petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Brinu o štićenicima domova dok se ne snađu

Tridesetak mladih, koji punoletstvom ili završetkom školovanja gube pravo na domski smeštaj, dobilo je zaštitnika u Centru „Grig”
Autor: Katarina Đorđevićutorak, 05.11.2019. u 22:55
Дом за децу без родитељског старања у насељу Браће Јерковић (Фото Р. Крстинић)

U domovima za decu i mlade bez roditeljskog staranja detinjstvo provodi 609 mališana, koji su zbog problematičnih porodičnih odnosa roditeljsko gnezdo privremeno ili trajno zamenili za domski smeštaj. Kada napune 18 godina, oni moraju da napuste ovu socijalnu ustanovu, a zakonodavac ostavlja mogućnost da mladi ostanu u domu do kraja redovnog fakultetskog školovanja, odnosno do 26. godine života. Kada država kao „treći roditelj” prestane da vodi institucionalnu brigu o njima, najveći broj mladih nalazi se na ozbiljnoj životnoj prekretnici, jer zbog neadekvatnog obrazovanja najčešće nisu konkurentni na tržištu rada. Deficit socijalnih veština i manjak samopouzdanja dodatno ih usporava u životnom opredeljenju kuda i kako dalje.

Sve su to bili razlozi zbog kojih je Centar za socijalno preventivne aktivnosti „Grig” u saradnji sa Centrom za zaštitu odojčadi, dece i omladine i kolegama iz civilnog sektora, početkom godine započeo projekat „Zajedno smo jači” koji podrazumeva pružanje različitih vidova podrške osamostaljivanju mladih bez roditeljskog staranja.

Kako u razgovoru za naš list objašnjava Nataša Raičević, izvršna direktorka Centra „Grig”, glavni cilj projekta je osnaživanje mladih bez roditeljskog staranja za uspešno savladavanje životnih izazova koje napuštanje domske zaštite nosi sa sobom. Od početka godine više od 30 mladih prošlo je kroz ovaj projekat, a konačni rezultati biće predstavljeni na konferenciji u decembru, najavljuje naša sagovornica.

– Za veliki broj mladih dan kada im prestaje status domskih štićenika predstavlja veliki izazov i stres. Retki su oni koji su tokom svog boravka u domu održavali odnose sa roditeljima i rođacima i još su ređi slučajevi da su imali kvalitetne odnose sa porodicom, jer je dom postao njihova životna adresa upravo zbog poremećenih porodičnih odnosa. Sudbine mladih osoba koje sa koferom izlaze iz ustanova socijalne zaštite na ulicu veoma su različite – neki sa drugarima iz doma iznajmljuju stan, drugi imaju kontakte sa vaspitačima iz doma ili sa članovima šire porodice koji im pomažu u osamostaljivanju, a treći su potpuni sami i prepušteni sudbini. U želji da mladima koji nemaju kvalitetnu podršku pomognemo da krenu pravim putem na životnoj raskrsnici, mi smo  realizovali ovaj projekat u saradnji sa organizacijama „Cepora”, „Mreža” i „Moj krug” koji okuplja mlade izašle iz sistema socijalne zaštite – objašnjava naša sagovornica.

Nataša Raičević ističe da napuštanje roditeljskog doma i život u domskom smeštaju za veliki broj mladih predstavlja ozbiljnu traumu, zbog čega se neretko dešava da ozbiljno popuste u školi, da ponavljaju razred ili prekinu obrazovanje. Činjenica je da život u socijalnoj ustanovi određenom broju štićenika nije predstavljao prepreku za završavanje fakulteta, ali i oni sa svojom univerzitetskom diplomom dele sudbinu velikog broja nezaposlenih mladih osoba u našoj zemlji.

– Zahvaljujući gradskim vlastima Beograda, za mlade koji su izašli iz ustanova za decu bez roditeljskog staranja na teritoriji glavnog grada obezbeđeno je nekoliko socijalnih stanova u kojima najčešće žive kao cimeri i dobijaju novčanu pomoć u iznosu od oko 25.000 dinara, sve dok se nalaze na birou za nezaposlene. Međutim, veliki broj mladih ostao je samo na osnovnoškolskom obrazovanju, što bitno problematizuje njihovu situaciju. Iako su oni prilikom boravka u domu informisani da im status domaca prestaje sa punoletstvom, odnosno završenim redovnim školovanjem, mladi svoj izlazak iz doma simbolično doživljavaju kao ponovno izbacivanje iz kuće. Nažalost, nema zvaničnih istraživanja o tome šta se sa mladima dešava kada napuste ustanove socijalnog staranja – konstatuje Nataša Raičević.

Ona dodaje da se štićenici domova često pasiviziraju, jer neko drugi kuva, pere, pegla i donosi odluke o njihovoj svakodnevici, pa mnogi od njih nemaju praktične životne veštine – ne znaju gde se plaćaju računi za komunalije, kako se kuva pasulj, kako se uključuje veš-mašina, a kako se piše radna biografija kada se konkuriše na neki posao. S druge strane, imaju snažan osećaj da ih društvo ne prihvata i da se odnos socijalne zajednice prema njima kreće u rasponu od sažaljenja do sumnjičavosti.

– Znajući kakav težak životni i psihološki teret nose štićenici domova, potrudili smo se da ih kroz ovaj projekat osnažimo na različite načine, počev od individualnog savetovanja, preko povezivanja sa ustanovama u zajednici, kao što su centar za socijalni rad, nacionalna služba za zapošljavanje, policija i omladinske zadruge, pa sve do međusobnog povezivanja mladih koji su napustili ustanove socijalne zaštite – zaključuje Nataša Raičević.


Komentari4
0207f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Da li je ustanova jedina opcija za te mlade ljude? Da li se radi na povezivanju sa roditeljima ili nekim članom familije kako bi deca odrastala u porodičnom okruženju a ne u instituciji? Zanimljivo bi bilo znati nešto više o ovome.
Doris
Ovo je dokaz neorganizacije i dokaz da socijalni radnici ni sami ne shvataju ozbiljnost svog poziva. Zbog čega su birali taj poziv? Da li zbog toga što ih niko ne poziva na odgovornost? Ili zbog sigurne plate?! Odrasla sam bez roditelja i imam samo negativno iskustvo sa tim ljudima. Nažalost situacija i praksa se i poslije toliko godina nije promijenila. Ispaštaju mladi koji su već pogođeni zlom sudbinom.
stojsavljevic nikola
ima i losih primera kao stoje decije selo u sremskoj kamenici,koje je u aprilu 2017 isteralo .tada maloletnu katarinu djuric i bacili je na ulice beograda gde prolazi golgotu i stradanja ,ovo se moze proveriti i u socijalnoj sluzbi grocka koja za 5 godina nije nijednom bila kod nje,
Растко Дијаспорац
Каква је онда то установа за младе, ако их не уче основним животним вештинама?Ко надгледа рад те установе? Ко плаћа за постојање таквих установа? Зар је могуће да се нико досад није запитао ко је одговоран да младе људе припрема за живот.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja