ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 04.11.2019. u 13:37

Brutalni urbanizam

(Фото А. Васиљевић)

Ovih dana mnogo se govori o zagađenosti vazduha u nekim gradovima Srbije, a posebno u Beogradu, koji je 26. oktobra po tome bio na prvom mestu u svetu. Nadležni ministar se, koliko znam, nije oglašavao, ali su njegovi saradnici iz ministarstava govorili kako su se poklopili određeni klimatski parametri, kao što su dnevna i noćna temperatura, visok vazdušni pritisak, nedostatak vetra itd. Dakle, sve ono što ne zavisi od nas. Pošto toplane nisu radile, gustina saobraćaja i ogromna količina štetnih gasova označeni su kao glavni krivci za visoku zagađenost koji zavise od nas.

Pošto mi je baš toga dana u ovoj rubrici objavljen i tekst u kojem sam, između ostalog, govorio i o važnosti određenih parametara koji se moraju poštovati pri projektovanju i građenju naselja, izneo sam jedan od njih koji se tiče „Beograda na vodi”, a odnosio se na pogubnost ambicije investitora da tu izgradi dva miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora.

Do ruku su mi došle dve kratke studije. Jednu je iznela komisija UN koja se bavi ekologijom i u tom izveštaju stoji da je čovečanstvo od početka tzv. industrijske ere do prošle godine potrošilo pola biliona (500 milijardi) tona fosilnih goriva, zbog čega je u atmosferu otišlo približno toliko kubnih metara ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova. Po njihovoj proceni, kad ta cifra dostigne jedan bilion (hiljadu milijardi) kubnih metara, a to se, ako se nastavi sadašnjim tempom, kažu oni, može dogoditi već za 30 do 40 godina, na planeti će nastupiti katastrofa.

Drugi dokument je skraćena verzija studije pod naslovom „Razvoj urbanističke misli u Beogradu – od investitorskog urbanizma do brutalizma”, građevinskog inženjera Branimira Ujdura iz Beograda, koji je radio u nekadašnjoj Direkciji za izgradnju grada Beograda i učestvovao u realizaciji mnogih velikih projekata, a to su godine između sedamdesetih i osamdesetih prošlog veka. Ukratko, on kaže da smo u tom periodu gradili 40.000 stanova godišnje, 13.000 useljavali i uvek imali oko 1.300 za raseljavanje. Investitor je bila država, a stanovi su deljeni po „spisku”. Taj period on naziva državnim urbanizmom. Država je oduzimala privatne parcele, objedinjavala ih i na nivou GUP-a ih proglašavala za gradsko građevinsko zemljište. Krajem 20. veka država vraća vlasnicima parcele kroz suinvestitorski odnos (član 81 Zakona o građenju), a kasnije investitorski, kada svi zadati urbanistički parametri počinju da se probijaju za deset, pa sve do 50 odsto od predviđene bruto građevinske površine. Pošto skupa infrastruktura zaostaje za izgradnjom grada, nastaje brutalni urbanizam, čiji smo svedoci i danas. Primer za to je, kaže Ujdur, projekat „Beograd na vodi”. Da ne ulazimo sada u druge nepovoljne parametre, ali se tamo nikako ne može izgraditi dva miliona, već samo milion kvadratnih metara, i to upravo zbog saobraćaja. Samo pet ili šest priključaka na saobraćajnu mrežu je limit i maksimalni ulazni parametar. Čak i u tom slučaju će u tzv. vršnom času biti potreban jedan i po sat za izlazak iz te lokacije, i isto toliko za ulazak u nju. Bez uvlačenja javnog saobraćaja poput metroa, lokacija ne može da funkcioniše. Trebalo je, kaže Ujdur, još pre početka propisati maksimalističke parametre i svako probijanje kažnjavati drastičnim povećanjem cene naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Ovako kako stvari sada teku, uz sve češća maksimalna zagađenja vazduha, ali i ogroman priliv stanovništva, Beograd će postati mesto nemoguće za život i rad svojih građana.

Miroslav Simeunović Simeun,
arhitekta, Beograd

Komеntari7
2bcfc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Твртко
У суштини волим што Београд силази на обалу, али заиста … да ли је потребно толико "квадрата"? Колико су пројектанти унапред размишљали о 5г и сличним технологијама које тотално прескачу простор? Међутим и аутор помало превиђа жудњу за мазохизмом београдског возача који се неће одрећи кола, без обзира што ће чекати цео дан да се укључи у саобраћај. Људи се просто радују, то им је ваљда смисао, када се нађу у гужви- у маси. Зашто то ускраћивати некаквим "идеалним пројектима"?
Zikica
Ja cekam novu ekonomsku krizu u Srbiji i novi pad cena pa da kupim tri stana u tom naselju mara mi smeta blizina reke a i pomalo mi je zao sto nece biti polu zatvorenog tipa poput Belvila da ne moze svako da udje kolima u naselje nego samo stanari i zakupci parking prostora.
информације су важне
Потребни су нам овакви чланци! Препоручио бих Политици да објављује и текстове Карла Полака, стручњака за шински саобраћај, који сада објављује за друге новине, мање важне од Политике. Човек је, иначе, морао да се исели из Србије због лоше политике и одлука власти на свим нивоима, тако да сада живи у једној страној земљи.
Bane
A šta ćemo sa naseljem ZEMUNSKE KAPIJE od 1700 stanova koje su spojene samo na dve ulice Ugrinovačka (sa dve kolov. trake ) i Cara Dušana (četiri trake) ali se ispod groblja sužavaju samo u dve trake. Kompletan cirkus
Bgd berza
Karakter pomenute drzavne stanogradnje (pomenuti parametri itd.) bitno se razlikuje od ove u Beogradu na vodi. U Bgd na vodi jedva da ce ikad stanovati 'radni ljudi' koji ujutro idu na posao a uvece se vracaju pa da u spicevima prave saobracajne cepove. Osim toga onaj koji tu i bude povremeno obitavao zauzima bar dva puta vecu stambenu povrsinu od one u 'drzavnom urbanizmu'. Zagadjenje gasovima je rezultat vec postojece eksplozije vlasnika automobila i kubikaza istih. Nema veze sa Bgd na vodi.
Bojan
U delu teksta o preopterecenosti saobracaja u vrsnom casu u bg na vodi ne misli se samo na stanovnike naselja. Tu ce biti koliko ja znam, a i vec postoje radnje, banke, restorani... Gde zaposleni, klijenti, gosti treba da dolaze, Takodje, odrzavanje, bezbednost, smene radnika... To sve cini guzvu u naselju. Sta mislis dal kroz tvoju ulicu prolaze samo oni koji zive u njoj?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja