subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03

Draža Mihailović ipak dobio ulicu, ali u Desimirovcu

Skupština Kragujevca usvojila predlog žitelja Desimirovca, pa je vođa četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu dobio ulicu u ovom mestu, ne u samom gradu
Autor: Brane Kartalovićpetak, 08.11.2019. u 11:47
Улица која је понела име команданта Југословенске војске у отаџбини (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Pojedini mediji i dalje izveštavaju da je Skupština grada prihvatila inicijativu Pokreta obnove Kraljevine Srbije da vođa četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu Dragoljub Draža Mihailović dobije ulicu u Kragujevcu – što nije tačno. Razjašnjenja radi, odbornici su na sednici Skupštine grada prošlog petka usvojili predlog žitelja obližnjeg Desimirovca, pa je čiča Draža dobio ulicu u ovom mestu, ne u samom Kragujevcu, za šta se zalagao POKS.

– Inicijativa Pokreta obnove Kraljevine Srbije nije mogla da uđe u skupštinsku proceduru zbog formalne manjkavosti. Predlog je bio načelan i u njemu nije bila naznačena konkretna ulica koju treba da dobije Mihailović. U predlogu Mesne zajednice Desimirovac je tačno navedeno koja je ulica u pitanju, što je, po proceduri, eophodno – navodi Suzana Pavlović, sekretar Skupštine grada.

Predlog da se komandantu Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini dodeli ulica, žitelji Desimirovca su preko mesne zajednice uputili decembra 2018. godine, a inicijativa POKS-a je na adresu Skupštine grada Kragujevca stigla u aprilu ove godine.

– Inicijativa POKS-a može da uđe u redovnu proceduru, čime se otvara mogućnost da Dragoljub Mihailović zaista dobije ulicu ili trg u samom Kragujevcu, onako kako je to ova organizacija predložila. Za sada je Draži Mihailoviću dodeljena ulica u naseljenom mestu na teritoriji grada, kako se to kaže administrativnim rečnikom – objašnjava Pavlovićeva za „Politiku”.

Desimirovac je od Kragujevca udaljen desetak kilometara, a ulica koja je nazvana po četničkom vođi zvanično nosi naziv Đenerala Draže Mihailovića. U predlogu Desimirovčana je naznačeno da je reč o ulici broj 4, koja ima sledeći opis: „Ulica počinje od ulice 1, između k. p. 818 i k. p. 970/2, ide delom duž k. p. 813, prelazi na k. p. 775, na kojoj se završava između k. p. 769/3 i k. p. 778/2, sve u KO Desimirovac.”

– To je prva levo posle „Agrožikena” – objašnjava nam zamenik predsednika POKS-a Mirko Čikiriz.

(Fotodokumentacija Politike)

U razgovoru za „Politiku” Čikiriz insistira na suštini inicijative političke organizacije koju predstavlja.

– U ovom slučaju je važna suština jer je Kragujevac postao prvi veći grad u Srbiji na čijoj teritoriji je jedna ulica nazvana po Dragoljubu Mihailoviću. Tim činom je ispravljena nepravda prema jednoj od najznačajnijih ličnosti u istoriji Srbije – navodi naš sagovornik, inače državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Posle reakcije Kragujevčana, koji su nezadovoljstvo odlukom Skupštine grada iskazali na društvenim mrežama, oglasio se i Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata. Subnor Kragujevca i Šumadije u saopštenju navodi: „Osuđujemo stav odbornika bez obzira na ideološku i političku pripadnost jer su zaboravili na žrtve četničke kame.”


Komentari66
b986d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

iz glave
Дража није био вођа четничког покрета већ комадант ЈВуО, једине легалне војске на тер Југославије до 1944. А четништво је било вид борбе, пошто је фронтовски, армијски био немогућ. Четништво је српска реч за герилу и партизанство. Јадно је да "наши" историчари не знају или намерно изобличију догађаје, што нас, како видимо, у ових 30г прескупои кошта. Верујем да Ђенерал са Војводама и Ђенералима дружи и чека још неколико њима равних да допуне плејаду српских војничких дивова.
Леон Давидович
Када је војска Краљевине Југославије након Априлског рата капитулирала за освајача то јест снаге Осовине нико више ко им пружа отпор није легитиман већ је за њих легитиман само онај ко њима служи и тако су се понашали до краја рата.. За Савезнике који се боре против Осовине легитиман је онај ко се бори против Осовине. На основу борбе НОП-а против Осовине Савезници су их након Техеранске конференције сматрали легитимним савезником у борби против Осовине и тако је било до краја рата.
Preporučujem 2
Tasa
Krajem 1941 g. JU vlada u Londonu prihvatila je Drazine cetnike za svoju vojsku, a januara 1942 preimenovala u JVUO. Legitimna vojska je morala da postuje medjunarodne ratne zakone i konvencije, pa su zbog toga cetnicki zlocini jos tezi. Legitimitet se stice borbom,gubi pasivnoscu. Draza je legitimitet izgubio 1943 na Teheranskoj konf. Kada su NOP i Tito priznati za jedinog legitimnog predstavnika JU naroda, uskracena mu pomoc i usmerena partizanima.
Preporučujem 5
Branko MB
@Kenedi.Napisali ste meni da treba da znam da su četnici od 1941-1945 godine bili na strani Nemaca.Ja znam da je to rekao drug Tito ali ja znam da sam učio istoriju NOB-a i da sam zapamtio da su partizani i čet-nici zajedno oslobodili Višegrad koji je bio u sastavu NDH i da su partizani i četnici imali zajedničku fabriku municije u Užicu.To piše u jednoj knjižici "Borba naroda Jugoslavije 1941-1945.
Леон Давидович
У борби против окупатора и квислинга погинуло је око 300000 бораца НОР-а, а фасификатори историје тврде да су се борили само против ЈВуО. Из тога би произашло да су толики изгинули од ЈВуО. То је противно сваком логичном размишљању што значи да фалсификатори историје ни о чем и не размишљају већ само избацују пропагандне пароле.Или на пример ко је учествовао у ослобођењу Београда и завршним операцијама за ослобођење земље?
Горан М.
Сви који су против Драже су за Тита, његова дела и уређење државе по његовом укусу. Зато се баталите проповеди о Србству.
Магла, магла...свуда око нас.
Прво о четницима, њиховој борби и понашању према народу и свима онима који нису мислили као четници Д. Михајловића могу да говоре само они који су на својој кожи осетили четничке кољаче- тројке у шубарама, с камама и бајонетима. Сви други морају да се служе само документима. Прво од самих четника, затим немачких архива и страних изасланика и не тако малих филмских материјала. Несрећа је што су Срби уништили немачку филмску архиву хиљаде км. филмске траке из Ташмајданских лагума.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja