sreda, 05.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 18.11.2019. u 18:00 Vojislav Guzina

Novi budžet, stari problemi

I pored rasta u poslednje dve godine, imamo ekstremno mali BDP i za ovakve plate u javnom sektoru i zarade u privredi. Za veće investicije, pogotovo
(Срђан Печеничић)

Već početkom novembra vlada je utvrdila predlog budžeta za narednu godinu i uputila ga Narodnoj skupštini na usvajanje, i velike su šanse da bude usvojen u zakonskom roku. Baš kao u uređenim državama.

Što se samog predloga budžeta tiče, na prvi pogled deluje ohrabrujuće. Zasnovan je na pretpostavljenom realnom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u narednoj godini od četiri odsto, što je sasvim moguće, imajući u vidu rast u prethodnoj godini (2018) od 4,3 odsto, i ovogodišnji koji verovatno neće biti manji od planiranog (3,5 odsto). Predviđen je deficit budžeta od svega 20,2 milijarde dinara odnosno 0,3 odsto BDP-a. Skoro neverovatno, ako se setimo 2014. godine koju smo završili sa deficitom od 2,2 milijarde evra, odnosno skoro sedam odsto tadašnjeg BDP-a. Očekuje se i dalji pad javnog duga, sa trenutnih 52 na 50,3 odsto BDP-a na kraju 2020. godine, a nije bez osnova ni ocena ministra finansija da je predloženi budžet – razvojni, s obzirom na to da je za kapitalne investicije predviđeno 199 milijardi dinara, odnosno 15 odsto ukupnih budžetskih rashoda. Predviđa se i postupno smanjenje poreza i doprinosa na zarade.

Nažalost, i pred ovim budžetom, kao i prethodnim, stoji niz ograničenja, koja ostaju i nakon njegovog izglasavanja. I pored rasta u poslednje dve godine, imamo ekstremno mali BDP i za ovakve plate u javnom sektoru i zarade u privredi. Za veće investicije, pogotovo. Osim pozitivnog iskoraka sektora IT (informacione tehnologije), veći deo privrede odbacuje nizak učinak, meren iznosom i rastom BDP-a, u odnosu na angažovane resurse. U takvoj situaciji vlast često čini poteze i donosi odluke koje, na dužu stazu, nisu u interesu ni građana, pa ni same vlasti.

Recimo, način povećanja plata u javnom sektoru. Medicinskim sestrama, kaže ministar finansija, 15 odsto, lekarima 10 odsto, a državnoj upravi osam odsto, što znači u proseku oko 8,5 odsto. Povećanje plata po principu „gašenja požara” bez neophodnog sistemskog rešenja, koje i ako bude, uopšte, ikada doneto (platni razredi), biće neprimenljivo sve dok se, opet političkim odlukama, ne uspostave koliko toliko objektivni odnosi u platama u javnom sektoru. Nije sporno da je medicinsko osoblje slabo plaćeno, ali nam ništa manje ne nedostaju visokomotivisana i kompetentna državna uprava i druge javne funkcije.

Drugo, ušlo se u budžet sa povećanjem plata iznad rasta BDP-a, osim ako inflacija ne pogura nominalni rast BDP-a na 8,5 odsto (realni rast 4 odsto plus rast cena od 4,5 odsto), a u tom slučaju se i sve druge projekcije i planovi dovode u pitanje. Nije uteha što je projektovanim budžetom pokriven taj rast, jednostavno rast plata, uopšte, iznad rasta BDP-a ne može se ekonomski braniti.

Neki ekonomisti procenjuju da će se ovoliki rast plata u javnom sektoru i povećanje penzija pozitivno odraziti na privredni rast i zarade u privredi. Malo verovatno. Možda u masi zbog veće zaposlenosti na kojoj, uglavnom, i zasnivamo rast BDP-a. Ako i dođe do osetnijeg rasta prosečne zarade, delom i pod uticajem vlasti (minimalna cena rada i sl.), to će neminovno biti nauštrb dobiti kao osnove za investicije. Doduše, prosek neto zarada se može povećati i smanjenjem poreza i doprinosa na zarade, mada je smisao te mere sniženje troškova poslovanja i podsticanje novog zapošljavanja.

Na ovom nivou BDP-a i javni dug predstavlja ozbiljan problem. To što je pao sa 70 na 52 odsto i sutra možda na 50 odsto BDP-a, ne znači mnogo. I dalje je prevelik i iznosi 23,9 milijardi evra, što je značajna brana za novo zaduživanje ma koliko bilo neophodno. I pored toga, vlasti poručuju, verovatno više radi podgrevanja nade pred izbore – finansijsku konsolidaciju smo završili, sada sledi faza razvoja i rast standarda građana. Da li je tako? Obično su zdrave finansije posledica razvoja ekonomije, a ne obrnuto.

Ali dobro. Neke preduzete mere i one koje se najavljuju (veća ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje, inovacije) kao da govore o spremnosti za razvojnu politiku koja znači podizanje kvaliteta zapošljavanja u korist veće zastupljenosti skupljeg živog rada u stvaranju BDP-a, čvršću i intenzivniju povezanost nauke i privrede, rečju, veću oslonjenost na sopstvene i materijalne i ljudske resurse, bez čega nema visokog i održivog rasta. Reklo bi se da namera vlasti da razvojnu politika menja u tom smislu nije sporna, samo je pitanje da li je dorasla izazovu pred kojim se nalazi.

Ekonomista, Beograd

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
Komentari1
a6254
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

сивошевић
одичан чланак

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja