subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49

Sve više falsifikovane robe na evropskom tržištu

Autor: V. Jokanovićnedelja, 01.06.2008. u 22:00
Мета фалсификатора: музички плер „Алпод”

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, juna – Šverc falsifikovane i piratske robe na tržište Evropske unije u stalnom je porastu, pokazuje statistika koju je danas objavila Evropska komisija u Briselu. U poređenju sa 2006. godinom, kada je zabeleženo oko 37.000 slučajeva zaplene takve robe na spoljnim granicama EU, u prošloj godini taj broj je uvećan na 46.000.

Zaplene pokazuju da se cigarete (34 odsto ukupne robe) i garderoba (22 odsto) i dalje najviše krijumčare, dok je promet piratskih diskova u opadanju. Ali EU je zabrinuta, jer su u prometu sve veće količine robe potencijalno opasne za kupce, kao što su medicinski preparati, električna oprema i kozmetika.  

Šverc falsifikovanih kozmetičkih proizvoda u odnosu na 2006. godinu uvećan je za čak 264 odsto, nedozvoljeni uvoz igračaka za 98 odsto, hrane za 62 odsto, kompjuterske opreme za takođe 62 odsto, dok je šverc lekova i medicinskih preparata zabeležio porast od 51 odsto.

Nema sumnje da je najtraženije medicinsko sredstvo sa „crne liste” i dalje „vijagra”, a slede je lekovi i sredstva protiv holesterola, osteoporoze i hipertenzije.

Statistika EU Komisije otkriva da oko 60 odsto svih artikala u EU stiže iz Kine. Lider bespravnog izvoza u kategoriji „jela i pića” je Turska, a sledi je Kina, dok je u kategoriji „kozmetičkih i proizvoda za ličnu higijenu” na prvom mestu Gruzija, ispred Turske i Kine. U kategoriji „medicina” prva je Švajcarska, ispred Indije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. UAE i Tunis su označene kao tranzitne tačke u koje stiže roba sa namerom da se sakrije njeno poreklo.

Ova neocarinjena roba u EU najčešće stiže avionima i poštom. Na taj način se doprema oko 70 odsto vrsta proizvoda, ali je u 2007. godini zabeležen porast drumskog transporta. Naravno, krupni tovari stižu prekookeanskim brodovima.

Carinske službe u EU prva su i glavna linija odbrane protiv krijumčarenja, navodi Komisija u današnjem izveštaju. Oni sprečavaju i zaplenjuju isporuke na spoljnim granicama Unije, ali takođe imaju dozvolu za specifičnu misiju pod okriljem Svetske trgovinske organizacije za prava intelektualne svojine. Saradnja sa drugim akterima je neizbežna kako bi se ovaj problem držao pod kontrolom, pa su njome obuhvaćene pravne institucije i industrija.

Kada je reč o saradnji sa industrijom, to je neophodno jer je kvalitet piratske i neocarinjene robe sve viši. Kupci u EU nalaze se pred izazovom kada kupuju robu, čak i onu visoke tehnologije, jer nisu sigurni da li plaćaju original ili falsifikat.    

Porast učešća industrije u carinskim poslovima meri se kroz povećanje broja prijava za nelegalnu robu koje su podnete u zemljama EU. U 2007. godini vlasnici prava na pojedine proizvode podneli su 10.260 prijava protiv falsifikatora, što je ukupno 80 odsto svih slučajeva u kojima je carina reagovala.

Komisija je istakla da sa službama u SAD gradi bliske veze i naglasila da je njen prioritet da pojača saradnju sa carinskim službama Kine, jer je Kina i dalje najveći izvor falsifikovane robe za EU. U Komisiji sumnjaju da dobar deo kineske robe koji je zvanično namenjen azijskom tržištu zapravo tajnim kanalima stiže u EU.

U 10 zemalja članica Unije zabeleženo je oko 75 odsto svih slučajeva otkrivanja falsifikovane robe. Najviše u Francuskoj (više od 30 odsto), a zatim u Italiji, Nemačkoj i Bugarskoj.

Komisija je saopštila da ne može da proceni o kojoj sumi novca je reč kada se govori o obrtu na crnom tržištu EU, jer nema adekvatne pokazatelje.


Komentari5
4c05e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јован Јовановић
... Због тога ме не чуди да се по улицама италијанских градова око 5 поподне размиле афрички продавци реплика торбица, каишева, сатова, марама и сличне робе са високом "додатном вредношћу". Цене зависе од ситуације и од ваше спретности за ценкање. Таквом трговином куће високе моде могу можда да изгубе нешто од свог гламурозног имиџа (јер њихове таште муштерије тешко подносе да и обичан свет има макар сличне производе) али је материјални губитак никакав. Тржишта су строго раздвојена. Они који себи могу да приуште оригинал, неће купити копију. Они који купују копије, раде то зато што им је оригинал финансијски недоступан. Стварна опасност постоји кад се "витални" фалсификовани производи нађу у редовном ланцу продаје: лекови, козметика, ауто-делови и сл. Ако су кошег квалитета (а најчешће јесу), могу угрозити здравље и живот људи. ТО треба бити приоритет борбе против копија, а профит компанија нека буде њихова приватна ствар и борба "о њиховом руву и њиховом круву".
Јован Јовановић
Која је заједничка карактеристика робе која се фалсификује? Има високу "додатну вредност", тј. велику (тачније: огромну) разлику између производне/набавне и продајне цене. По неким подацима, набавна цена компјутера који се продаје по 1200 долара, у Кини је 250 долара. Чак и кад би се слали један по један (што, наравно, није случај), опет не би смели да буду толико скупи. Кад би сви у ланцу продаје били мање незајажљиви, било би простора и да се радници у Кини плате више и да ми плаћамо коначни производ мање. Цене мање или више луксузне робе с марком одређују се према платежној моћи одређеног тржишта и циљаној групи купаца. Трошкови производње, истраживања и развоја су или прикривени или преувеличани. Они постоје у производима високе технологије, као што су лекови, електроника, машински делови и слично, али произвођачи ретко спуштају цене, чак и кад су ти трошкови одавно амортизовани. С друге стране, нека нас не убеђују да један каиш треба да кошта преко 100 евра само зато што има копчу са логом одређене фирме. Због тога ме не чуди да се по улицама италијанских градова око 5 поподне размиле афричР
olga volf
valja milione i milione ljudi ove planete potvrditi da su i oni - potrosaci! Da nije kineske robe, da li bi sirotinja i oni blizu sirotinji, ikada mogli da kupe dve tri stvari odjednom, par istih stvari,itd...Imaju Kinezi i najskuplju i najbolju robu na svetu, najskupoceniju, rucno radjenu decenijama,najfiniju... Ali nije za ovu ekipu od stotina miliona pomenutih dusa...
Dragacevac
Sta je "pler Alpod". Player iPod (plejer aiPod)?
Dejan
E vala ovi kinezi upropastise pola sveta.Nemojte samo molim vas da se sad javi neki pametnjakovic koji ce da kaze:tako i treba trulom zapadu!Zamislite se vi kojima ovo prvo pada na pamet sta mi to mozemo da proizvedemo i prodamo jeftinije od tih kineza koji rade za 100 dolara i manje mesecno doj prosecnom Srbendi je malo i 500 evra recimo?Zbog cega su propale tekstilne industrije sirom sveta za pocetak?Neke stvari jednostavno moraju da imaju svoju cenu a kinezi svojim bezobzirnim kopiranjem(losim) gase milione radnih mesta sirom sveta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja