sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:50

Evropa smanjuje budžete za kontrolu hrane

Italijani godišnje kontrolišu samo 14 odsto firmi koje se bave prehranom, a broj inspekcijskih kontrola u Nemačkoj pao je za 22 odsto, upozorio BEUC
Autor: J. Antelj – I. Albunovićponedeljak, 28.10.2019. u 22:55
(Фото Пиксабеј)

Najuticajnije evropsko udruženje za zaštitu potrošača BEUC upozorava da zemlje članice iz godine u godinu smanjuju novac namenjen kontroli ispravnosti hrane, zbog čega pada broj inspekcijskih kontrola, pa čak i službene statistike, koja bi pokazivala trendove.

Kao primer se navodi belgijska Agencija za kontrolu ispravnosti hrane koja je u 2017. ostala bez 1,78 miliona evra za kontrolu hrane, a umesto trećine, Italijani danas godišnje kontrolišu samo 14 odsto firmi koje se bave prehranom. Ističu i da je, istovremeno, broj inspekcijskih kontrola u Nemačkoj pao za 22 odsto.

Osim toga, BEUC upozorava da zemlje članice vode statistiku koja je međusobno neuporediva, a sve to nije primereno vremenu u kojem se nižu skandali s neispravnom hranom, poput zaraženog mesa i jaja, te brojnih drugih slučajeva.

Ova potrošačka organizacija zato predlaže da se na nivou Evrope oformi centralno mesto na kojem bi bili dostupni statistički podaci o kontroli ispravnosti hrane po zemljama članicama i znatno poveća budžet koji bi bio predodređen za ovu namenu. Apeluju takođe i da se znatno uvećaju iznosi kazni protiv kompanija koje se bave proizvodnjom hrane a koje ne poštuju propise. Ističu da je njihovo istraživanje pokazalo da se kontrola ispravnosti namirnica nesistemski sprovodi čak i kod one hrane koja je čest uzrok trovanja, kao što su jaja, meso i mlečni proizvodi.

(Fo­to A. Vasiljević)
Goran Papović: Podaci iz EU su alarmantni i ukazuju na loš period pred nama. Nemamo podatke koliko novca se izdvaja za kontrolu hrane u Srbiji. Da li je to više ili manje nego ranije. Još veći je problem što nevladin sektor nema mogućnosti da sprovodi nezavisne analize

– U situaciji u kojoj hrana prelazi nekoliko granica pre nego što stigne do krajnjeg potrošača, ne možemo sebi da priuštimo loše veze u sistemu – poručila je direktorka BEUC-a Monik Gojan.

Kada je reč o Srbiji, kontrolom hrane bavi se više različitih inspekcija (prema Zakonu o bezbednosti hrane), ali nema zbirnih podataka o tome koliko se novca troši za te namene. Prema propisima koji su preuzeti iz EU, proizvođač je sam odgovoran za bezbednost namirnica koje dostavlja na tržište, tako da je odgovornost prebačena na njih. Inspekcije sprovode kontrole prema utvrđenom planu na osnovu analize rizika ili po prijavama. U slučaju incidenata na tržištu sledi vanredan nadzor. Da li je to dovoljno?

– Podaci iz EU su alarmantni i ukazuju na loš period pred nama. Nemamo podatke koliko novca se izdvaja za kontrolu hrane u Srbiji. Da li je to više ili manje nego ranije. Još veći je problem što nevladin sektor nema mogućnosti da sprovodi nezavisne analize. U ministarstvima trgovine i poljoprivrede nema konkursa ni pozicija u budžetu za te namene – ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS). On ističe da je monitoring koji sprovode državne inspekcije jedanput ili dva puta godišnje „suviše malo da bi bili sigurni kakav je kvalitet onoga što se potrošačima nudi”. Kako kaže, zbog toga NOPS već godinama predlaže da se oformi budžetski fond od naplate kazni koji bi se koristio za nezavisne kontrole hrane.

– Trebalo bi i da konačno počne u praksi da funkcioniše nacionalni Savet za bezbednost hrane. Čitava je borba da se obezbedi fond za njihov rad. Moramo da koristimo dobru praksu nekih država – kaže Papović i, kao primer, navodi to da Bosna i Hercegovina ima Agenciju za bezbednost proizvoda koja se finansira iz budžeta, ali i od stranih donacija ili novcem koje uplaćuju društveno odgovorne kompanije. Na pitanje koji su najveći rizici na našem tržištu kada je reč o hrani Papović kaže da, pre svega, treba pratiti kvalitet namirnica.

– Recimo, potrošači žele da znaju da li u Srbiji ima GMO hrane ili ne ili koja hrana je kvalitetnija od druge. Odgovore na ta pitanja mogu da daju samo češće kontrole, ali i transparentnije objavljivanje tih rezultata – smatra Goran Papović.


Komentari1
085e7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slave
na zapadu se nekako sve svodi na to da se što manje plaća porez, da ''država'' ne bude velikli teret i potrošač. Sa druge strane niko ne može da me ubedi da će privatnik biti toliko odgovoran da se njemu sme prepustiti zaštita javnog interesa (npr javno zdravlje posredstvom ispravne hrane). Privatnik se bavi privatnim interesom, na kraju krajeva - profitom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja