četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02

Ove nedelje nastavak dijaloga vlasti i opozicije

Druga runda s Evropom u ringu
Autor: Mirjana Čekerevacponedeljak, 11.11.2019. u 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Druga runda međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima uz posredovanje Evropskog parlamenta biće održana ove nedelje, a i Republička izborna komisija nastavlja javnu raspravu o merama koje će preduzeti radi unapređenja izbornog procesa. I dok RIK posle svakog skupa obaveštava javnost o napretku, bez ikakvih detalja u čemu se on sastoji, međustranački dijalog nema neke naročite izglede za uspeh budući da deo opozicije ne učestvuje zbog posredovanja stranaca, a predstavnici SzS-a jer im se ne sviđa format.

Ipak, predstavnici nevladinog sektora, koji učestvuju i u RIK-ovim raspravama i u međustranačkom dijalogu, ističu da pomaka nabolje ima, ali ne mogu da procene da li će to biti dovoljno da se na glasačkim listićima pojave sve političke opcije. Prva runda dijaloga održana je 9. i 10 oktobra, razgovor je vodio bivši poslanik EP, kao njegov izaslanik, ali većina predstavnika opozicije koja je učestvovala nije bila baš oduševljena razgovorom, dok su predstavnici vlasti, ako se izuzme Dragan Marković Palma, lider JS-a, bili, kako su isticali, vrlo zadovoljni. Nekoliko dana posle ovog skupa RIK je započeo organizovanje javnih rasprava, najavljujući da će na njima biti predstavljen tekst nacrta akata koje će doneti RIK i merama koje će preduzeti u cilju unapređenja izbornog procesa.

Dokumenta o kojima se raspravlja na RIK-ovim okruglim stolovima, međutim, bila su tema skoro dvočasovne polemike u Skupštini Srbije između radikala i naprednjaka, budući da je njih pripremila vladina radna grupa za saradnju sa OEBS-om, a vlada ih prosledila RIK-u da ih, kako su isticali, samo potpišu. Radikali, koji kao i DSS ne učestvuju u međustranačkom dijalogu, jer su protiv toga da „naše unutrašnje probleme rešavaju stranci”, isticali su da vlada ne može i ne sme da se meša u poslove RIK-a, a naprednjaci su pokušavali, koliko su mogli, da objasne kako se ne radi o mešanju vlade, ali nisu uspeli radikale da ubede u to.

Radikali imaju svoje predstavnike u RIK-u, pa su izneli i, kako su naveli, neprimereno ponašanje predstavnika nevladinih organizacija prema članovima RIK-a. U svojim saopštenjima predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević, posle svakog sastanka, a do sada ih je bilo četiri, „registruje” sve veće pomake, ali baš ni jednom jedinom rečju ne saopštava u čemu se oni sastoje. Probali smo da ga pitamo, ali on se, po uobičajenoj praksi, nije odazivao na pozive.

Ni učesnici međustranačkog dijaloga nisu mnogo rečitiji u iznošenju utisaka, mada većina njih potroši mnogo reči u izjavama novinarima. Uoči ovonedeljne runde pregovora, poznato je da će, što se stranaca tiče, pored predstavnika EP, Eduarda Kukana i Knuta Flekenštajna, učestvovati Vladimir Bilčik, izvestilac Odbora za spoljne poslove EP za Srbiju, i Tanja Fajon, šefica delegacije zadužena za odnose sa Srbijom. Od domaćih, učestvovaće oni koji su tu bili i prošli put, SRS i DSS ostaju pri ranijem stavu da neće doći, a, sva je prilika, da neće biti ni predstavnika SzS-a. Da predstavnika SzS-a neće biti, što se nezvanično moglo saznati, vidi se i po zahtevima da se promeni format razgovora, tako što će stranci razgovarati odvojeno sa njima i sa predstavnicima vlasti. Za isti sto neće, mada tvrde da su za dijalog, ali, izgleda, žele da odrede i njegove učesnike.

Kad se pogledaju sva ova dešavanja, pitanje je da li smo se uopšte pomakli s mesta, osim što je pitanje naših izbora internacionalizovano i što sada od raznih evropskih predstavnika slušamo dodatne kritike. Učesnici u razgovorima na oba nivoa, kažu da, ipak, pomaka ima.

Bojan Klačar iz Cesida kaže da je, generalno, utisak pozitivan, „pošto je proces razgovora o izborima i rešavanje nekih nagomilanih problema otvoren”. „To je pozitivna vest iz jednog jedinog razloga što od 2012. godine, izbori, iako ih imamo često, nisu bili u vrhu agende u smislu unapređenja izbornih uslova ni na stručnom nivou, niti je bilo razgovora između stranaka kako stvar da unapredimo. Dobro je i što je vlada izašla sa merama, na osnovu kojih su reagovali Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Republička izborna komisija sa svojim javnim raspravama”, kaže Klačar i dodaje:

„Drugi utisak je činjenica da ni u ovom međustranačkom dijalogu, ni u RIK-ovim raspravama ne učestvuju sve relevantne stranke, što, na neki način, pokazuje da je postojeća polarizacija između ključnih političkih aktera  vrlo prisutna i da deo javnosti nije predstavljen u tim razgovorima. Treći utisak je da nije dovoljno pažnje posvećeno medijima, pre svega stvari koje se tiču REM-a i svega što u najširem smislu zovemo pritiscima. Te teme jesu otvorene, ali još nema nikakvog čvrstog pomaka. RIK-ovi predlozi su prevashodno proizašli iz preporuka OEBS-a i domaćih posmatrača, ne sve, ali je deo RIK uvažio, a izdvojio bih obuku biračkih odbora, mogućnost provere birača da li je neko umesto njega glasao i podizanje transparentnosti rada RIK-a”.

Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija, čiji predstavnici, takođe, učestvuju na oba nivoa razgovora, kaže da je dobro što se „Evropski parlament, na neki način uključio, ali najveće nade polažem da će Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (ODIR) od njih čuti neko mišljenje da li su ove reforme koje je vlada predložila nešto što suštinski dovodi do ispunjavanja njihovih preporuka iz 2016. i 2017. godine”. Ističe: „To za Srbiju može da bude najkorisnije, jer je očigledno da je i sama ideja vlade da uđe u nekakve dijaloge o ovom pitanju uzrokovana dosta oštrim kritikama i na zakonodavstvo i na praksu koja se ponavljala iz izbora u izbore. Što se tiče dosadašnjih rasprava, nisam stekao utisak da, za sada, postoji spremnost vlade da ide u neke šire zahvate od onoga što je inicijalno predložila, a utisak je da ne postoji spremnost da se uradi ono što je najveći problem, što se pokazalo kod svih garnitura vlasti, a to je korišćenje mogućnosti za dodatnu promociju preko nosilaca javnih funkcija kroz izmišljanje raznih događaja, što je dragocenije od bilo kakve plaćene izborne kampanje.”

Hoće li svi ovi razgovori i rasprave na kraju pomoći da prolećni izbori budu bolji nego dosadašnji i hoće li rezultirati time da se na glasačkim listićima nađu svi politički akteri, naši sagovornici ne mogu, kako ističu, da kažu.

Nemanja Nenadić navodi da može samo da ponovi ono što su sami akteri izjavljivali i dodaje: „Izbori će u svakom slučaju biti održani. Moja očekivanja, ako se vodeće opozicione stranke ne pojave, jesu da je moguće da bude manje negativnih pojava, jer vlast neće imati toliko potrebe da intenzivira aktivnosti svojih funkcionera, kao ranije.”

Bojan Klačar kaže da će mere koje su predložene za rezultat imati poboljšanje izbornih uslova, ali je „bitnije da li ćemo mi na sledećim izborima u suštini ’uživati’ u prednostima ovog unapređenja, zato što jedan važan deo neće biti rešen do ovih izbora, a to je manje-više odsustvo komunikacije između ključnih političkih aktera u ovom društvu”.

Šešelj: Za razgovor parlamentarnih stranaka

Srpska radikalna stranka neće učestvovati u razgovorima o izbornim uslovima koje organizuju nevladine organizacije ili u kojima učestvuju izaslanici iz Evrope, ponovo je potvrdio njen lider Vojislav Šešelj i ponovio da je neophodan razgovor svih parlamentarnih stranaka.

Prema njegovim rečima, prvo bi trebalo Ustavni sud da poništi tumačenje po kojem poslanik ne može da stavi mandat na raspolaganje stranci, što bi, po njegovoj oceni, vratilo dostojanstvo u Skupštinu Srbije, jer sada ima previše preletača. Kazao je i da treba sprečiti kupovinu glasova tako što će stranke smeti da dele samo reklamni materijal, a ako neko deli šećer, brašno i slično, da reaguje policija. Istakao je da SRS planira da izađe na izbore, ali nije isključio mogućnost bojkota, ako proceni da su uslovi nepodnošljivi, odnosno ako vladajuća koalicija ubaci „mnogo svojih trabanata, kojima će da skupi potpise i oni će da učestvuju u podeli novca iz budžeta za izbore”.


Komentari3
01e90
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Hajduk Veljko
Da li ima smisla?
Dusan
30 godina baceni u nepovrat.Sve isto, ista vlast, isti Seselj koji glumi opoziciju. O pravoj opoziciji ni reci.
Боба
Све док се гласа за странке а не људе у окрузима као што је некада било у Краљевини Србији имаћемо фарсу од демократије а не представнике округа што је једини смислен облик представничке демократије. И ту нам не могу помоћи ни странци нажалост. О медијима и наопаким страначким законима да се и не говори. Увек смо били склони поделама а партијашки систем само то продубљава и служи да се сакрије владавина новца и кланова. Странке би требале бити само лабави оквир а не "вегета" за све.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja