sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:03

Godine života nisu prepreka da se rodi drugo dete

Visokoobrazovane žene odlučuju se za proširenje porodice kad procene da se njihov partner dobro snašao u ulozi roditelja i ako mogu da računaju na baka-servis
Autor: Katarina Đorđevićčetvrtak, 07.11.2019. u 21:00
(Фото А. Васиљевић)

Prvo dete nastaje kao rezultat ženine potrebe da se ostvari u ulozi majke, a drugo dete je najčešće rezultat njenog subjektivnog zadovoljstva životom – partnerom, poslom i podrškom šire porodice, pokazalo je istraživanje dr Vladimira Nikitovića, višeg naučnog saradnika Instituta društvenih nauka. Studija, koja je sprovedena na reprezentativnom uzorku visokoobrazovanih žena koje su postale majke, takođe je pokazala da ekonomski status jeste povezan sa osećajem sreće, ali nije presudan za donošenje odluke o rađanju drugog deteta. Na žene sa fakultetskom diplomom finansijske mere populacione politike nemaju bitnog uticaja – one se neće odlučiti na rađanje drugog i trećeg deteta samo zato što je država povećala roditeljski dodatak.

Međutim, one će proširiti porodicu ako procene da se njihov partner dobro snašao u ulozi roditelja, ako su imale pomoć „baka servisa” i ukoliko porodiljsko odsustvo nije imalo negativnih posledica po njihovu karijeru.

„Rezultati poslednjeg popisa stanovništva ubedljivo svedoče da je Srbija postala zemlja jedinaca, jer najveći broj bračnih parova u našoj zemlji ima samo jedno dete. Naime, čak 764.546 porodica gaji jednog naslednika, 591.114 porodica ima dvoje dece, a samo 99.368 porodica ima troje dece. Popis je takođe pokazao da visokoobrazovane  u proseku imaju jedno dete manje dece od žena sa završenom osnovnom školom, a to je u demografskom smislu ogromna razlika. Ovaj podatak često se tumačio ’razmaženošću’ visokoobrazovanih žena, a suština je tome da one očekuju da im društvo pomogne da usklade rad i roditeljstvo. Imajući u vidu činjenicu da se u savremenim demografskim studijama sve više istražuju psihološki i subjektivni uzroci fertiliteta i konstatuje da je iskustvo sa prvim detetom značajno za odlučivanje o drugom i trećem nasledniku, uradili smo istraživanje na uzorku od 720 visokoobrazovanih žena, prosečne dobi od 33 godine života koje su se već realizovale u ulozi majke”, priča dr Vladimir Nikitović.

Rezultati ovog istraživanja, objavljeni na međunarodnoj konferenciji demografa u Novom Sadu, ubedljivo svedoče da postoji snažna veza između subjektivnog osećaja sreće i smisla života i želje da se rodi drugo dete. Ovo istraživanje takođe je pokazalo da godine žene nisu prepreka za ostvarenje namere da rodi drugo dete – pod uslovom da je žena zadovoljna životom, jer visokoobrazovane žene prvo dete češće rađaju u četvrtoj deceniji života. Iako se ranije smatralo da rađanje u kasnijim godinama smanjuje šansu rađanja drugo dete, ovo istraživanje to demantuje.

– Bez obzira na to da li je majka rodila prvo dete u dvadesetim ili tridesetim, ono će se odlučiti na drugo dete ako je zadovoljna bitnim stvarima u životu. Osim toga, mamina procena kako se tata snašao u roditeljstvu, da li sa njom deli i lepe i manje lepe strane  odgajanja deteta, takođe utiče na njenu odluku o rađanju. Finansijski status porodice jeste važan, ali nije odlučujući za proširenje porodice. Majkama su važni tzv. potporni sistemi u porodici i društvu, a ovaj zaključak se slaže sa evropskim istraživanja sprovođenim u poslednjih dvadesetak godina koja ubedljivo dokazuju da je plač beba glasniji u porodilištima onih zemalja što porodicama na različite načine pomažu da usklade rad i roditeljstvo.

Sistemi društvene podrške su razni – počev od dovoljno slobodnih mesta u vrtićima, preko obezbeđenih obroka za decu u školi, servisa za pranje i peglanje i zakonskih propisa koji na dobar način regulišu rodnu ravnopravnost u praksi, kao što je obavezno porodiljsko odsustvo za muškarce. Drugim rečima, zadovoljstvo partnerom znači da on nije vršilac dužnosti „bankomata” u porodici već ravnopravno učestvuje u roditeljstvu – objašnjava naš sagovornik. 


Komentari27
0f1b7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Danijela
Fantastican clanak. Sa 42 sam dobila dete i VSS sam. Pricati zasto tako kasno pa zato sto nisam htela da zivim u plemenskoj zajednici a u nasoj zemlji resiti stambeno pitanje je tesko pa makar to bila garsonjera. Sve vrste obrazovanja odlazu porodicu iz istog razloga. Htela sam odmah drugo, medjutim drzavni organ gde sam radila se pobrinuo da ostanem bez posla odmah posle porodiljskog, a druga polovina je nastavila da zivi samacki zivot pre toga. Od drugog sam odustala, a njega vratila mami.
Бранислав Станојловић
35 година између две ћерке са сином у средини. Најстарија пуни 49 идуће недеље. Није имала деце па сам морао сам да повећам племе.
Darbo
Moja supruga i ja imamo četvoro dece, od prvog dana sam pomagao oko njih. i igre i učenje i sve ostalo. Ni ja ni supruga nismo fakultetski obrazovani samo srednja. Na svu sreću deca su sjajna jedna završila fakultet jedna pri kraju a drugih dvoje odlični studenti. Postali smo i baka i deka i nadam se da ćemo od svakog imati još bar po dvoje troje unučadi. Nije toliko važno da li je neko visoko obrazovan bitno je kako vaspitava decu.
Nina Ris
Dosadni ste sa tim istraživanjima da li žene hoće da rađaju ili ne. Zašto ne pitate muškarce? I oni su tu da odgoje tu decu koja uglavnom padnu na ženu. Moji prijatelji - muškarci sa po dvoje dece kažu da bi vrlo rado da su "ostali na jednom". Nekim muškarcima ni jedno nije potrebno niti se trude da ga dobiju ni da ga podižu. A neki koji imaju dvoje ili više od dvoje napuste tu decu, naročito ako sa drugom ženom zasnuju porodicu i ponovo dobiju dete. Onda deca "od pre" ne postoje više!
Aleksandra
Pa kad muskarci u Srbiji ne zele da dignu prst da pomognu majci oko cuvanja dece (jer je to 'zenski posao' iako majske su zaposlene i jedva imaju vremena za sebe), onda nije ni cudo da ne zele da imaju jos dece. One cuvaju svoje dete i drugo veliko dete, to jest, njihovog muza.
Anka
@Mustafa, ko ste vi da odlicujete gdje je kome mjesto? Svako ljudsko bice ima vlastiti mozak, i pravo da upravlja sa svojim zivotom.
Preporučujem 23
Mustafa Aga
Zeni je mesto u kuchi da podize decu i vodi rachuna o domachinstvu...Muz je tu da bude zaposhljen i zaradi za domachinstvo...To shto smo vremenom izvrnuli ove uloge pa zene zele da rade da bi bile nezavisnije od supruga...Tu svi problemi u porodicu pochinju...
Preporučujem 24
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja