subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Izbori i susreti diktiraju sudbinu

Povodom programa „Velikani svetskog filma” u Muzeju Kinoteke posvećenog italijanskoj divi Klaudiji Kardinale
Autor: Dubravka Lakićutorak, 29.10.2019. u 20:16
Клаудија Кардинале (Фото ЕПА/Tibor Illyes)

Od pre neko veče u Muzeju Kinoteke u Kosovskoj 11, pa do kraja oktobra, pod programskim naslovom „Velikani svetskog filma – Klaudija Kardinale” prikazuju se filmovi u kojima je ova italijanska diva i internacionalna zvezda ostvarila neke od svojih najboljih uloga.

Pred gledaocima su poslastice poput filmova: „Devojka sa koferom” Valerija Curlinija (1961), „Obično nepoznati lopovi” Marija Moničelija (1958), „8 i po” Federika Felinija (1963), „Bubova devojka” Luiđija Komenčinija (1964), „Gepard” Lukina Viskontija (1964), „Čudovišne žene” Bolonjinija, Moničelija, Pjetranđelija i Salčea (1966), „Opljačkaj bližnjega svoga” Frančeska Mazelija (1968), „Drage zvezde Velikog medveda” Lukina Viskontija (1965), „Revolverašice” Kristijana Žaka (1971), „Bilo jednom na divljem zapadu” Serđa Leonea (1968), „Marseljski klan” Hosea Đovanija (1972) i „Fickaraldo” Vernera Hercoga (1982).

Fo­to Ju­go­slo­ven­ska ki­no­te­ka

Ovaj retrospektivni, kinotečki izbor filmova sasvim prikladno i poželjno prikazuje širok dijapazon uloga i filmsko trajanje glumice čiji su lik i delo, a ne samo raskošna lepota, snažno obeležili italijansku i evropsku kinematografiju.

Klaudija Kardinale je umetničko ime Klod Žozefin Roz Kardinale, rođene u Tunisu 1938. godine (od oca Sicilijanca i majke Francuskinje), prema sopstvenom priznanju – nestašne, živahne i tvrdoglave devojčice. O rodnom Tunisu, pre nekoliko godina napisala je knjigu, 2009. godine je u Tunisu snimila i film „Žica” (Mehdija Ben Atija)...

Klaudija Kardinale na izložbi filmskih fotografija (Foto: D. Lakić)

Prisećajući se tada za „Politiku” svojih filmskih početaka, u Lečeu, na festivalu na kojem joj je uručena „Zlatno maslinovo drvo” za životno delo, Klaudija Kardinale je izjavila: „Imala sam dovoljno sreće da uskočim u magiju italijanske kinematografije i radim sa velikim filmskim stvaraocima koji su me naučili sve. Učila sam i u filmskoj školi Centro sperimentale, ali je tamo bilo užasno. Nisu mi odgovarali kada bi ih nešto pitala, gledali su me čudno i pitali da li sam Arapkinja. U jednom trenutku sam je i napustila, zalupivši vrata.”

Čini se da nije tada pogrešila jer je do sada snimila više od 120 filmova i radila sa najslavnijim rediteljskim imenima: od Lukina Viskontija („Roko i njegova braća”, „Gepard”), Federika Felinija („Osam i po”), Marka Belokija („Henri Četvrti”), Vernera Hercoga („Fickaraldo”), Ričarda Bruksa („Profesionalci”), Henrija Heteveja („Svet cirkusa”), Serđa Leonea („Bilo jednom na divljem zapadu”)..., pa sve do Borisa Despodova (komedija omaž filmovima Serđa Leonea) i Fabrisa Begotija kao predstavnika nove generacije evropskih filmskih reditelja. Klaudijini partneri bili su: od Džona Vejna, Lija Marvina, Henrija Fonde, Marčela Mastrojanija, Čarlsa Bronsona, Žana Pola Belmonda i Alena Delona, sve do Vilijema Mozlija (film „Planina tišine” Ernsta Gosnera)...

Ponosna što njenom licu i njenom telu plastični hirurzi nikada nisu prišli Klaudija Kardinale je tada za „Politiku” izjavila i da u karijeri nema za čim da žali. „Izbori i susreti diktiraju sudbinu. Snimila sam mnoge filmove u Holivudu, a kada su me pitali da ostanem rekla sam ne. Ko je pokušao da me promeni brzo bi shvatio da se nalazi pre jednim ovnom. Nisam mnogo govorila, bila sam divlja, a smatrala sam da je trošenje vremena srljati u tuče sa dečacima kako bih dokazala da je žena jača. Volim opasnost i mnoge rizične filmske scene radila sam bez dublera”, rekla je.

Klaudija Kardinale je svojevremeno boravila u Beogradu, na Festu, u petom mesecu trudnoće. Ciklus njenih filmova u Muzeju kinoteke stavlja pod reflektore svu njenu glumačku i životnu snagu i novim, mladim generacijama gledalaca otvara mogućnost da je bolje i bliže upoznaju.


Komentari0
d9f7d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja