četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02

Za ćirilicu ili protiv latinice

​Kao što julijanski i gregorijanski kalendar ne utiču na vreme u svakodnevnom životu, tako paralelno postojanje ćirilice i latinice u praksi srpskog jezika ne utiče na srpski jezik
Autor: Vladimir Pavlovićnedelja, 17.11.2019. u 18:00
(Срђан Печеничић)

Opet se zahuktala rasprava oko srpske dvoazbučnosti koja me kao prevodioca i nekadašnjeg pedagoga posebno zanima. Izgleda da je reč ili o zabuni ili nekakvom umišljaju. Kakvom?

Jezici su stariji od pisama i imaju svoju logiku i zakonitost razvoja potpuno nezavisnu od pisma kao prateće alatke.  Jezik, naravno, utiče na pismo, ali obrnuto ne važi.  Jednako kao što julijanski i gregorijanski kalendar ne utiču na vreme u svakodnevnom životu, tako paralelno postojanje ćirilice i latinice u praksi srpskog jezika ne utiče na srpski jezik koji, zbog tog dvojstva, nije postao manje efikasan ni kao sredstvo komunikacije, ni kao sredstvo umetničke kreacije.

Kao izrazito kulturološko pitanje, upravo to srpsko dvoazbučje posebno je zanimljivo jer predstavlja veoma značajan element srpskog etničkog identiteta.  Naravno, identitetska obeležja mogu biti i pozitivna i negativna, a reklo bi se da srpski borci za ćirilicu veruju da je srpsko dvoazbučje štetno.  Za šta i za koga? To što, prema tvrđenju samih boraca za ćirilicu, 90 procenata građana Srbije uz ćirilicu ili isključivo koristi latinicu u svakodnevnom životu, nije proizvelo veću nepismenost niti je loše uticalo na srpski jezik. Šta je onda loše u upotrebi dva pisma?

Loše je to, tvrde borci za ćirilicu, što će navodno zbog toga ćirilica nestati iz upotrebe.  Evo već čitavo stoleće dvoazbučje je deo srpskog identiteta, a ćirilica nije nestala, niti se iko i zalaže za njeno nestajanje.  Prvi bih se tome usprotivio. Ali, i tome što se pojedinci vatreno zalažu za nestajanje latinice i to ne samo iz službene, već i iz svake druge javne i privatne upotrebe. Time se borba „za ćirilicu” svodi na nasilnu eliminaciju latinice. Član 10 Ustava propisuje da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, dok se službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom, na osnovu Ustava. Znači, ćirilica uživa prednost, ali je jednako zakonito što se u osnovnoj školi uče oba pisma u okviru nastave srpskog jezika.  Jedini pritisak koji se u poslednje vreme vrši u toj oblasti jeste onaj u korist, dakle, ne spontanog nestajanja već nasilnog eliminisanja latinice iz srpskog kulturnog identiteta.  Neka mi samo niko ne kaže kako 90 procenata građana koji koriste oba pisma nisu validan reprezent etničkog identiteta, da „nisu Srbi” ili, još gore, da nisu „pravi ili dobri Srbi”. Ako tako misle, neka to otvoreno izgovore..

Latinica koju tih 90 procenata građana Srbije koristi uz ćirilicu jeste srpska latinica kad se njom piše na srpskom jeziku.  To što je ona identična s hrvatskom latinicom dolazi otud što su hrvatski i srpski jezik (i bosanski i crnogorski) jedan jezik s različitim standardizacijama i različitim imenima što su proizvod potpuno vanjezičkih, političkih faktora koji imaju svoje objašnjenje, a u nekim slučajevima i opravdanje. O toj činjenici u ozbiljnoj nauci oslobođenoj političkih prinuda i eventualno ličnih frustracija, nema nedoumica.  Zato je besmisleno optuživati lingviste što „ne propisuju” kako bi valjalo upotrebu pisma u srpskom jeziku. Lingvistika je, da ponovimo, nauka, i nije njeno da propisuje, već da opisuje jezik i sve jezičke fenomene. Propisivanjem se bave državni organi koji mogu, a ponekad to i čine, da uvažavaju naučne stavove, ali ih jednako često i ne uvažavaju i to ne samo u oblasti jezika i pisma.

Nevolja s „jezikoslovcima” koji bi da državnom prinudom isteraju jedan od elemenata srpskog kulturnog identiteta jeste u tome što veruju da je etnički identitet nešto nepromenljivo. Ne žele da vide da se čak i najtrajniji element etničkog identiteta, jezik, neprestano menja. I tako je u svim jezicima što prate vrlo dinamičan razvoj stvarnosti koju jezik treba da artikuliše u komunikaciji među ljudima. Da ne spominjem ostale elemente srpskog (i svakog drugog) etničkog identiteta. Nije li Vuk Karadžić nosio fes, čak i u Beču. Šta je srpska kuhinja danas, šta je bila pre sto godina, a šta u vreme Nemanjića? Šta je narodna muzika danas, a šta je bila pre samo četrdeset ili pedeset godina? Kako je pravoslavlje praktikovano pre sto, dvesta ili petsto godina, a kako se danas praktikuje? A postoje i druge dvostrukosti: ekavski i ijekavski izgovor, julijanski i gregorijanski kalendar, pa to nikome ne smeta.

Šta je stvarni problem s dvoazbučjem? Ćiriličnu „Politiku” čitam od detinjstva, iz nje sam pre polaska u školu i naučio ćirilicu, kao što sam iz drugih tadašnjih novina naučio i latinicu, pa se dosađivao u školi na časovima opismenjavanja.  I koristim je i službeno i privatno, kao što i latinicu koristim privatno. Da problem možda nije u nečem drugom, u potrebi da se identifikujemo s idealizovanom nepromenljivom prošlošću kad nismo u stanju da se suočimo s nužno promenljivom sadašnjošću i po definiciji nepredvidljivom budućnošću?

Prevodilac

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari156
c41d8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
Онад када је ћирилица била забрањена у Србији и међу Србима (окупација Срба у Првом светском рату, када је ћирилица изван Србије била строго забрањена и уместо ње наређена латиница, хрватски састав, затим у НДХ, када је ћирилица такође била строго законом забрањена, потом у комунистичкој Југославији, када формално ћирилица није била законом забрањена, али је извршена снажна фавориазција хрв. абецеде од власти све до данашњих 90 одсто латинице и у Србији), Срби и Србија били су поробљени.
Дејан.Р.Тошић
Поштовани гдине Збиљићу,да ли држава може имати суверенитет над својим писмом и језиком уколико свој новац штампа на "двоалфабетском"писму ?На новчаници од 10 динара са ликом Вука Стефановића Караџића исписано је "двоалфабетско" писмо на Српској азбуци и на Словеначко Хрватској абецеди Гајици. На свим кованицама од 1 динара до 20 динара такође уз Српске Манастире и Грб Србије стоји двоалфабетски текст.Делови динара "паре"су одавно Законом ван употребе.Писмо и језик на свом новцу су суверенитет.
Preporučujem 1
Дејан.Р.Тошић
Аутору текста препоручујем да изнова прочита дела Јована Стерије Поповића, да би схватио да ношењем два ручна сата на једној руци од себе у очима других прави "Покондирену тикву".
Драга Мирсин Сибничанин
Текст М. Павловиаћ већ из наслова сугерише ад је "против латинице" онај ко се залаже аз нормално, уобичајено, природно, економично и једино нормално функционално решње питања писма и српског језика у једноазбучју. Тако су, по М. Павловићу, сви народи који имају споменуто нормално решење питања свога језика и свога народа без алтернативних писама (сви престижни народи света) ЗАБРАНИЛИ нечиеј писмо. Чиста сулудост да би преводилац сакрио своју тежњу да Срби изгуеб своје писмо. СРАМОТНО!
Дејан.Р.Тошић
Поштовани, Драга ипак Београдски Универзитет брани ћиририлицу својим етичким кодексом. Нушић би саркастично написао да је Београдски Универзитет управо поништио докторску дисертацију угледном члану друштва зато што је написана Гајевом абецедном латиницом.
Preporučujem 2
Дејан.Р.Тошић
Сваки народ има свој језик и писмо којим пише своју књижевност. Језик и писмо су кауза економске снаге државе и њеног суверенитета. Немањићи су ковали свој новац и писали на њему ћириличном Српском азбуком,као доказ суверенитета и оригиналности и новца и писма.Држава штити своје оригинално писмо јер на такав начин штити и свој језик и економију и суверенитет.Уколико се сопствено оригинално писмо замењује туђим писмом,учећи децу туђим писмом,тад се губи суверенитет и сопственог језика и економије
Дејан.Р.Тошић
Матко,апстракт писма јесте обележавање и заштита свог производа,робе.Тако је од цивилизације Лепенског Вира,Старчева и Винчанске културе,које су знаковима обележавали своје производе.Кад економија нестане изгуби се и писмо и језик,попут Етрурског и ако је Римски Цар Клаудије написао и речник и граматику Етрурског 50.г.н.е.У новијој историји економије дипломатски језик је био Француски,затим Енглески,а затим... Да ли ће икада постојати натпис ћириличном азбукуком на кованици Еура ? НЕ!
Preporučujem 4
Matko
Opa bato! Odosmo u politiku i to iz današnje fotelje! Ma ni danas niko, iole upućen, ne bi mogao izjaviti da su " jezik i pismo 'baza'(?) ekonomske snage države i njenog suvereniteta"!!! Tošiću, kumim te ko boga, prestani se javljati bar za par dana!
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
Дејан.Р.Тошић
@Мекинтош,Нису "Вук и сарадници створили најлепши Славенски језик који можеш писати на два начина а читати на један".Вук је реформисао ћирилични алфабет азбуку по говору Срба и слова из Рашке,Моравске и Рачке школе,од 45 свео на 30 гласова са 30 слова.Није"наука" да сваки језик пишеш са два алфабета а да га читаш на један.Румуни су ћирилицу заменили прво прелазном латиницом,Турци арапско писмо абецедом. Таква проста реплика синхроне замене језика и писма могућа је са сваким фонетским писмом.
Дејан.Р.Тошић
Матко,сваки Кинез ће Вам боље објаснити Вашу недоумицу. Српску азбуку и језик је Вук заштитио за сва времена принципом:Један глас једно слово и пиши као што говориш а читај као што је написано. Људевит Гај је покушао да уреди Хрватску абецеду по истом принципу али неоспорно и са Даничићевом помоћи, без успеха.
Preporučujem 3
Matko
Upravo je "Vuk sa saradnicima" najzaslužniji što danas pišeš (i GOVORIŠ!) tako kako to i radiš. Ne filozofiraj o "nauci" i čik navedi šemu po kojoj je moguće da "SVAKI jezik pišeš sa DVA alfabeta a čitaš KAO JEDAN"!
Preporučujem 1
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja