Prvi konkurs i prva nagrada – tako bi mogao da se pohvali projektantski biro „Zabriski” koji je juče pobedio na arhitektonskom konkursu za idejno rešenje nove zgrade Ansambla narodnih igara i pesama Srbije „Kolo” koja će biti podignuta na mestu bivše Đumrukane u Karađorđevoj ulici 13. Biće to prva stalna adresa za čuvare narodnog igračkog, pevačkog i muzičkog blaga Srbije jer „Kolo” od osnivanja 1948. godine radi u privremenim prostorima.

Šestočlanom pobedničkom timu predvođenom arhitektom Milkom Gnjato najveći izazov bio je da oblikuje objekat tako da zadovolji potrebe „Kola” i da sa dva sprata ne ugrozi ni vizure ni karakter Kosančićevog venca. Jer, očuvanje pogleda na Kosančićev venac bio je jedan od konkursnih zadataka zato što on sa Beogradskom tvrđavom, Karađorđevom ulicom i obalom Savskog pristaništa čini najvredniju i najprikazivaniju vizuru Beograda koja je već napadnuta tranzicionom agresivnom izgradnjom.

– Kao odgovor na postojeći ambijent objekat je koncipiran tako da je nastavak javnog prostora Kosančićevog venca. Spoljnu scenu osmislili smo tako da se fizički nastavlja na zatvorenu i po potrebi moguće ih je povezati. Zahvaljujući staklenoj fasadi i isticanjem velike scene u unutrašnjosti objekta napravljena je veza sa objektom Đumrukane na simboličkom nivou jer je ona nekada funkcionisala kao prvi scenski prostor Beograda – objašnjava Gnjato.

Osim predloga za objekat ansambla „Kolo”, od učesnika konkursa traženo je da ponude ideje za uređenje susedne parcele u Karađorđevoj 15-15a gde bi mogao da se nađe javni objekat kulturne namene. Njihovi predlozi za parcelu od oko 0,28 hektara anketnog su karaktera i nisu obavezujući za naručioca konkursa.

– Na susednoj parceli osmislili smo Centar za istraživanje i promociju kulturne baštine Srbije, čije je postojanje neophodno. To nam je omogućilo da umesto krovne ravni formiramo javni prostor koji bi mogao da služi i kao letnja scena, atrijum, ulaz u objekat Ansambla i Centra za istraživanje i promociju baštine, kafe-bar paviljonskog karaktera. Na taj način ne samo da pogled sa Novog Beograda na Kosančićev venac nije ugrožen, nego je sačuvan i suprotan, ništa manje važan pogled sa Kosančićevog venca na Novi Beograd – objašnjava Gnjato.

Venac baštine, kako je studio „Zabriski” nazvao svoj rad, u konkurenciji od 17 idejnih rešenja koliko ih je pristiglo na javno nadmetanje izdvojio se u startu zbog načina na koji su osmislili scenski prostor, kaže Vladimir Dekić, predstavnik naručioca konkursa i direktor „Kola”.

– Rad koji je ovenčan prvom nagradom akcenat je stavio na scenu koja može da bude klasična, ali nudi i brojne savremene pristupe izražavanju umetnosti narodne igre, pesme i muzike. Scena je tako oblikovana da će publika moći da se gleda preko nje, ima mogućnost da bude raspoređena oko scene ili da nastupe posmatra i spolja. To je za nas, posebno za koreografe, revolucionarno jer će konačno dobiti namenski prostor gde će moći da razvijaju i iskažu sve svoje potencijale. U regionu i šire nema scene koja je projektovana za narodnu igru i mi u ansamblu smo prezadovoljni – ističe Dekić i dodaje da su na pripremi konkursa radili godinu dana i da im je on  bio podstrek da odgovore na to šta je misija „Kola” u 21. veku.

Sledeće godine trebalo bi da bude završeno projektovanje i dobijena dozvola za gradnju objekta od oko 13.000 kvadratnih metara.

Izgradnja će početi krajem 2020. ili početkom 2021, dodaje Dekić, a projekat će  finansirati republika.

Od teatra na Đumruku do nelegalnih objekata

Nekadašnje zdanje lučke Carinarnice izgrađeno je oko 1835. godine kao jedan od prvih objekata koji je u tom delu grada u celosti zidan od čvrstog materijala, opeke i kamena, i gde je 1841. osnovano prvo pozorište u Beogradu – Teatar na Đumruku. Đumrukana je oštećena u bombardovanju Beograda 1944, a srušena godinu kasnije u raščišćavanju grada.

Tu lokaciju u međuvremenu su okupirale brojne nelegalne barake i skladišta iako je reč o ambijentalnoj celini Kosančićev venac – najstarijem sačuvanom delu Beograda izvan zidina tvrđave.

Tri nagrade i tri otkupa

Nagradni fond od 2,2 miliona dinara petočlani žiri sa prof. Mihailom Timotijevićem na čelu rasporedio je na sledeći način:

– pobednik, tim arhitekata Milka Gnjato, Ivan Zuliani, Ivica Marković, Fedor Jurić, Martina Milošević i Dušica Plazinčić sa saradnicima, dobio je milion dinara,

– drugoplasirani autorski tim ARCVS u sastavu Branislav Redžić, Dragan Ivanović, Zoran Milovanović, Suzana Tisovec, Milica Tasić, Dušan Milošev i Nevenka Redžić nagrađen je sa 600.000,

– trećeplasiranom timu autora – Milošu Jokiću, Tijani Mačkić, Dušanu Nikoliću, Nikoli Đorđijevskom sa saradnicima – pripalo je 300.000 dinara.

Dodeljena su i tri otkupa u iznosima od po 100.000 dinara:

– timu Riste Dobrijevića i Ljiljane Čavić,

– „Unknown” studiju,

– Milanu Karakliću.