utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:00

Železničkom muzeju je mesto u zgradi stanice

četvrtak, 31.10.2019. u 13:44
(Фото Google Street View)

U tekstu pod naslovom „Obnova bivše zgrade Glavne železničke stanice”, objavljenom u „Politici” avgusta ove godine, piše da će, kada bude obnovljena fasada, a to je do polovine februara iduće godine, zgrada biti mesto za kulturna dešavanja. Nije precizirano u kojim će se prostorijama to održavati, što je preduslov. Dalje se navodi da nije poznato čemu će stanica još biti namenjena. Jedino se zna da je predlog železničara da stanica bude pretvorena u železnički muzej odbijen.

U oktobru 2017. godine tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je u „Politici” da taj prostor treba da bude muzej ili galerija i da o tome treba da odluče građani, što je u javnosti ocenjeno kao dobar predlog. Međutim, sada je neko drugi, a ne kaže se ko, u startu odbio železničare i njihov predlog. Postoje dve ideje o budućoj nameni zgrade železničke stanice. Jedna je da postane muzej srednjovekovne Srbije(?), a druga je da bude istorijski muzej. Bez obzira na to koja ideja bude usvojena, postavkama neće racionalno biti popunjeno oko stotinu prostorija, koliko ih ima u prizemlju i na spratu ove zgrade.

Zato je ideja da deo prostora u ovoj zgradi bude popunjen eksponatima iz istorije železnice sasvim izvodljiva. Ona svojim izgledom i funkcionalnošću sasvim odgovara toj nameni. Treba podsetiti da je od svog nastanka 1884. do 1889. godine, ova stanica postala poznata u Evropi po najvećem broju putnika u ovom delu Evrope. Takođe je bila poznata po prevozu robe, kako domaće, tako i iz inostranstva, što je doprinosilo ne samo razvoju grada, već i cele zemlje. Još na Berlinskom kongresu 1879. odlučeno je da Beograd bude najveći železnički čvor i spona između zapadne Evrope i ovoga dela i samog istoka, o čemu postoje mnogobrojni dokumenti. U Londonu je u čast otvaranja beogradske železničke stanice 1884. godine organizovan banket. Na to se nadovezuje istorija čuvenog „Orijent ekspresa”, koji je 1885. godine, kombinovanim prevozom, put od Minhena, preko Beča, Beograda i Niša do Istanbula skratio za 2.657 kilometara. Već 1889. godine organizovana je direktna veza železnicom od Pariza do Istanbula. Ovo su samo fragmenti iz istorije evropske železnice, u kojoj je stanica Beograd bila veoma značajan saobraćajni čvor između zapada i istoka Evrope.

Deo te istorije je i čuveni ekspresni voz „Simplon orijent”, dugo najpopularniji luksuzni voz na svetu. Polazio je iz Londona preko Kalea, pa preko Pariza, Milana, Venecije, Beograda išao do Istanbula. Ovaj voz je na originalnoj ruti i sa originalnim luksuznim vagonima saobraćao do 1962. godine. Još su živi naši železničari koji su brinuli o bezbednosti i urednom saobraćaju tog voza, među kojima je i potpisnik ovih redova.

U levom krilu stanične zgrade gledano sa trga nalazila se svečana sala, u kojoj su se odigrali brojni istorijski susreti, od vremena Obrenovića i Karađorđevića, pa do nesvrstanih. Glavna železnička stanica bila je ponos Beograda i njegov zaštitni znak. Bila je prepoznatljiva i poznata i van granica naše zemlje.

Zbog svega pomenutog, naš grad i vlast ne bi smeli da zaborave njen značaj i mesto u istoriji grada.

Dragoljub Ž. Lazić,
Beograd


Komentari4
1d1d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

феликс1956
Г-дине Лазићу, много је већи проблем како ће Београђани долазити до нове/старе жел. станице у Прокопу. Број линија ГСП-а које пролазе у близини је смешно мали: три аутобуске, једна трамвајска и једна тролејбуска. Нема ни једне директне линије ГСП-а ка Новом Београду и Земуну. Замислите гужве и тегобна преседања долазећих и одлазећих путника. Поготово родитеља са малом децом. А да не говоримо о зимским ветровима који ће "освежавати" путнике на тунелским перонима те, кобајаги, станице.
Bane L.
A da se pretvori u još jedan tržni centar?
milan
U Nemackoj se nalazi nekoliko stotina parnih lokomotiva u voznom stanju. One su simbol tehnoloske revolucije i niko ne sme da ih unistava jel su proglasene za tehnicku bastinu. Kod nas su isecene u delove i istopljene u Zeljezari Smederevo. Lokomotiva koja je vukla slepove kroz najuzi deo Đerdapske klisure minirana je eksplozivom i potopljena na dno Dunava.. Sacuvana parna lokomotiva na Sarganu privlaci turiste iz celog sveta koji dolaze da se provozaju i to iskljucivo parnjacom.
Ни Ћира ни Кенедијевка.
Неће бити ништа. Пре неки дан је речено да су прагови испод пруга извађени јер су импрегнирани отровним хемикалија па да би посетиоци зграде (било шта да је у њој) били отровани. Е сад што смо се досад тровали 135 година нико није крив. Па се сетих Штрпца и његовог Јазе. "Хвала ти државо што ме ослободи отрова". Сада је сигурно да ту неће бити ни вагона и локомотива, ни шина и скретница, ни телеграфа ни.... јер нема где да се поставе. Тако се не воли Београд па макар се и не родио у њему.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja