ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Kroz „šumu propisa” do otetog deteta

​Ako jedan od roditelja odvede dete bez saglasnosti onog drugog u državu koja je potpisnica Haške konvencije, ono će vrlo brzo biti vraćeno u Srbiju, ali situacija se komplikuju kada mališana završi u zemlji koja nije ratifikovala ovaj međunarodni dokument
Autor: Katarina Đorđevićčetvrtak, 31.10.2019. u 22:55
Када малишани изађу из земље, родитељу предстоји међународна правна битка (Фото Д. Жарковић)

Drama Slavice Burmazović, čiju je decu pre četiri godine oteo i odveo u Tursku, a potom i u Iran, njen bivši suprug Ejup Sabri Jundži,  dobila je srećan kraj pre svega zahvaljujući dogovoru ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i njegovog iranskog kolege Mohameda Zarifa. Da je ova majka ostavljena na „milost i nemilost” zakonodavstvu, šanse da se petnaestogodišnja Esma, četrnaestogodišnja Ajšu i osmogodišnji Tarik vrate u Srbiju bile bi samo teoretske.

Naime, roditelj kome su deca oteta, međunarodnu pravdu može potražiti po osnovu dva dokumenta – Haške konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece iz 1980. godine i Evropske konvencije o priznanju i izvršenju odluka o staranju o deci i o ponovnom uspostavljanju odnosa staranja. S obzirom na to da Iran nije ratifikovao Hašku konvenciju, nije bio ni u obavezi da ove mališane vrati majci u Srbiju.

– Osnovni cilj Haške konvencije jeste da se obezbedi što hitniji povratak dece koja su nezakonito odvedena ili zadržana u nekoj državi, potpisnici tog dokumenta, i da se prava na staranje i viđanje sa detetom po zakonu jedne od država ugovornica stvarno poštuju u drugoj državi ugovornici. Odredbe Haške konvencije mogu se primeniti samo ako je dete odvedeno u državu koja je potpisnica tog dokumenta – objašnjavaju u Ministarstvu pravde.

Službenici ovog ministarstva objašnjavaju da svaka osoba, kojoj je dete odvedeno van granica Srbije, može da podnese zahtev Ministarstvu pravde kao centralnom izvršnom organu za sprovođenje Haške konvencije. Uz zahtev je potrebno priložiti originale dokumenata ili overene kopije, kao što su izvod iz matične knjige rođenih za dete, odnosno venčanih za roditelje, odluke suda ili drugog organa što se odnose na staranje nad detetom, dokumentaciju iz koje se može utvrditi da je dete boravilo na teritoriji Srbije i moguća druga dokumenta bitna za ovaj postupak.  Statistika ovog ministarstva govori da je samo tokom ove godine 14 roditelja odvelo dete u inostranstvo bez namere da ga vrate drugom roditelju – neki od tih slučajeva su rešeni, a drugi su još u toku.

Advokat Borko Stojanović bavio se, slučajevima vraćanja iz inostranstva dece otete od jednog od roditelja i ističe da problemi u ovoj oblasti po pravilu nastaju sa zemljama koje nisu potpisnice Haške konvencije i(li) nisu potpisnice nijedne konvencije.

– Hašku konvenciju potpisala je 101 država sveta i uglavnom je reč o zemljama sa razvijenim pravnim sistemima. Značaj tog dokumenta leži u tome što je predviđeno direktno, brzo i efikasno sprovođenje sudske odluke strane zemlje u direktnoj i prostoj komunikaciji dva ministarstva pravde. To je u slučaju majke Slavice Burmazović značilo da se srpsko ministarstvo obratilo ovlašćenom državnom organu po Haškoj konvenciji, to jest turskom ministarstvu pravde, koje je 2016. godine donelo odluku da deca budu vraćena u u Srbiju. Međutim, kada je otac saznao za tu odluku, on je decu odmah preselio u Iran, državu koja nije potpisnica Haške konvencije – objašnjava naš sagovornik.

Njegove reči potvrđuju i predstavnici Ministarstva inostranih poslova ukazujući da mnogobrojne afričke i azijske zemlje nisu ratifikovale Hašku konvenciju. Međutim, dodaje advokat Stojanović, priča se tu ne završava jer je ovaj otac počinio krivično delo oduzimanja maloletnog lica, a to delo se u Srbiji goni po službenoj dužnosti.

Na pitanje šta može roditelj u našoj zemlji može da uradi ako njegov bivši partner odvede dete u inostranstvo, Borko Stojanović kaže:

– Ako je brak razveden, važno je da roditelj ima pravosudnu presudu o starateljstvu nad detetom i da deca imaju prebivalište na njegovoj adresi. On treba da se obrati srpskom izvršnom sudu, koji donosi rešenje o izvršenju u veoma kratkom roku – jedan do tri dana. To rešenje se dostavlja Ministarstvu pravde da bi stupili u kontakt s resornim ministarstvom zemlje u koju je dete odvedeno. Ako decu odvede bračni supružnik, roditelj bi trebalo da se obrati parničnom a potom izvršnom sudu, koji radi uz asistenciju centra za socijalni rad. Dalja procedura je ista kao u prethodnom slučaju. Ako (bivši) supružnik odvede dete u zemlju koja nije potpisnica Haške konvencije, roditelj mora da angažuje advokata u toj zemlji.


Komentari1
c0deb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Diskriminacija očeva
Niko ne priča da naši sudovi dodeljuju majkama decu a u Ustavu i porodičnom zakonu kaže da su roditelji jednaki.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja