komad nameštaja, odabere najbolju drvenu građu i najizdržljivije platno, da osmisli izuzetno stabilnu konstrukciju, spremnu da obezbedi udobnost i sigurnost prilikom korišćenja, što je arh. Ladavac dosledno ispoštovao.
Raspon vrednosti ove stolice najviše se ogleda u tome ko je korisnik iste. Omiljena među filmadžijama širom sveta, nju su tokom snimanja filmova koristili svi, od reditelja do glumaca i pomoćnog kadra. Ako je na zadnjoj strani platnenog leđnog naslona ispisano ime Bili Vajlder ili Merilin Monro, ako je korišćena za vreme snimanja filma „Neki to vole vruće”, onda je ona neprocenjivi antikvarni predmet iz domena istorije filma. Bez obzira na to što se gotovo i ne razlikuje od one iz baštenske kućice u kojoj čeka proleće i čija je cena na sniženju oko 50 evra!
Jedna stara fotografija prikazuje pomenutu glumicu na nekakvoj ledini kako sedi na stolici na čijem je rukonaslonu pričvršćen držač u koji je uglavljen ogroman otvoreni beli suncobran. Pored nje stoji Artur Miler u razgovoru s rekviziterom. To je samo jedna od bezbroj scena na kojoj ovakva stolica vredi milion dolara.
Branko Ladavac
Industrijski dizajner i arhitekta, rođen je kod Poreča u Istri 1937. godine. Na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu završio je odsek Unutrašnje arhitekture. Redovni je član ULUPUDS-a sa zvanjem istaknutog umetnika i nagradom za životno delo. Sarađivao je s većim brojem industrija nameštaja u bivšoj Jugoslaviji i dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za multifunkcionalni sobni nameštaj, naročito onaj namenjen porodičnom stanovanju. Pragmatičan, osluškivao je zakone tržišta i uvek bio na strani realnih životnih potreba korisnika. Bio je respektovan kako od strane izvođača tako i od strane prodajne mreže, koja je s uspehom plasirala njegov nameštaj na domaćem ali i na inostranom tržištu. Jedan je od retkih koji je istraživanje tržišta shvatao kao putokaz za kreiranje programa.
Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs
