sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Svet i vreme Slobodana Jovanovića

Povodom 150 godina od rođenja ovog istaknutog pravnika, akademika, književnika i političara u Galeriji SANU večeras će biti otvorena izložba posvećena njegovoj prebogatoj biografiji
Autor: Milica Dimitrijevićutorak, 05.11.2019. u 11:01
Марко Мурат, Портрет Слободана Јовановића (из периода када је био ректор Београдског универзитета)

Istaknuti srpski naučnik, pravnik, istoričar, književnik i političar, akademik, rektor i višedecenijski profesor Univerziteta u Beogradu, rođen i preminuo u emigraciji, jedna je od najznačajnijih ličnosti nacionalne i regionalne društvene scene prve polovine 20. veka. Prebogata biografija Slobodana Jovanovića (1869–1958) uklopila se u izložbeni prostor Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti tako da će biti podjednako interesantna i onima koji o njemu ne znaju mnogo, ali i onima koji su više nego upućeni – od večeras u 19 sati pa do 27. novembra veliki broj raznorodnih artefakata umreženih nazivom „Svet i vreme Slobodan Jovanovića” biće pred publikom.

Zamisao dr Borisa Milosavljevića, višeg naučnog saradnika Balkanološkog instituta SANU, autora ove izložbe kojom se obeležava 150 godina od rođenja Jovanovića i pratećeg kataloga, odmotava se pred posetiocem poput dokumentarnog filma – u rasponu od umetničkih sadržaja, preko papirne građe, obilja fotografija, informativnih panela i komada pokućstva, pa do retkih privatnih snimaka koji Jovanovića prikazuju u intimnijem svetlu i koji sada mogu javno biti viđeni prvi put. Postavku otvaraju dva portreta, prvi, koji je naslikao Marko Murat u vreme dok je Jovanović bio na čelu Univerziteta u Beogradu, i koji se retko viđa budući da se nalazi u Svečanoj sali Rektorata, odakle je pozajmljen za ovu priliku, i drugi, koji je potpisao Uroš Predić, a zatvaraju je retka dva filma i serija slajdova iz porodične zaostavštine putem kojih upoznajemo Jovanovića i kao velikog humanistu i ljubitelja životinja. To potvrđuju i pisma koja je slao svojim sestrićima i u kojima je, u vidu basni, govorio o brojnim dogodovštinama njegovih ljubimaca, pomenuo je pred novinarima Milosavljević. On je naglasio da je istraživanje Jovanovićevog dela i života najsličnije analizi srpske države od početka 19. pa sve do šezdesetih godina 20. veka.

– Tu su komentari njegovih savremenika, što je veoma bitno, jer je teško razumeti da je neko ko se nalazio u središtu kulturnog i intelektualnog života jednog prostora bio posle tako lako zaboravljen. Podsetili smo na citate Jovana Skerlića, Miloša Crnjanskog, Isidore Sekulić. Izloženi su Jovanovićevi dokumenti koji govore o njegovoj diplomatskoj karijeri i profesorskom radu. Postavku čine i dela koja su uticala na Jovanovića, pa će tako moći da se vide i knjige njegovog pradede Konstantina Marinkovića, među kojima su i važni prevodi poput onog pod naslovom „Otkriće Amerike” koji se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije. Tu su i fotografije njegovog oca Vladimira Jovanovića koji je bio poslednji predsednik Srpskog učenog društva i njegove majke, rođaka, porodične kuće u Siminoj ulici, a uspeli smo da dobijemo i originalno kućno kanabe koje je njegova sestra prodala neposredno pred rušenje tog objekta šezdesetih godina prošlog veka i koje se kao vredan eksponat čuva u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu – ispričao je Milosavljević.

Jovanović je, pored svega pomenutog na početku teksta, bio i predsednik Srpske kraljevske akademije, urednik „Srpskog književnog glasnika”, a bio je i saradnik „Politike”. Školovao se u Minhenu, Cirihu, Ženevi i Parizu, bio je osnivač i predsednik Srpskog kulturnog kluba, u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu bio je šef Ratnog presbiroa Vrhovne komande. Učestvovao je u radu četiri naše vlade, dva puta kao predsednik i dva puta kao potpredsednik. Na političkom suđenju održanom jula 1946. osuđen je u odsustvu na dvadeset godina robije s prinudnim radom i konfiskaciju celokupne imovine da bi bio rehabilitovan 2007. godine, dok su njegovi posmrtni ostaci preneti u Beograd 2011.

Naučni skup koji se unutar naše akademije održava 7. i 8. novembra i monografija o Slobodanu Jovanoviću, koja će biti objavljena, upotpunjuju ovo akademijsko podsećanje na njega.

Prvi Slobodan u Srba

Akademik Kosta Čavoški podsetio je da je junak ove izložbe prvi čovek koji je poneo ime Slobodan kada je reč o Srbima.

– Njegov otac Vladimir bio je veliki poklonik Džona Stjuarta Mila pa je u njegovu čast, odnosno u čast slobode svom prvencu dao ime Slobodan, a kćeri ime Pravda. Zanimljivo je da se njegovo ime vrlo lepo primilo među Srbima, pa danas ima mnogo Slobodana i Slobodanki, ali ime Pravda nije, možda i zbog toga što je u Srba osnovno načelo i vrednost sloboda, dok se do pravde mnogo ne drži. Jesmo slobodoljubivi, ali nismo pravdoljubivi.


Komentari3
01bef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Siniša Stojčić
Najveći srpski pravnik, i istoričar, za koga do skoro srpski pravnici nisu znali ništa.
v stepanovic
Pitanje je koliko godina od smrti cuvenih Srba treba da prodje, da bi politicka klima bila 'podobna' da zvanicno objavimo postojanje tih osoba, a da ne pricamo o proslavi njihovih dostignuca? Nacionalna tragedija!
dvadest prvi vek
Nista se nije promenilo, i danas ima puno nasih skolovanih i cenjenih ljudi po svetu, koji se ponose svojoj domovinom, i na najlepsi nacin je prestavljaju. U Srbiji se zna samo za ove druge "sposobne," sto su zaradili milione avijone, pa ce ostaviti svojoj deci da se troskare po svetu.
Preporučujem 5

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja