utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:02

„Norveški model” – vrabac u ruci za Srbiju i komšiluk?

ponedeljak, 04.11.2019. u 12:57
(Фото EPA-EFE/OLIVIER HOSLET)

BON – Proširenje EU je odavno mrtvo i Makron ga je samo sahranio, jedno je mišljenje, dok drugo zastupaju oni koji tvrde da je to pogubna politika, a između dve škole mišljenja pominje se ideja o „norveškom modelu” za Zapadni Balkan, o kojem piše Dojče vele.

Veto kojim je Emanuel Makron blokirao početak pregovora sa Skopljem i Tiranom, a zapravo zakočio čitav proces proširenje EU direktor Evropske inicijative za stabilnost Gerald Knaus naziva „prekraćivanjem muka”, prenosi Dojče vele.

Ako bi pristupanje Zapadnog Balkana bilo, recimo, bik, navodi Knaus, onda su mnogi pikadori godinama malo po malo ubijali tu životinju, a Makron se pojavio kao matador da prekrati mučenje.

„EU bi trebalo da ponudi svim državama Zapadnog Balkana mogućnost da se priključe jedinstvenom tržištu, poput Norveške ili Islanda”, dodaje uticajni analitičar u tekstu objavljenom prošle sedmice, prenosi Tanjug.

Knaus nije jedini, budući da je sve više glasova koji kažu da je kucnuo nulti čas evropske politike na Balkanu, trenutak da se sahrani odavno mrtvi koncept proširenja EU i pronađe nešto novo, nešto manje od proširenja, ali dovoljno primamljivo da državice Balkana zadrži u dvorištu EU.

„Makronov veto je torpedirao čitav proces proširenja. Mislim da mu je to i bila namera”, priča Andreas Ernst, iskusni novinar „Noje cirher cajtunga” koji je godinama bio dopisnik tog lista iz Beograda.

„Ali prednost je što je tako postala očigledna lažna priroda odnosa EU i Zapadnog Balkana”, konstatuje i primećuje da je Makron spremno preuzeo ulogu matadora.

Neki kažu da je to učinio jer se plaši jačanja Marin Lepen kod kuće, a s obzirom da se 58 odsto Francuza protivi proširenju EU.

Drugi su uvereni da Makron uzima Zapadni Balkan kao taoca dok ne progura svoju viziju Evrope.

Između redova se čita da francuski predsednik želi EU sa više brzina ili koncentričnih krugova.

Jezgro bi gravitiralo oko osovine Pariz-Berlin, spolja bi bile zemlje integrisane u tržište, a sasvim spolja pridružene zemlje, među njima možda Srbija i komšiluk.

Makron je dobio tihu podršku iz Holandije i Danske.

Kritike iz Berlina na račun Makrona stižu uz mig - trebalo je da pustimo Skoplje i Tiranu da pregovaraju, ionako neće ući u EU najmanje 10 godina, a ta nemačka igra je, smatra, Ernst, još perfidnija.

Pravila su, kaže švajcarski novinar, već godinama ovakva: EU kobajagi želi da primi balkanske zemlje u članstvo, a rukovodstva tih zemalja kobajagi sprovode reforme.

„To je moglo da traje još 10 godina ili večno. Ceo taj teatar, i politički novogovor o 'evropskoj perspektivi' i 'evropskim vrednostima' sada je dobio težak udarac i to je dobro”, dodaje on za DV.

„Sada mora da stigne nova ponuda i ona mora da bude dobra”, uveren je Ernst.

Umesto utabane staze kojom su ka EU išle Bugarska, Rumunija ili Hrvatska, sada se Zapadnom Balkanu nudi nešto za šta mediji još traže najbolje ime.

Govori se o privilegovanom partnerstvu, „lajt” proširenju, ali najčešće o norveškom modelu.

Šta je norveški model?

Norveška je, uz Island i Lihtenštajn, članica Evropskog ekonomskog prostora (EEP), mehanizma formiranog 1992. godine, u kojem su i sve članice EU.  Tržište je otvoreno, postoji sloboda kretanja, carina nema, osim na hranu i piće i proizvode koji su jako subvencionisani u EU, pa Norveška ne želi da im sasvim otvori vrata.

„Kosovski pasoš bi u EEP imao istu vrednost kao norveški, a srpska šljivovica bi imala isti pristup evropskom tržištu kao švajcarski brendi”, piše kosovski publicista Veton Suroj za list „Koha Ditore”.

„Belgijski investitor bi imao istu pravnu sigurnost u BiH, Albaniji i Severnoj Makedoniji kao na Islandu”, dodaje on.

Andreas Ernst napominje da to nikako nije gubitnički model za Balkan.

„Bolje je u kratkom roku napraviti male integracione korake nego se nadati ulasku u EU za 10 ili 20 godina”, navodi on.

Gerald Knaus je u tekstu za Evropsku inicijativu za stabilnost predložio da balkanske države budu uključivane u evropske fondove postepeno. Ako bi Srbija recimo uzorno uredila oblast ribarstva, onda bi na tom polju mogla da bude tretirana maltene kao deo EU.

I obratno, ako bi se stanje pogoršalo, opet bi mogla da bude izbačena iz te oblasti.

Lajtmotiv brojnih kritika na račun Makrona je da se region tako prepušta Rusiji, Kini, Turskoj, dok Ana Vislander iz Atlantskog saveta za Njujork tajms kaže da je geopolitički posmatrano, nemoguće prevideti da se na Zapadnom Balkanu vodi bitka.

„Francuska to ili ne vidi ili joj je to prihvatljivo”, navela je ona.

Švajcarski novinar Andreas Ernst je pak uveren da je norveški model dovoljan da EU ne prepusti Balkan drugim igračima.

„Pristup EEP je suštinski - tu je pristup infrastrukturnim fondovima, to je instrument koji čini manje privlačnim recimo kineske infrastrukturne projekte ili sporazum sa Evroazijskom unijom. Dakle, to za EU nosi moć i uticaj”, kaže Ernst za DV.


Komentari8
e2d22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Раде Ковачевић
Француска нема много проблема са балканским државама (имала би их и мање када их евроатлантске државе не би завађале), већ има важан проблем са Немачком, јер јој је Немачка одмакла како у привредном развоју тако и по политичком утицају у ЕУ. (Немачки трговински извоз у еврозону већи је од извоза свих чланица еврозоне узетих заједно). Како се не зна ко је или шта је суверен у ЕУ, Француској и Немачкој је преостало да "суверена" дефинишу ад хок, међусобним престижним надигравањем унутар ЕУ.
Радослав Рацић
Спасибо мистер Макрон! Да, хвала господине Макрон!
Dusan
Mislim da je prevod komentara svajcarskog novinara upotrebom reci "kobajagi" dovoljan znak o tome u kakvom kulturoloskom blatu se nalazi Srbija.
Simić Dušan
Zbog našeg prijateljstva sa Rusijom i Kinom, nikada nećemo postati punopravni član EU. Ukoliko bi Srbija ušla u EU, sve ove zemlje bi imale pristup informacijama koje su dostupne samo državama koje su u EU. Ne vredi da se trudimo oko toga. Jedino malo za reklamu (kao sprovodimo reforme). Kad bih hteli mi bi već sproveli sve reforme. Ionako ih sprovodimo 15 godina! Neke države su to uradile za manje od godinu dana.
Јованка Вождовчанка
Мени се чини да је овај Макронов потез усаглашен са већином чланова ЕУ, а он је само рекао договорено. И, наравно да су све ове критике из ЕУ на његов рачун, чиста, фолиранција. Већина у ЕУ је за "концентричне кругове", где би Србија и оно што зову "Западни Балкан" били у задњем кругу, тзв економском дворишту. Ми треба да кажемо-не, хвала, доста је било замајавања !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja