sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47
NE SAMO O POSLU: IVANA KNEŽEVIĆ

Naučnica s dušom poete

Doktorka u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi rukovodi timom naučnika, u Lozani predaje na Medicinskom fakultetu, a kad se osami iz nje izviru prelepi stihovi o zavičaju
Autor: Miroslav Stefanovićutorak, 05.11.2019. u 13:14
(Фотографије из архиве И. Кнежевић)

Za prof. dr Ivanu Knežević slučajno smo saznali. Prijatelji iz Novog Sada pozvali su nas na promociju njene prve zbirke pesama „Pletenice od snova”, i dodali: „Zanimljiva osoba. Svetski stručnjak u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi.”

Promocija u Gradskoj biblioteci bila je za pamćenje. Toliko ljudi odavno nije viđeno na jednom takvom okupljanju. Ivana je blistala i bila ponosna, njena majka Sofija još više. Dan-dva kasnije sa suprugom Borislavom otputovala je u Ženevu, gde živi i radi.

Ivana je iz Čuruga, lepog mesta u Bačkoj. Tu su joj koreni. S pet godina se doselila u Novi Sad u kojem je provela detinjstvo i ranu mladost. Imala je osam godina kad joj se rodila sestra Biljana. Stana, baba po ocu, ulepšala joj je detinjstvo svojim pričama. Posle je završila medicinu, radila u Beogradu kao lekar, da bi se zatim otisnula u Svetsku zdravstvenu organizaciju.

– Radim ono što volim – kaže skromno. – Rukovodim timom naučnika koji se bave razvojem i kontrolom novih vakcina i biotehnoloških preparata, kao i pripremom međunarodnih standarda i smernica za proizvodnju, ocenu kvaliteta, neškodljivosti i efikasnosti tih preparata. Radna nedelja često ume da traje i po 60, 70 sati. Službena putovanja odnose mnogo energije, ali i donose nova saznanja, ideje, uspešno obavljene zadatke.

Nostalgija za Novim Sadom

Na Medicinskom fakultetu u ovom gradu diplomirala je 1990. godine s ocenom 9,21. Nostalgična je priča o tome kako se Novi Sad i ona obraduju jedno drugom svaki put kad dođe izdaleka. I pesmu mu je posvetila pod nazivom „Večeras sam srela svoj grad”.

Kad smo kod Ivaninih stihova, jasno je „da u njoj već dugo bitku vode bića dva: naučnica i pesnikinja”. Priznaje da je dugo stihove nosila u svojoj poetskoj duši, dok nije odlučila da ih otkrije i podeli s čitaocima. Stihovi su joj prelepi. U njima kazuje o mirisu novosadskih lipa, stranicama devojačkog spomenara, čarobnjaku, a oni koji donose bujicu emocija glase: „Večeras pevam za sve Laze i Lenke / za njihovih nežnih  duša senke / za sve one koji tajno vole / i Veneri se pred počinak mole...”

Nekako u isto vreme kad je diplomirala, upoznaje Borislava Kneževića, mašinskog inženjera, Beograđanina, koji joj nudi brak i preseljenje u glavni grad. Lekarski staž počinje u Gradskoj bolnici. Stanovali su u porodičnoj kući Milene i Živana, muževljevih roditelja na Voždovcu. U tom divnom ambijentu uselila se i najveća radost: rodio im se sin Dušan, danas 27-godišnji advokat u Cirihu.

Beograd joj je ostao u srcu i lepom sećanju, ali je karijeru i život nastavila u Ženevi. Umnogome je podseća na Novi Sad. Istina, njeno Labudovo jezero je lepše i veće, ali je novosadsko u Dunavskom parku nekako toplije.

– U SZO radim od 2000. godine. Autor sam više od 60 tehničkih dokumenata i preko 50 radova u stručnim časopisima od međunarodnog značaja. To je ono što sam želela: puno izazova, putovanja, saradnja sa vrhunskim stručnjacima, ogroman napor da se opstane u vrhu, uprkos velikoj konkurenciji – nabraja Ivana.

Vakcinologija njena oblast

Kneževićima je ovaj švajcarski grad doneo izazove u profesionalnom, ali i privatnom životu. Osim engleskog, Ivana je morala da usavrši i francuski jezik koji je učila još u Novom Sadu. Borislavu je bilo teže, jer je morao da nauči francuski i da nađe posao mašinskog inženjera, specijalizovanog za grejanje i ventilaciju. U kući su brižno negovali srpski jezik.

– Nezaboravne trenutke sa suprugom i sinom jednom ću staviti na papir, možda i među korice knjige, kao odu radosti i zahvalnosti – otkiva planove ova naučnica.

Njen otac Stevan Lazić preselio se u nebeske visine, a tako bi volela da je živ, jer ju je, kako je i na promociji emotivno ispričala, podržavao u svim njenim planovima, željama, htenjima. Kad se 1993. godine zaposlila u Agenciji za lekove i medicinska sredstva, gde je takođe radila na ispitivanju kvaliteta vakcine, hrabrio je: „Bravo, samo napred!” Doktorsku disertaciju u oblasti virusnih vakcina odbranila je 2007. godine u Beogradu. Sada je na relaciji Ženeva–Lozana. Ili još preciznije: Švajcarska–svet. U Lozani, na tamošnjem Medicinskom fakultetu, počasni je profesor, predavač i mentor studentima postdiplomskih studija u oblasti vakcinologije.

Novom Sadu se vraća kad god joj uslovi dozvole. Voli da doputuje u bačku ravnicu kako bi prošetala novosadskim ulicama i dobila inspiraciju za nove stihove. Posle napornog rada, često se osami i piše pesme. Vojvodinu voli i zbog toga što su baba Jeca i deda Laza njenim čuruškim danima dali notu iskonske lepote, pripadnosti žitnici, umeću ljubavi i negovanju domaćih životinja i biljaka. Priseća se dana kad je odlučila da napusti zemlju:

– Tih godina život u Srbiji nije bio nimalo lak. Pamtim redove za mleko, pripremanje domaćeg hleba, čokoladnu ratnu tortu. Sve to budi uspomene na hrabro preživljavanje s kreativnim rešenjima. Odlučila sam da odem jer sam znala da je Svetska zdravstvena organizacija veliki naučni izazov, nešto gde ću sticati nova znanja i napredovati.

Bila je prvi polaznik programa SZO 1996. godine u Londonu na usavršavanju u testiranju virusnih vakcina. Po povratku u Beograd, osniva virusološku laboratoriju u tadašnjem Zavodu za farmaciju.

Sa suprugom je, najčešće vikendom, u podnožju Alpa, odakle voli da krene na planinarenje ili na skijanje. I, zna da su tamo, iza mnogih planina, brda i dolina Beograd i njena Bačka. Njena zemlja koju voli i kojoj se uvek vraća, bez obzira na to što je svetski priznati naučnik.

UVEK SA „POLITIKOM”

Život u Švajcarskoj je Ivani i njenoj porodici doneo redovna putovanja na relaciji Ženeva–Beograd. Deo rituala na beogradskom aerodromu je i kupovina „Politike” koja u ručnom prtljagu stigne i do ovog švajcarskog grada. U svojoj „kutiji za nakit” čuva stranicu našeg lista od 30. avgusta 2007. sa fotografijom Novaka Đokovića za koga kompletna porodica vatreno navija. Toma, pradeda Ivaninog supruga, bio je pretplatnik na „Politiku” koja mu je, vozom, redovno stizala u banatsko selo Jarkovac.

DRUGARICA ZDUŠNO POMOGLA

Pored mnogobrojnih prijatelja, koji su se angažovali da se zbirka pesama odštampa i promoviše, jedna osoba ima posebno mesto. To je vlasnica krojačkog salona iz Novog Sada Jelena Jakovljević, Ivanina dobra prijateljica iz detinjstva. Izdavač zbirke je „Bistrica” iz Novog Sada, a autorka veliku zahvalnost duguje i Draganu Kojiću, direktoru Gradske biblioteke, profesoru Miši Blizancu, glumcu Miodragu Petroviću, Simi Matiću iz Izdavačke kuće „Tiski cvet”, recenzentima Mirjani Štefanicki Antonić, Raletu Nišaviću, Tanji Petrović, dizajneru Tatjani Pješčić i drugima.

KAD ODMARA, PRAVI KOLAČE

Čim ugrabi slobodno vreme i na trenutak zaboravi na vakcine, Ivana krene da pravi kolače. Ako ne stigne da zamesi štrudlu, seti se jednog recepta koji je njena majka Sofija dobila od kolege s posla. Kako se supruga tog kolege kolačima nikad nije bavila, a on poželeo da obraduje sina, naučio je da pravi samo jednu vrstu slatkiša. Tvrdio je da to čini „radi mira i zadovoljstva u kući, očuvanja braka i negovanja mentalno zdrave porodice”.


Komentari1
26b8d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zapazanje
Interesantno, kad je reč o našim ženama koje su ušle u ta strana tela,organizacije,nikad necemo videti neku zenu koja nije privlacna..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja