nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13

Ta divna stvorenja iz Zasavice

Za novinarku Milu Đogo bio je veliki izazov da krene u potragu za miroljubivim, simpatičnim podunavskim mrmoljkom, vodenom škorpijom i drugim retkim, strogo zaštićenim vrstama vodozemaca koje gledamo u njenim „Pričama iz prirode”
Autor: Ljiljana Petrovićsubota, 02.11.2019. u 12:00
(Фотографије лична архива)

U čemu je čar emisije „Priče iz prirode” (RTS 2, 14.00, subota)? Odgovor je lak: to je nešto novo, tek izašlo iz montaže, a naše. Serija je rađena u maniru naučno-popularnih emisija prirodnjaka Dejvida Atenboroua i satkana od šest čudesnih priča o biljnom i životinjskom svetu u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica.

Snimana je pod neverovatnim okolnostima jer ovo proleće je bilo sa puno kišnih dana, a leto toplo, sa mnogo vlage. Ipak... Za autora Milu Đogo to je bio veliki izazov da krene u potragu za miroljubivim, simpatičnim podunavskim mrmoljkom, vodenom škorpijom i drugim retkim, strogo zaštićenim vrstama vodozemaca. Već na početku snimanja u martu, kako ta divna stvorenja imaju svoje obrasce ponašanja, zbog hladne vode, ekipa je morala da odgodi rad za mesec dana. Već sa smukom su bolje prošli jer je izašao iz hibernacije.

– Snimati životinje traži vreme, ali uz Mihajla Stankovića, istraživača i stručnog saradnika „Zasavice”, sve je bio lakše – priča Mila Đogo. –Stanković je kao Gugl. Dok smo sedeli na čamcu i čekali da se pojavi mrmoljak, primetila sam da list lokvanja sa unutrašnje strane ima braonkaste linije i iz radoznalosti sam ga upitala: Šta je to? Takva je moja priroda, volim sve da znam.

„To su larve komaraca. Vidite, list lokvanja koji se nalazi na površini vode predstavlja idealno stanište za mnoge vrste beskičmenjaka. A među najčešćim organizmima koje možemo naći sa donje strane lista nalaze se larve mnogih vrsta komaraca, vilinskih konjica i grabljivih tvrdokrilaca, a pored njih donju stranu lista koriste i razne vrste vodenih puževa koji se hrane epidermisom lista ili na njega polažu jaja. Na ovaj način neke larve insekata koriste list kao zaštitu od direktnog sunca jer imaju vrlo mekane delove tela. List im je i sklonište od predatora koji ih vrebaju u okruženju.”

Mila Đogo je Stankovića upoznala pre dve, tri godine kada je prvi put posetila ovaj rezervat prirode i drago joj je što su zajedno radili „Priče iz prirode”. Oduševljena je njegovom laboratorijom u kojoj ima svega: od azijskih do američkih primeraka. On se više od 25 godina bavi terenskim istraživanjem, saradnik je brojnih naučnih instituta iz oblasti ekologije i srodnih grana. Objavio je 187 naučnih radova i više knjiga. Kruna njegove karijere je aldrovanda koja se vodila kao nestala biljka, a otkrio ju je pre nekoliko godina upravo u Zasavici.

– U proleće kada se priroda budi i kada vodene površine Zasavice počinju da prekrivaju cvetovi lokvanja, to je prizor koji oduzima dah. Očarana tom lepotom, u jednom trenutku pitala sam Stankovića kako tako nežna biljka može da preživi sve klimatske promene. „Lep je i nežan cvet, ali koren uopšte nije nežan!”, objasnio mi je. Kod nas su ugrožene mnoge vrste i to narušava eko-sistem. Na primer, kada neko vidi smuka krenuće da ga ubije. Smuk nije otrovan. Ako ga pustite, otići će svojim putem i ništa se neće desiti. Kada bismo ubijali sve zmije bili bismo toliko okruženi glodarima da ne bismo znali kako da se odbranimo. Svaka vrsta u lancu je značajna, počev do onog malog mikroorganizma. Prirodu treba čuvati, jer ona čuva vas.

Snimanje u močvari nije bilo lako, dodaje Mila Đogo, jer je posle velikih kiša priroda nabujala, jedva su se provlačili, zaradila je više od 80 ujeda i osećala svrab po celom telu, opekla ju je kopriva, ogrebalo šiblje. Radili su na 38 stepeni i osećala se kao da je u sauni, ali kaže da je doživljaj neverovatan i da bi volela da snimi novi ciklus emisija.

Mila Đogo je završila novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Sada je na drugoj godini na doktorskim studijama na Fakultetu za medije i komunikaciju. Sa osam godina je išla u školu glume Bate Miladinovića. „Akademski vodič” je njena prva televizijska emisija na kojoj je sarađivala kao srednjoškolka. Četiri godine je bila saradnik emisije „Sve boje života”, a godinu i po „Studija znanja”. Radila je kratko za srpsku televiziju Ontario u Torontu. Neke njene rubrike emitovane su u emisiji „Tako stoje stvari”. Volontirala je u Sportskoj redakciji.

Za „Priče iz prirode” kaže da obiluju podacima i zanimljivim zapažanjima, između ostalog i o biljkama iz ledenog doba, i da ništa manje nije zanimljiva od Bi-Bi-Sijevih obrazovno-naučnih programa o prirodi.

Aldrovanda nije nestala

Od naše sagovornice čuli smo i kako je Mihajlo Stanković otkrio aldrovandu...

– Često je pogrešno zovemo ,,biljkom mesožderkom”, a pripada porodici rosulja. U svetu je prisutna sporadično u Evropi i Aziji, u ekvatorijalnom tropskom delu Afrike i u severnom delu Australije. To je reliktna vrsta poreklom iz tercijara kada je veći deo Evrope bio pod tropskim močvarama. U Srbiji se skoro sto godina vodila kao iščezla vrsta da bi je 2014. našao Mihajlo Stanković u Zasavici. Njeno otkriće, kao i mnoga druga, desilo se   slučajno. Te 2014, u novembru, radio je na uzorkovanju zoo i algo-planktona u sklopu redovnog hidrobiološkog monitoringa kvaliteta vode. Na lokaciji Valjevac – Vizitorski centar da bi mogao uzorkovati morao je prvo da raširit nakupljene vodene biljke koje su pokrivale celu vodenu površinu i tako su se pojavili prvi primerci aldrovande. Da bi bio potpuno siguran da je to ona, uzorak je poslao u Botaničku baštu, u Beograd, na dodatnu proveru. I dobio   potvrdan odgovor. Utvrđeno je da je ima na sedam kilometra toka Zasavice, sa maksimalnom dužinom biljke od 22 cm. Ako se uzme u obzir da aldrovanda raste oko 1 cm godišnje, ovi podaci ukazuju da je ona u Zasavici prisutna više od dve decenije – ispričala je Mila Đogo.


Komentari0
e46e0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja