petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:33

Ćirilica i mi

Eto, tako u praksi stoje stvari sa našom ćirilicom i našim odnosom prema njoj koji je poržavajući
Autor: Dr Milan Blagojevićponedeljak, 04.11.2019. u 18:00
(Новица Коцић)

Postoje brojne stvari iz prošlosti i sadašnjosti našeg srpskog naroda o kojima, usuđujem se reći, više ne vredi govoriti, jer su poodavno odmakle na pogrešnom putu sa kojeg nema povratka. Jedna od njih svakako je naš odnos prema ćirilici. Čitam tekst Dragoljuba Zbiljića objavljen nedavno u „Politici”. U tekstu se ispravno ukazuje na našu jednostranost u okrivljivanju samo političara za polatiničenje srpskog pisma, pa se iznosi i primer da je svojevremeno Vuk Karadžić odobrio nefunkcionalno dvoazbučje, potpisavši 1850. godine Književni dogovor u Beču u kojem su izostavljeni i ime srpskog jezika i srpskog naroda, a tekst dogovora je ispisan samo latiničnim pismom.

Posledice takvog našeg odnosa prema ćirilici koje traju vekovima su porazne, pa osećam potrebu da u kratkom obliku iznesem dva moja neposredna zapažanja o tome. Prvo od njih je sa jednog mog putovanja kroz Srbiju, a drugo doživljavam svakodnevno, radeći posao sudije u Okružnom sudu u Banjaluci koji je po stvarnoj i mesnoj nadležnosti najveći žalbeni sud u Republici Srpskoj. Oba zapažanja iznosim jer svako od njih gotovo savršeno potvrđuje naš nihilistički odnos prema ćirilici.

Pre dve godine putovao sam kroz Srbiju, vozeći se autobusom iz Beograda u Grčku. Bio sam razočaran ne samo natpisima u Beogradu, već i kroz celu Srbiju sve do granice. Gotovo svi do jednog ispisani su latiničnim pismom. Šta Srbin koji voli svoj narod, a poštuje druge, da oseća posle toga nego istinsko razočarenje.

U Okružnom sudu u Banjaluci radim kao sudija duže od sedam godina. Za to vreme održane su brojne sednice svih sudija tog suda za koje uvek unapred dobijemo poziv sa dnevnim redom. I svaki put ti pozivi su bili ispisani latiničnim pismom, a nikada ćirilicom. Ne bude mi teško pa pre dve godine, na jednoj od tih sednica pred svim sudijama (bilo nas je više od 30), rekoh predsednici s(koja je Srpkinja) da nemam ništa protiv latinice, ali da bi bio red da se pozivi za sednice pišu i ćirilicom. Ukazao sam ja istom prilikom i na činjenicu da se i ostala korespondencija iz kabineta predsednice suda odvija isključivo latiničnim pismom te da to nije u redu, jer čemu nam onda služi odredba Ustava Republike Srpske (Amandman LXXI) da je i ćirilica službeno pismo u Republici Srpskoj. Naišao sam na zid ćutanja, i to ne samo predsednice suda nego i svih ostalih sudija –kako onih koji se ne izjašnjavaju kao Srbi, tako i onih koji su se izjasnili na taj način te i zbog toga bili imenovani za sudije, jer se ovde prilikom imenovanja odlučuje u skladu sa tzv. nacionalnim ključem.

Posle tog muka jednostavno je nastavljeno sa dotadašnjom praksom, kao da ništa nije rečeno, pa tako u sudu gde radim samo nas nekoliko sudija u svojim predmetima presude i druge sudske akte piše ćirilicom.

Eto, tako u praksi stoje stvari sa našom ćirilicom i našim odnosom prema njoj koji je poražavajući. Kad se mi tako odnosimo prema našem pismu (i taj naš odnos prenosimo na našu decu, a ona onda na svoju decu), ne treba da čudi činjenica, koju takođe svakodnevno primećujem ovde u Banjaluci i širom Republike Srpske, da su svi natpisi privatnih preduzeća, radnji, kafea i ko zna čega sve ne, ispisani isključivo latiničnim pismom. I zato ovaj tekst počeh, ali ga i završavam rečima da su ove i ovoj slične stvari, koje su od suštinske važnosti za očuvanje našeg nacionalnog bića i države, poodavno odmakle na pogrešnom putu sa kojeg nema povratka. Bojim se da sam u pravu, mada bih bio neizmerno srećan da nisam.

Sudija Okružnog suda u Banjaluci

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari79
53abc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Matko
@Dejan: Početak komentara mi nije objavljen nego samo "nastavak". Rezime: termin "amer./ brit./ kanadski itd. književni jezik" zvanično ne postoji. Postoji "amer. itd. književnost" a to je nešto drugo. Sve ove književnosti su na engleskom a ne na američkom itd. Svi veliki jezici su policentrični, sa razlikama koje postoje ali nisu od presudnog značaja za sporazumevanje i razumevanje. To je posledica formiranja nacija od nekad istog naroda. Zvanični jezik se oblikuje dogovorima i ostaje većinski.
Дејан.Р.Тошић
@Matko/Поштовани слажем се са Вашим чињеницама.
Preporučujem 0
Matko
Dijalekti se ne "dogovaraju" (normiraju) nego samo zvanični jezik. Zato i imamo slučaj da se srpska i hrvatska varijanta manje medusobno razlikuju nego, recimo, hrvatski zvanični od kajkavskog dijalekta. U SAD postoje, po zvaničnim podacima, čak 24 dijalekta, jednog te istog - engl. jezika. Nacije su stvarane kasnije od jezika i zato imamo da više nacija govori istim jezikom. To što nacionalisti danas "zahtevaju" da im se jezik zove po naciji nije moj problem, već njihov.
Дејан.Р.Тошић
@Matko/Матко,Основ Британска,Француске или Америчке нације јесте држављанство једне државе и исти књижевни језик и ако га формира више народа то га чини нацијом,попут Српско Хрватског Словеначког језика у Краљевини Срба,Хрвата и Словенаца или Југославији.Имена нација и језика у државама се именује по називима континента или изумрлим племенима или географске одреднице као Југословени,Брити,Англи,Франци. Српски народ са својим језиком и вером у својој држави постоји од 12.в.и пре настанка нација.
Preporučujem 1
Matko
Tošiću, po/u čemu se razlikuju, recimo "američki književni jezik"(tvoj termin!) od "britanskog književnog jezika" (tvoj termin!)?
Дејан.Р.Тошић
@Mike Kovian/Мике,у праву сте,мога сам и боље.Пошао сам од тога да је време и место стварања књижевног језика од 1776.г пресудно за формирање америчког књижевног језика,односно од тренутка када су американци отпочели да стварају своју нацију и књижевни језик.
Preporučujem 1
Mike Kovian
Kosta, budite precizniji! Koji engleski Matko ne zna dovoljno: britanski, američki ili neki treći? Koju vi varijantu znate dovoljno dobro? I još nešto: gramatika je za sve varijante engleskog ista. Dejane, "vreme" ne može biti (ni igrati bilo kakvu ulogu) osnovna i presudna razlika između ovih varijanti. Nema u tome nikakvog smisla.
Preporučujem 0
Prikaži još odgovora
Дејан.Р.Тошић
@Matko/Поштовани Матко,некада треба посумњати и у сопствену сумњу. Велика Британија има свој књижевни језик,Шпанија има свој књижевни језик,Португал има свој књижевни језик а целокупна Латинска Америка прича и пише Португалским и Шпанским језиком, који именују именима својих држава и народа,до ког закључка сада долазите ? Америка,Канада,Аустралија,Нови Зеланд употребљавају свој језик који се разликује од Британског књижевног језика и ниједан Британац неће никад рећи "то је исти језик"а ни Србин.
Дејан.Р.Тошић
Поштовани господин Збиљић каже "да би Срби требали да (на)уче и хрватску латиницу,да би читали хрватске књиге у оригиналу пошто је реч о истом језику".Уколико је његово мишљење тачно тада би суд из премиса изгледао овако : Срби требају да уче Бугарску ћирилицу јер је реч о истом језику.Срби требају да уче Руску ћирилицу јер је реч о истом језику.Срби требају да уче Македонску ћирилицу јер је реч о истом језику.Срби требају да уче Бошњачку латиницу јер је реч о истом језику.Српски је само Србски.
Дејан.Р.Тошић
@Matko/ Поштовани Матко,примена методологије логичног извођења судова из премиса и силогизма је озбиљна науке која служи да би дошли до тачног закључка на основу језичке синтаксе и семантике.Велика Британија има свој Енглески књижевни језик, који се разликује од Америчког, Аустралијског, Канадског, итд. Такође Шпанија има свој књижевни језик који се разликује од језика народа Латинске Америке. Преко 90 народа користи Шпански и Енглески језик под именима својих држава.Србима то не смета.
Preporučujem 1
Matko
Odavno sam primetio da sa tvojom logikom stvari ne stoje dobro. Očigledan primer obrazovanog ignoranta...
Preporučujem 0

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja